Otkrij arhiva

Osamdeset pet odsto mladih bi da se iseli iz Vranja

Osamdeset pet odsto mladih bi da se iseli iz Vranja

Istraživanje na reprezentativnom uzorku među mladima u Vranju, koje je sprovelo udruženje Naš svet naša pravila (NSNP), pokazalo je da najveći broj njih planira da se u dogledno vreme iseli iz Vranja, a da 50 odsto već ima planove za taj odlazak. Ocenom 2,55 (na skali od 1 do 5) ocenili su mladi "kvalitet života" u Vranju. Manje od 3 odsto njih smatra da se išta pitaju kad lokalna samouprava donosi odluke od važnosti za mlade.

Osamdeset pet odsto mladih planira da se u dogledno vreme iseli iz Vranja, poražavajući je podatak iz istraživanja o položaju i potrebama mladih, koje je u periodu oktobar - decembar 2022. sprovelo udruženje Naš svet naša pravila u Vranju.

Dodatna, otežavajuća okolnost uz ovu vrednost je da 50 odsto njih već kuje planove za taj odlazak, pokazuju rezultati ankete koju je popunilo 405 mladih u Vranju.

Emilija Milenković iz NSNP kaže za Vranje News da je procenat s početka teksta drastično skočio u odnosu na rezultate istraživanja od pre samo godinu dana. „Tada je 60 odsto mladih navelo da planira da se iseli iz Vranja", navodi Milenković. Istraživanje je pokazalo da Grad Vranje ima četiri od šest instrumenata omladinske politike. Postoji Kancelarija za mlade i Savet za mlade, potom Strategija za mlade, kao i finansiranje omladinske politike.

„Međutim, u Vranju ne postoji prostor za mlade, kao ni poseban konkurs za udruženja mladih i za mlade. Za Kancelariju za mlade nije čulo skoro 30 odsto mladih, a za lokalni savet više od 40 odsto. Tek nešto više od 15 odsto mladih su članovi nekog udruženja, a nešto više od 5 odsto su u političkoj partiji. Oko 12 odsto mladih je deo učeničkih ili studentskih parlamenata pri obrazovnim ustanovama", pokazuje istraživanje.

Takođe, prilikom poslednjeg istraživanja više od polovine ispitanika (52,2 odsto), kao glavni motiv za odlazak iz grada navodi bolji životni standard, na drugom mestu je potraga za poslom (oko 25 odsto) i na trećem potreba za obrazovanjem (12,1 odsto). Trenutni kvalitet života u Vranju mladi (na skali od 1 do 5) okvalifikovali su ocenom 2.55 a svega 16,7 odsto je kvalitet života u Vranju ocenilo pozitivno. Kao najveće probleme u Vranju prepoznaju nezaposlenost (52,6 odsto), zdravstveni sistem (39,5 odsto), nedovoljno prilika za razvoj znanja i veština (35,6), te korupciju i kriminal (29,9 odsto).

Kada je reč o oblastima zdravlja i bezbednosti, čak 35,8 odsto mladih navodi da nemaju izabranog lekara u sistemu zdravstvene zaštite, što je alarmantan podatak. Da je lako doći do zdravstvene zaštite, odnosno lečenja u javnim ustanovam asmatra tek 7 odsto mlade populacije. Svaka peta mlada osoba se redovno bavi sportom, a svaka druga povremeno. Skoro 6 odsto svoje mentalno stanje procenjuje kao izuzetno loše, a nešto više od 9 odsto kao loše. Oko 30 procenata mladih smatra da im je potreba usluga psihologa ili psihoterapeuta „ali se ne usuđuje da odu ili ne znaju kome da se obrate“. Nešto više od 10 mladih je potražilo pomoć u ovoj oblasti.

Izvor: Naš svet, naša pravila

Kada je reč o zapošljavanju, samo 2,7 odsto smatra da u gradu ima dovoljno prilika za zapošljavanje, dok 2 odsto misli da se mladi lako zapošljavaju nam radnim mestima za koja su se obrazovali. Kao najveće probleme pri zapošljavanju dominantno navode partijsko zapošljavanje, te lične veze i poznanstva.

Oko 60 odsto smatra da je za mlade bolje da pokrenu sopstveni posao nego da rade za druge, više od tri četvrtine njih pohađalo bi programe koji razvijaju preduzetnički duh i veštine, a više od 70 odsto razmišljalo je ili razmišlja da osnuje sopstvenu firmu. Više od 50 odsto kao prepreke za samozapošljavanje vidi nedostatak novca, a 23 odsto nedovoljnu podršku države i lokalne samouprave. Kada su mladi u okviru ovog istraživanja upitani o tome kako bi opisali sebe u odnosu na društveni aktivizam (ocenivano od 1 - nisam društveno aktivan do 5 - veoma sam društveno aktivan), dali su prosečan odgovor 3,22. Kod političkog aktivizma taj procenat je 1,71.

Najveći broj mladih se o kulturnim sadržajima informiše preko društvenih mreža, nešto manje njih od poznanika i prijatelja, a same ustanove prati tek nešto manje od 10 odsto mladih (većina nikad ne posećuje program ustanova u oblasti kulture). Tek 15 procenata mladih je zadovoljno programima na planu kulture i sadržajima koji se nude u Vranju, a 70 odsto njih da medijski sadržaji na lokalu nisu dovoljno prilagođeni mladima i njihovim interesovanjima.

Tek nešto više od 5 odsto smatra da institucije grada Vranja podstiču aktivizam mladih, dok manje od tri procenta smatra da mladi imaju priliku da se pitaju kad grad donosi važne odluke. Prosečna ocena uticaja mladih na donošenje odluka je 1.41Takođe, više od 65 odsto mladih je učestvovalo u programima nefomalnog obrazovanja. Ipak, većina njih (85.2) smatra da tih programa nema dovoljno u Vranju, pokazuje istraživanje. Mladi su najviše zainteresovani za učešće u treninzima, seminarima i radionicama. Tri četvrtine njih smatra da su im u Vranju potrebni kursevi u oblasti preduzetništva.

Skoro 28 odsto ne oseća bezbedno u Vranju. Kao dominantan uzrok mladi navode nasilje uzrokovano alkoholom i narkoticima", piše u istraživanju. Kao najvažnije vrednosti mladi ističu ljudska prava, porodicu i porodične vrednosti, zaštitu životne sredine i solidarnost, a najniže su ocenjeni transparentnost, religija, nacija i pripadnost naciji. Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, više od 10 odsto mladih smatra da briga za decu i kuću treba da bude posao žene, dok svaka četrvta mlada osoba smatra da postoje muška i ženska zanimanja.

Svaka peta mlada osoba smatra sebičnim žene koje karijeru stavljaju ispred zasnivanja porodice (identičan procenat kao 2021. godine), a 17 odsto da u slučaju silovanja može da postoji i krivica žene. Skoro 60 procenata mladih smatra da LGBTQ osobe imaju potpuna prava i slobode, a svaka četvrta mlada osoba je protiv istoplonih brakova. Kada je reč o odnosu prema manjinskim zajednicama, nešto više od 12 odsto smatra da Romi treba da idu u ovojene škole, dok je 9 odsto neutralno po tom pitanju.

Istraživanje je bilo kvantitativnog tipa u vidu onlajn formulara. Upitnik sa 68 pitanja popunilo je 405 mladih (uzrasta od 15 do 30 godina) iz Vranja. Ravnopravna je bila zastupljenost kategorija mladih, odnos mladih sa sela i iz grada, kao i polna struktura. Sva pitanja su bila zatvorenog tipa, sa ponuđenim odgovorima.

Izvor i FOTO: Vranjenews

Najnovije