Otkrij

Šljokičavi seksizam: Promocija kladionica i (ne)ozbiljne posledice

Šljokičavi seksizam: Promocija kladionica i (ne)ozbiljne posledice

Ako na Google pretraživaču ukucaš reč kladionica, izaći će ti pregršt sajtova i vesti, koji ti nude mogućnosti za opklade uživo, ali i savete kako da na provereni način zaradiš što više novca. Šta se dešava ako pokušaš da istražiš loše strane kladionica? Tada nećeš imati toliko sreće, iako u ovoj praksi, a posebno u njenom oglašavanju postoje ozbiljni propusti i problemi.

(Ne)ozbiljne zavisnosti

Hajdemo iskreno: Malo je verovatno da niko od nas, naročito za vreme srednjoškolskih/fakultetskih dana nije okusio alkohol, cigarete ili nije, gledajući sport, želeo da izazove sudbinu. Bez namere da se stvari banalizuju, sigurno je da znaš nekog drugara koji je, u vremenu kada smo dobijali 200 dinara za užinu, taj džeparac ulagao u svoje pokušaje da okuša sreću. Svako od nas je u poziciji da izvede mali socijalni eksperiment u lokalnom kafiću i obrati pažnju koliko ljudi tokom utakmice, ujedno prati i uplaćene tikete, sada i putem mobilnih aplikacija. Sitni iznosi često prerastu u želju da se oprobamo i u opasnijim igrama, te olako upadamo u začarani krug iz koga očajnički pokušavamo da se izvučemo tražeći (novčanu) pomoć od drugih. Ukoliko ozbiljnije zagrebemo ovu temu, velika je verovatnoća da ćemo u većini obrazaca ljudskog ponašanja pronaći oblike zavisnosti. O načinu na koji se sa istima borimo, relevantni sagovornici jesu stručnjaci/kinje, a zabluda našeg društva je što na njihova vrata kucamo tek kada zavist uzme previše maha. Šta je ono što mi možemo da uradimo i postoji li granica kada je u pitanju podsticanje na upotrebu poroka?

Zakon o oglašavanju zabranjuje oglašavanje duvana i duvanskih proizvoda, kao i poruka u kojima se prikazuje pušenje ili oponašanje pušenja. Isti Zakon u članu 68 zabranjuje oglašavanje alkoholnih pića, osim vina i piva, u izuzetnim uslovima. Zakon o duvanu zabranjuje prodaju duvanskih proizvoda maloletnim licima, mada svako ko ima starije drugare/ice i te kako zna da pronađe pravne praznine. Novi kanali komunikacije, moderne metode oglašavanja, kao i pojava elektronskih cigareta zahtevaju i pravna prilagođavanja ovim novitetima. Instagram je krajem 2019. godine doneo zabranu o reklamiranju elektronskih cigareta, duvana i oružja, a koja se najviše odnosila na influensere i ponude koje sklapaju zahvaljujući svojoj masovnoj publici. Hemikalije u e-cigaretama su takođe štetne po zdravlje, te bi mlade kao ciljnu grupu trebalo zaštiti od ovakvih medijskih strategija. Zašto se Zakon o oglašavanju nedovoljno bavi problematikom oglašavanja igara na sreću (član 55. i 56.)?

Kada se radi o konceptu klađenja, kladionice i kockarnice u našoj zemlji reklamiraju se na sva vrata. Iskaču nam na reklamama, telefonima, prekidaju plejliste i misli dok šetamo gradom. Neke evropske zemlje, poput Španije, uveliko prave planove za zaustavljanje reklamiranja kladionica, kao jednog od načina da se smanji porast zavisnosti od igara na sreću. 

Sara je rekla da je to dobro - Sara zna

U našoj zemlji je, krajem prošle godine ukinuto plaćanje poreza na ostvaren dobitak od svih posebnih igara na sreću, što objašnjava pojavu da većina lokala u gradu pripada upravo kladionicama. Nekad tradicionalne igre na sreću i poker aparati u kafićima zamenjeni su internet kladionicama, sportskim klađenjem i kockarnicama koje kontinuirano pokazuju svoju dominaciju. Na osnovu istraživanja Instututa za javno zdravlje sprovedenog 2018. godine među učesnicima/cama prvog razreda srednje škole, zaključuje se da se u kocki oprobalo skoro 35 odsto školaraca. 

Ono što vidim kao dodatno problematično u ovom procesu oglašavanja jeste uloga koju imaju influenseri/ke u našoj zemlji i ostale poznate ličnosti. U vremenu kada su društvene mreže postale glavni izvor informisanja mladih, kao i u periodu jačanja digitalnog aktivizma, poznate ličnosti i te kako imaju moć da mobilišu ljude za važne društvene promene. Takođe, postoje razni profili edukativnog, informativnog i zabavnog karaktera koji nam pomažu da savladamo strane jezike, razbijemo tabue o zdravoj ishrani ili seksualnoj aktivnosti, saznamo za nove kozmetičke preparate ili kulturne manifestacije. Ali, nove generacije na ovim mrežama maksimalno su izložene i drugim vrstama sponzorisanih objava. 

Svaki izbor da se učestvuje u promociji kockanja je poprilično zabrinjavajući, te možemo govoriti o nemoralnom oglašavanju, svesni toga da je moral relativna kategorija. Sportske kladionice ispituju tržište, svoju ciljnu grupu i njihove afinitete i na osnovu toga targetiraju sportske ličnosti ili mlade influensere/ke u cilju intenzivnije popularizacije ovog nezdravog zanimanja. Poznate ličnosti u ovim reklamama, svojim osmehom i skupim kolima poručuju nam da su kockarnice upravo beg od realnosti i svakodnevnih problema. Oni su srećni, a mi našu sreću treba da okušamo što pre, jer šanse nam se posreći su, zamisli - ogromne. 

Ukoliko bi sutra želeo/la da svoju decu zaštitiš od raznih zavisnosti, u prilog tome ti ne ide što je njena/gova omiljena glumica, pevač ili fudbaler odlučio/la da dodatnu zaradu potraži upravo kroz kratkometražnu reklamu, u kojoj, verovatno, ne vidi ništa sporno. Ne postoji utopističko društvo u kome možemo uticati na to kako ljudi provode svoje slobodno vreme i gde troše novac, ali treba da postoji potreba za uređenim društvom u kome mladi neće biti izloženi ovakvoj vrsti uticaja. Takođe, ako ne postoji savest, valjalo bi da postoji norma koja se bavi pitanjem promocije koncepta klađenja od strane poznatih ličnosti. Ukoliko nam neka Sara, Vanja ili Marko preporuče da radimo, kupimo ili odgledamo nešto, velike su šanse da je Sara za to dobila pozamašnu svotu para i da je na nama da razmislimo o mogućim posledicama.

Šljokičavi seksizam i objektifikovanje žena 

Marketing timovi kladionica vođeni ciljem brze zarade, ne poznaju granice ukusa i zakona kada se radi o načinu oglašavanja. Primitivni i seksistički snimci žene svode na isključivo seksualne objekte koje su tu da ćute, budu lepe, nemaju celulita i eventualno se osmehnu na lošu dvosmislenu foru. Obučene tako da bi ove reklame trebalo prikazivati posle ponoći, njihova uloga je da privuku konzumente ovih usluga. Ljigavi citati koje žene tretiraju kao polovnu robu, još više doprinose i ovako duboko ukorenjenoj diskriminaciji žena u našem društvu. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje postupanje protivno načelu ravnopravnosti polova, eksploataciju, izražavanje mržnje, omalovažavanje itd. ali postavlja se pitanje da li bi pored pojedinih organizacija, pokreta i pojedinaca koji pričaju o ovom problemu, trebalo da reaguju i na primer, državne institucije? 

Konzumacija seksizma nije svojstvena samo ovoj branši, već se toliko uvukla u sve pore društva da smo počeli da je ne primećujemo. A ukoliko ne primećujemo, pokazujemo da nam je prihvatljivo. Nerealni standarni lepote zasnovani na muškim preferencijama, utiču na našu nesigurnost i mentalno zdravlje. Nama se ne plasira određeni proizvod ili usluga, plasira nam se pogrešan sistem vrednosti i iskrivljena percepcija ženskog tela i uloge žena u društvu. Plasiraju nam se seksizam i otvorena diskriminacija upakovani u šljokičave haljine i jeftine fore. 

Kao odrasla osoba imaš slobodu da radiš i gledaš ono što te zanima, ali takođe imaš i slobodu izbora kada se radi o tvojoj ulozi u ovim zabrinjavajućim praksama. Samim učešćem u ovakvim procesima, ne samo da istima daješ legitimitet, nego podstičeš i druge da urade isto. Ti drugi su često mladi, a znamo da je u tim godinama naša sposobnost rasuđivanja u direktnoj vezi sa postupcima (ne)obožavane ličnosti. Hajde da glasno razgovaramo o problematičnim praksama i budemo opravdano dosadni/e!

 

Autorka: Jelena Dadić

Najnovije