Ako i dalje nisi gledao/la ovaj film, svakako bi trebalo! Ako ne voliš da ti previše toga bude otkriveno o filmu, stani sa čitanjem ovog teksta (spoiler alert).
Radi se o kultnom ostvarenju iz 1996. godine, koje je, između ostalog, Ewana McGregora lansiralo u orbitu glumačke slave.
Šta je, zapravo, Trainspotting? Kao prvo, film je rađen po motivima romana škotskog pisca Irvinea Welsha i bukvalnom prevodu bi naziv označavao „opažanje vozova“. Režiju je preuzeo tada izutetno talentovani, sada po svom talentu već odavno čuveni Danny Boyle.
Radnja se odvija u Edinburgu i prati mladog Marka Rentona, heroinskog zavisnika, potpuno operisanog od bilo kakvih životnih ambicija ili zadovoljstava koje ostvarene ambicije mogu doneti, čak i onih najsvakodnevnijih. Sve to Marku i njegovim prijateljima nadomešćuje heroin. Suštinski, radnja filma nije u prvom planu ovde; iako to nije tako očigledno, u prvom planu su unutrašnje stanje Marka i međuljudski odnosi koje, u tom vrtlogu heroina, gradi (bolje rečeno, ruši) sa svojim prijateljima.
Iako su postojala tumačenja da film doprinosi glorifikaciji narkomanije, nije potrebno previše se udubiti i shvatiti da to nije tako. Iako režiser ne šalje jasnu poruku o svom stavu prema heroinu i heroinskim zavisnicima, to se više može gledati kao njegova nenametljivost u pogledu ličnog stava i dopuštanju da gledalac samostalno doživljava sve događaje koje radnja filma nosi, bez ikakvog vida sugestije. Poruku, ipak, sasvim jasno može svako da vidi iz sleda događaja: u prvom delu filma se vide dobri provodi i raspoloženja izazvani efektom heroina, negde na sredini Markova kriza odvikavanja i pokušaja da svoj život dovede u red; a na samom kraju se vide urušeni međuljudski odnosi, duboko ugrožene šanse da se život nakon odvikavanja vrati u normalu i smrt izazvana heroinom.
Bez ikakvih sugestija ili podsticaja na nekonzumaciju heroina, zaključak se da izvesti. Prikazani su i sjaj i beda heroina, pritom, bez imalo patetike; ovo je jedan od najduhovitijih filmova koje ćete pogledati: obiluje crnohumornim scenama, duhovitim dijalozima i iskričavim monolozima. Rentonov „Choose Life“ monolog je možda i najviše doprineo kultnom statusu ovog ostvarenja, a trejler za nastavak (najavljen za sledeću godinu) nam najavljuje monolog izgovoren u istom tonu, samo prilagođen novom vremenu.
Sam kraj filma prikazuje Marka kako je, na kraju, pobegao od ljudi koje je nekada smatrao prijateljima, a zapravo, sve što ih je držalo na okupu i jeste bila konzumacija droge. I tu je kraj, nedorečen i podstiče vas da se zapitate: šta li se kasnije desilo? Zato, u martu sledeće godine očekuje se nastavak ovog filma, gde se ista glumačka ekipa okuplja, dvadeset godina posle.
Film je izazvao pre dvadeset godina burne reakcije, prvenstveno zbog uočljivog odstupanja od holivudskih standarda koji su važili za filmove A produkcije, od kojih je, bar po meni, jedan najuočljiviji: ne nameće gledaocu jasnu poruku, već mu dopušta da je donese sam. Pored toga, ne postoje heroji, već pre bi se reklo anti – heroji, koji vas mogu mnogo čemu naučiti kroz svoje greške. Takođe, ima jedan od najboljih saundtreka, na kojima se nalaze New Order, Fatboy Slim, Blur, Iggy Pop...
Zato, dok neki od nas željno iščekuju nastavak, svakom ko nije gledao prvi deo, preporučujem da ga odgleda što pre. Na nastavak doživljaja Marka i njegove ekipe neće morati dugo da čeka.
Ocena: 10/10
Autorka: Tijana Papović
Fotografija je preuzeta odavde.