„It’s the most wonderful time of the year!“ – mnogi bi u jednoj rečenici baš ovako opisali ovaj magičan mesec.
To je period kada je grad okićen najlepšim ukrasima; kada se spremaš da sa tavana doneseš jelkicu i ukrase (ili ih pak i dalje čuvaš ispod kreveta!); kada zvanično 22. u mesecu počne zima, a ti provodiš dane i dane kraj prozora iščekivajući ono što nam svima ulepša istu – sneg; kada se spremaš za „najluđu noć“, biraš haljinu, odelo, cipele, mackaš se baš onako kako bi želeo/la da uđeš u Novu godinu.
Grliš njega i ne daš mu da prođe, a opet se raduješ svemu novom što ide kada on prođe.
Narodna imena za ovaj magičan mesec su studen, nikoljstak, božićni, koledar, dok se kod Hrvata on naziva prosinac. U toku ovog meseca, slavi se katolički Božić – 25. decembra, a pravoslavni 14 dana kasnije – 7. januara. No, decembar je bio praznični mesec još kod starih Rimljana koji su 17. decembra počinjali proslavu Saturnalija. One su bile najveseliji rimski praznik. Praznik je proslavljan prinošenjem žrtava u Saturnovom hramu na rimskom forumu i javnim gozbama, koje su pratile razmene poklona, stalne zabave i karnevalska atmosfera koja je ignorisala rimske društvene norme: kockanje je bilo dozvoljeno, a gospodari su služili svoje robove. Pesnik Katul je Saturnalije nazivao „najboljim od svih dana“. One su posvećene bogu Saturnu i trajale su 3 dana, sve dok Kaligula nije odlučio da se proslavljaju pet dana. Ovaj praznik se nakon IV veka stopio sa Božićem. Hanuka, jevrejski praznik svetlosti, taođe pada u decembru – to je proslava oslobođenja jevrejske države od helenističkih okupatora (što je bilo u III veku) i ponovnog posvećenja Jerusalimskog hrama.
A kako to neki predviđaju vreme za čitavu narednu godinu? Naime, od 13. do 25. decembra, svaki dan se prati, a on predstavlja jedan mesec, pa ukoliko je lep dan 13. decembra, ceo januar će biti takav. Veruješ li da je ovo ostvarljivo? Probaj!
Decembar ima 31 dan i poslednji je mesec u godini, dvanaesti mesec, iako mu poreklo imena govori drugačije. Naime, ime mu dolazi od latinskog decem što znači deset, jer je po starom republikanskom kalendaru on bio deseti mesec po redu u godini. Isti je slučaj i sa septembrom, oktobrom i novembrom, kada su im raznoraznim reformama oduzimani i dodavani dani ili pak meseci ispred njih.
Kada zima zvanično zakorači na severnu Zemljinu poluloptu 22. decembra, sunce je tada ispod ekvatora u najnižoj tački i njegovi zraci udaraju pod pravim uglom zimski povratnik. Tog dana noć je najduža u godini, a dan najkraći. U isto vreme, na južnoj zemljinoj polulopti, počinje leto, no mi ne bismo menjali ovaj praznični osećaj ni za pola sata sunčanja na nekoj plaži, zar ne?
On je specijalan još po tome što je u SAD-u nacionalni mesec voćne torte; što se prvog petka u Gani slavi dan poljoprivrednika, a 11. decembra nacionalni dan tanga (Argentina); 18. decembra je slatki dan u Brazilu – dan mafina! Zodijački znaci decembra su strelac (do 21. decembra) i jarac (od 22. decembra). Narcis je decembarski cvet, dok je tirkiz decembarski kamen.
Pored svih ovih slatkastih, kremastih, prazničnih zanimljivosti, 1918. godine u decembru mesecu u Beogradu proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s princem Aleksandrom I Karađorđevićem kao regentom i Beogradom kao prestonicom, dok je 1963. godine u Tesliću rođen Borislav Đurđević, srpski novinar, publicista i sportski radnik.
Deda Mraz, onaj famozan lik iz reklama Coca-cola-e, u zapadnoj kulturi, na Badnje veče, Božić ili na dan Svetog Nikole, deci donosi poklone i ulepšava im praznike ovim gestom, dok u istočnoj kulturi sve to isto radi, ali za Novu godinu. Deda Mrazov dom tradicionalno obuhvata i radionicu gde pravi poklone - često uz pomoć vilenjaka ili drugih natprirodnih bića - koje deli dobroj deci na Božić. Neke priče i legende spominju cela sela oko njegove kuće i radionice, koje naseljavaju njegovi pomoćnici. U severnoameričkoj tradiciji, Deda Mraz živi na Severnom polu, koja prema Pošti Kanade leži unutar teritorije koja je njena nadležnost, sa kućom čiji je poštanski broj - H0H 0H0. Međutim, on se pojavljuje u nedeljama pred Božić u robnim kućama ili tržnim centrima, ili na veseljima, a zasluge za ovu praksu su pripisane Džejmsu Edgaru, koji je počeo da radi to 1890. u robnoj kući u Broktonu. Ono što je svakako najzanimljiviji zadatak svakog deteta pred Novu godinu jeste pisanje samog pisma Deda Mrazu. Prema Svetskom poštanskom savezu, Poštanska služba SAD ima najstariji organizovani pokušaj odgovaranja na pisama Deda Mrazu od strane nekog nacionalnog poštanskog sistema. Ova praksa je počela 1912. godine, a od 1940. godine se naziva „Operacija Deda Mraz“ čiji je cilj da su pisma Deda Mrazu prosleđena dobrotvornim organizacijama, velikim korporacijama, lokalnim poslodavcima i pojedincima kako bi se ispunili dečji snovi.
Pored ovakvog običaja, u Španiji i nekadašnjim španskim kolonijama pokloni se deci daju na praznik Bogojavljenje, dolazak trojice mudraca (ili trojice kraljeva), koji pada 12 dana posle Božića, 6. januara po gregorijanskom kalendaru. Po Novom zavetu, trojica mudraca je došlo sa istoka na kamilama prateći zvezdu i donelo malom Isusu poklone. U ovim zemljama, tri mudraca, gde svaki od mudraca predstavlja po jedan kontinent poznat u vreme Hristovog rođenja (Evropu – Melkijor, Aziju - Kaspar i Afriku - Baltazar), dobijaju pisma sa željama od dece i donose poklone deci noć pred ovaj praznik. U Italiji, deci poklone donosi veštica Befana svakog 6. januara, takođe na Bogojavljenje. Po legendi, trojica mudraca su pitala jednu staricu da im objasni kako da stignu do mesta Hristovog rođenja, a ona nije znala da im odgovori, ali im je ponudila prenoćište. Odbila da im se pridruži u potrazi, ali se kasnije predomislila, međutim nije mogla da ih stigne. Poklone koje je spremila za Isusa delila je deci koju je usput sretala. Ona se takođe spušta niz dimnjak, a od nje se očekuje i da kazni decu koja su bila nevaljala tako što će im umesto poklona doneti ugalj.
Uz ove, stoji još mali milion običaja, verovanja i divnih ušuškanih pričica, koje svake godine i „velike“ i „male“ dotaknu na neki način. Radost se tada prenosi, ona je zarazna i ne prolazi čitav mesec! Šta ti misliš, kako to izgleda kada si zaražen pozitivnim raspoloženjem i neskidivim osmehom 31 dan?
Nema leka koji bi to mogao da izleči, zato uživaj u ovoj predstojećoj prazničnoj atmosferi i neka te njen duh prati čitavu godinu!
Autorka: Milana Veljko
Autorka fotografije: Sanja Nasevski