Voliš li miris knjiga koje te okružuju? Voliš li da se u tom mirisu izgubiš, da te zapahne čim uđeš u biblioteku?
Ova aroma nastaje zbog stotina isparljivih organskih jedinjenja koja se nalaze u stranama, mastilu i lepku. Ona se tokom godina rastvaraju i ispuštaju hemikalije, a zatim ih mi udišemo. Kako će knjiga ,,mirisati“ zavisi od vrste lepka, mastila i koje će hemikalije proizvođač isprskati na papir da bi ovaj dobio određene osobine. Ti delovi se s vremenom spajaju, praveći karakterističan miris koji svi prepoznajemo kad se dohvatimo knjige.
Iako ovaj miris imaju sve knjige, kod nekih je dosta izraženiji, bilo zbog starosti ili načina obrade, a kod drugih je skoro neprimetan. Kada biste uzeli knjigu staru preko pedeset godina i pridošlicu odštampanu pre dva meseca, primetili biste jaku razliku u njihovim aromatičnim svojstvima.
Sajt Compound Chemistry, koji se bavi popularnom hemijom, prenosi da miris badema nastaje kada se na papir nanese benzaldehid, jedinjenje koje se koristi i za teranje pčela prilikom sakupljanja meda i saća. Isto tako, ako se stavi vanilin, dobija se slatkasta aroma vanile. Pored toga, knjiga može primiti mirise koji su je okruživali tokom njenog životnog veka. Tako knjiga može imati miris buđi, dima, oštećenja od vode ili, na primer, presovanih cvetova čuvanih među stranicama.
Osim zanimljive činjenice da ako znaš miris knjige možeš odrediti s kakvim hemikalijama je pravljena, takođe se može odrediti da li je knjiga u opasnosti od brzog propadanja. Do sada je pronađeno petnaest jedinjenja koja imaju brži proces propadanja od drugih. Ovo pokazuje da je knjizi potrebno više pažnje, kao i najverovatnije, bolje mesto na polici.
Danas postoje i parfemi, sveće i dezodoransi koji ti mogu dočarati taj specifični miris kada knjige nisu pri ruci.
Autorka: Marija Jović
Autor fotografije: George Hodan