foto: Okular
Kako izgleda stvarnost mladih danas? Šta ih pokreće, a šta koči? I kako razmišljaju o društvu, institucijama, Evropi i informacijama koje svakodnevno konzumiraju?
Odgovore na ova pitanja dali su mladi iz više od 30 gradova i opština širom Srbije – od manjih sredina poput Ćićevca, Ražnja, Svrljiga i Žitorađe, do većih gradova kao što su Beograd, Niš, Novi Pazar, Zrenjanin i Pančevo.
Njihovi odgovori objedinjeni su u set grafika koji mogu poslužiti kao polazna tačka za razgovor, radionice i poređenje različitih lokalnih zajednica.
Zašto se mladi povlače iz javnog života?
Mnogi ističu osećaj da njihov glas ništa ne menja, da su institucije zatvorene, birokratizovane i nezainteresovane za nove ideje. Često se javlja nepoverenje u politički sistem, koji se doživljava kao krug zatvoren za „obične ljude“, posebno za mlade.
Tu su i lične barijere: nedostatak samopouzdanja, strah od podsmeha, osude okoline ili porodice, ali i dugogodišnja kultura ćutanja u nekim sredinama, gde se „ne talasa“ i ne dovodi u pitanje autoritet. Mladi iz manjih mesta dodatno ukazuju na odlazak vršnjaka u veće gradove, manjak lokalnih prostora za okupljanje i osećaj da njihove potrebe niko zaista ne razume.
Sve to, uz pritiske škole, posla i finansijske nesigurnosti, stvara ambijent u kojem mnogi odustanu pre nego što uopšte pokušaju. Ne zato što ih nije briga – već zato što veruju da je sistem zatvoren, a promene nedostižne.
Evropska unija: između nade, sumnje i ravnodušnosti
Kada je reč o Evropskoj uniji, mladi nemaju jednoznačan stav – i upravo je to možda najzanimljiviji nalaz.
Za jedne, EU je simbol uređenog sistema, vladavine prava, stabilnosti i boljeg životnog standarda. Uz nju se vezuju sloboda kretanja, obrazovanje, zapošljavanje, Šengen, evro, putovanja i šire mogućnosti. Za mnoge mlade, EU znači više prava, više reda i više šansi.
Istovremeno, prisutan je i snažan skepticizam. Neki Uniju vide kao „politički pritisak“, „udaljenu strukturu koja ne razume realnost Srbije“, pa čak i kao „projekat u krizi“. Pominju se strahovi od gubitka identiteta, osećaj da je članstvo „uvek daleko“, kao i uverenje da EU ne pokazuje dovoljno interesovanja za Srbiju.
Između entuzijazma, nade i ravnodušnosti, stavovi mladih prema EU otkrivaju koliko su njihova iskustva, informisanost i okruženje različiti – i koliko je budućnost za njih i dalje otvoreno, ali ne i jednostavno pitanje.
Kako mladi žele da uče o dezinformacijama?
Mladi jasno poručuju: ne žele suvoparna predavanja i teoriju bez prakse. Edukaciju o dezinformacijama vide kao nešto što mora biti razumljivo, konkretno i prilagođeno njihovim navikama.
Veliki broj njih smatra da bi kritičko mišljenje trebalo sistemski razvijati već u osnovnim i srednjim školama – kroz učenje kako da se proveravaju izvori, upoređuju informacije i prepoznaju manipulacije. Pored formalnog obrazovanja, ističu se i interaktivne radionice, tribine, treninzi i otvorene diskusije, gde se uči na realnim primerima.
Društvene mreže se prepoznaju kao najbrži kanal za dopiranje do mladih, pa se predlažu kratki, dinamični video-sadržaji i kampanje koje privlače pažnju. Istovremeno, deo ispitanika ukazuje na odgovornost medija i potrebu za objektivnijim izvorima, dok neki smatraju da bi i starije generacije trebalo više da se edukuju.
Zajednički imenitelj većine odgovora jeste poruka da medijska pismenost nije nešto što se nauči jednom zauvek, već veština koja se stalno razvija – kroz školu, radionice, digitalne alate i ličnu naviku provere informacija.
Zašto su ovi podaci važni?
Ovi rezultati ne nude gotova rešenja – ali nude nešto možda i važnije: povod za razgovor. Kao materijal za radionice, debate i lokalne susrete, mogu pomoći da se uporede različite zajednice, prepoznaju slični problemi i otvore teme o kojima se retko govori naglas.
Pre nego što mladi postanu „aktivni“, „uključeni“ ili „angažovani“, potrebno je da budu – saslušani.
Ovo su rezultati našeg upitnika o stavovima mladih u kojem je učetvovalo više od 160 mladih iz više od 30 gradova i opština širom Srbije – od manjih sredina poput Ćićevca, Ražnja, Svrljiga i Žitorađe, do većih gradova kao što su Beograd, Niš, Kruševac, Novi Pazar, Zrenjanin i Pančevo.
Rad udruženja Okular podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP“.