Televizija je od svog postanka do danas, bila i ostala najuticajniji medij. Ovu tvrdnju podupire i činjenica da provodimo više vremena ispred „malih ekrana“ nego u snu.
Prema istraživanju iz 2010. godine Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji čak 98,7% domaćinstava ima televizijski prijemnik.
Ujedinjene nacije svesne su uticaja koji televizija ima u sve pore društva, stoga je proglasila 21. novembar Danom televizije. Ovog dana, ona podstiče sve nacionalne servise na razmenu programa na teme poput mira, solidarnosti, kulturne razmene i poboljšavanja društvenog razvoja.
Ovaj najpopularniji medij je naravno tehnološki napredovo, pa je sada radiodifuzija (to jest slanje signala preko elektromagnetnih talasa) zamenjena digitalnom televizijom. Digitalna televizija omogućuje efikasnije prenošenje signala i bolji kvalitet slike.
Čini se da aktuelnost i inovacije u televiziji nemaju kraja, isto se tako čini se da su naše deke i bake doživljavale televiziju na jedan sasvim drugi, duhovitiji i vispreniji način.
Ovi prostori sa televizijom su se upoznali 1938. na Beogradskom sajmu. Philips je montirao televizijski studio, iz kojeg su se emitovale televizijske emisije sa tadašnjim glumačkim zvezdama. Ustanovljenjem nove države, vlast FNRJ-a, osnovala je Studio Beograd.
Prvo je emitovan eksperimentalni program u vidu Dnevnika, koji je ostao živa forma. Odmah nakon toga, formirano je regulatorno telo, a tada su postojali i cenzori koji su kontrolisali i strane filmove koji su distribuirani kod nas. A o tv programu i da ne govorimo. I dan danas su poznati Žurnali o „drugu Titu“.
Kasnije u toku devedesetih, javila se potreba za snimanjem i tv drama, pa je u obzir došla takozvana widescreen slika, to jest slika formata 16:9, pogodna za prikazivanje filmova i tv drama.
Televizija nije više luksuz, već ljudska potreba.
Režim je oduvek toga svestan, pa se tako u glavnim informativnim emisijama, sve počinje i završava nekim pozitivnim političkim vestima. RTS kao javni servis prošao je kroz sito i rešeto, kroz bombardovanje, smenjivanje režima, paljenje od strane naroda pa sve do zarobljavanja urednika. Ipak i dan danas, Javni servis se trudi da koliko toliko drži do ugleda. On nikada nije i ne treba da se utrkuje sa ostalim komercijalnim televizijama. Naša očekivanja od RTS-a nikada neće biti mala, jer će se uvek težiti da se kvalitet poveća.
Televizija je uvek bila i ostala glavni arhitekta javnog mnjenja. Upravo je delovanje televizije jedan od razloga zašto danas imamo dosta ekstremističkih grupa, nacionalista i još kojekakvih kič antiheroja.
Zato je potrebno razvijati medijsku pismenost, plaćati pretplatu, gledati programe koji oplemenjuju ljudsko znanje. Nažalost, obrazovnog i kulturnog programa je sve manje. Filmovi su moralno i artistički siromašniji.
Danas je mladima televizija prioritet, tačnije ne može se pobeći od nje. Nove forme su preovladale i prilagodile se tržištu. Sada tv gledamo i na telefonu i na tabletu i na televiziji. Među mlađima je veoma popularna platforma Netflix.
Takođe, televizija formira i pokazuje raspoloženje jedne nacije. Možda smo isuviše zaronili u program.
Ima toliko kritičara televizije, South Park, popularna tv serija, film Videodrom koji je predvideo pogubnost rijaliti programa.
Grupa Jarboli u jednoj svojoj pesmi kaže da nas televizori nas čuvaju od ljubavi.
Televizija je kažu prozor u svet, ali gledanjem kroz prozor naša kuća može postati neuredna.
Nažalost, mnogo gledamo kroz prozor, a najmanje u knjige i u oči.
Autor: Bogdan Panajatovski
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.