„Da li si igrač ili posmatrač?“ Sa ovim pitanjem susrela se i Venus Delmonako, povučena srednjoškolka koja treba da odluči hoće li se potruditi da svoje želje sprovede u stvarnost ili će krenuti utabanom, sigurnom stazom. Igra „Nerve“ u koju se kao „Igrač“ uključuje i Venus nakon svađe sa najboljom drugaricom predstava je savremenog društva i pritiska sa kojim se pojedinac nosi. Stoga, svako koga interesuje ova tema treba da pogleda film „Nerve“, odnosno „Petlja“, kako su ga preveli kod nas. Više o filmu pročitaj na IMDB a obavezno pogledaj i trejler. Ukoliko ne želiš da saznaš previše o filmu unapred, nemoj dalje da čitaš ovaj tekst. Ukoliko ti to pak ne smeta, uvešću te u svet mlade Venus Delmonako.
Pravila igre su sledeća: u igru se logujete kao „Posmatrač“ ili kao „Igrač“. Pred „Igračima“ se nalaze izazovi koji u zavisnosti od težine nose određenu svotu novca. Uspešno izvršen zadatak donosi novac, neuspeh - eliminaciju iz igre. Eliminacijom se, naravno, gubi sav osvojen novac. Treća komponenta igre su „Posmatrači“ - od njih zavise izazovi i količina novca koju „Igrači“ osvajaju. Poenta, pored pobede u igri, jeste i dodvoriti se „Posmatračima“. Poslednje i najvažnije pravilo je da nema tužakanja - policija ne sme biti umešana, jer igra je ilegalna, a osoba koja prekrši pravilo postaje zatvorenik igre, odosno, biva prisiljen da izvršava izazove koji joj se nameću, u suprotnom su u opasnost dovedeni životi bližnjih samog igrača, a i sam igrač.
Koncept igre podseća na gladijatorske borbe u starom Rimu - postojali su oni koji su bili prisiljeni na borbu, robovi i drugi koji su se izlagali opasnosti zarad slave i novca. Dakle, rijalitiji nisu nikakav izum novog doba, samo su modernizovani. Ljudi ne moraju odlaziti u arene da bi gledali i navijali za svoje favorite već to mogu činiti iz svojih domova, ili dok su u pokretu preko mobilnih telefona ili tableta. U zavisnosti od afiniteta i sopstvenog raspoloženja oni će predlagati izazove i prolaziti korz njih sa svojim miljenicima. Uviđamo da se u biti ljudska svet nije promenila, da se i sada kao pre dve i po hiljade godina ljudski život vrednuje onoliko koliko zabave i koliko novca može doneti, nema odstupanja. Posredi je samo zadovoljavanje potrebe naroda za zabavom i stvaranje iluzije da su oni ti koji o nečemu odlučuju, a slika je sasvim drugačija: vidimo samo sisare koji su pasivni, sede u svojim udobnim domovima i prate prenos. Reakcije se vide na licu i u stitsku daljinskog upravljača/mobilnog telefona, dok pravog pokreta i učešća zapravo i nema. Geslo „Hleba i igara“ nastavlja da važi i dok se narod bavi svojim malim šampionima i saživljava sa njima, doživljava izlive adrenalina, straha, tuge i olakšanja nastavlja da biva uspavano, „maloletno duhom“ i bez odgovornosti, naizgled, za dešavanja u svetu.
Posednji segment filma kada Venus kao zatvorenik igre biva prisiljena na dvoboj sa Ijanom emotivno je najnapetiji, ali i očekivanog kraja. Heroina uspeva da prevari sistem, njeni verni pomoćnici ruše igru. Identiteti svih „Igrača“ i „Posmatrača“ postaju dešifrovani te bivaju optuženi za ubistvo (do kog ne dolazi, razume se). Ovaj zločin možemo tumačiti kao zločin protiv humanizma. Niko nije fizički ubijen već je ubijena ideja čoveka kao individue i svedena na robu.
Stvarnost je malo drugačija i razlikuje se od idiličnog kraja filma. Društvo nije daleko od „Nerva“. „Nerve“ se igra svakog dana u svim zemljama, a na nama je da se probudimo, odlepimo, prestanemo da budemo „Igrači“ i „Posmatrači“ virtuelnog sveta, diskonektujemo se i uključimo u stvarnost.
Wake up, Neo.
Autorka: Bojana Cvejanov