„Ukusi su različiti i o njima se ne raspravlja“.
Ipak svi vole slatkiše neki malo manje, neki malo više. Mnogo puta u toku dana ti se jedu razni slatkiši, čokolada... Stalna potreba za ovim proizvodima može ukazati na razne probleme u organizmu. Žudnja za slatkišima ukazuje na manjak hroma, dok neopisiva želja za čokoladom ukazuje na nedostatak magnezijuma u organizmu. Čokolada povećava nivo „kortizola“-hormon sreće u organizmu, zato posežemo za čokoladom kada smo povređeni ili tužni.
Šta je po tebi sladak ukus za naše telo? U našim ustima nalazi se hiljadu receptora ukusa, a najviše njih je na našem jeziku (kiseo, gorak, sladak, slan). Mali broj ljudi voli gorku hranu, gurmani vole jako začinjeno, a slatku hranu vole apsolutno svi. Čak i bebe mogu da pronađu taj ukus, pa više vole mleko i plazmu od na primer kašice na bazi povrća.
Šta misliš da li svi ljudi u svetu imaju iste potrebe za ovom namirnicom? Odgovor je negativan. Svi imamo različite potrebe prema nekoj hrani i to dosta zavisi i od gena koji deluju na to šta ćemo upotrebljavati više, a šta manje. Evropljani i Azijanti su posebno osetljivi na slatkiše, dok je kod ljudi iz Afrike to jako malo prisutno, oni više koriste voće i time zadovoljavaju dnevnu potrebu hranljivih materija.
Dve glavne komponente skatkiša su čokolada i šećer. Čokolada potiče iz Meksika odakle je u XVII veku došla u Španiju, odakle se proširila po celom svetu. Većina bombona i konditorskih proizvoda stigla nam je iz Francuske i Velike Britanije.
U slatkišima nema ništa loše samo što mora postojati mera u konzumiranju istih. Često deca žele puno slatkiša. Police supermarketa su prepune ovih „slatkih ubica“ kako možemo nazvati beli šećer. Kada nam dođu rođaci u goste oni nam često donose čokolade i razne slatke uživancije što je razlog sve prisutnije gojaznosti kod male dece i kvarenja zuba.
Dosta roditelja svojoj deci obeća slatku nagradu, ako dobiju dobru ocenu u školi. „Ako središ sobu, dobićeš čokoladu“, što naravno nije dobro. Takođe takva reakcija roditelja podstiče decu da imaju stalnu potrebu za belim šećerom.
Svako od nas ima neke stresne situacije i sa njima se bori na svoj način. Nekada ćeš uspeti da se opustiš i da odeš smiren/a u krevet, a nekada će ti trebati neko sredstvo da te opusti. Da li si nekada uzeo/la čokoladu da bi se smirio/la? Osim što je to najukusniji slatkiš koji možeš uzeti u normalnim količinama on može i uticati na poboljšanje našeg zdravlja. Crna čokolada snižava naš krvni pritisak.
Često se desi da kada u školi dobijemo lošu ocenu, posežemo za čokoladom misleći da će nas to smiriti. Čokolada ima neko smirujuće dejstvo. Šta radiš posle raskida? Kada raskinemo svako od nas različito reaguje, alit u su dobri stari slatkiši da nas uteše, pa je tako poznat onaj američki koncept kofice sladoleda u krilu nakon raskida. Često za čokoladu kažu da je hrana “tužnih”. Ona stvarno može da izazove sreću ali je baš zato treba konzumirati u malim količinama i ne preterivati. Nekada je možeš zameniti i sokom od đumbira jer sadrži iste supstance kao i čokolada, a zdraviji je. Ako već ne možeš da se odrekneš “kraljice” slatkiša, biraj tamnije čokolade sa više sadržaja kakaa.
A sad – mazni kockicu čokolade i uživaj.
Autorka: Katarina Ninković
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.