U današnje vreme stres je neprijatelj broj 1. Često se desi da posle nekog stresnog događaja na poslu, u školi ili kući, u naletu jakih emocija posegnemo za komadom čokoladne torte, kockicom čokolade ili nečim sličnim. Ruku na srce, ovo se nikad ne završi samo na parčetu ili kockici, već na pola torte ili celoj tabli čokolade, slasnim hamburgerima ili krompirićima, pa čak i onda kad nismo gladni. I, gle čuda, osmeh nam se vraća na lice. Hrana je naš lek za dušu. U SAD-u i Velikoj Britaniji stanje je toliko alarmantno da je traženje utehe u hrani svrstano u poremećaj u ishrani - tačnije poremećaj prekomernog jedenja. Moram priznati, ni mi ne zaostajemo baš puno za njima. U svakom slučaju, dobro je poznato da nakon raskida nema ničeg boljeg od utešne kofice sladoleda.
Naravno, ne može svaka hrana da nas uteši. Postoji razlog zašto se lepše osećamo kad tražimo utehu u čokoladi nego u celeru. Tajna leži u tome da hrana sa visokim udelom masnoće, poput testenine, sira, sladoleda, pomfrita i sl, može da izazove osećaj zadovoljstva, dok šećeri pomažu telu da proizvede serotonin - neurotransmiter koji je zadužen za hormon sreće. Imaj na umu, krompirići i čokoladne torte jesu divna i utešna hrana, ali njihovo dejstvo na naš mozak je kratkoročno. Čim telo sagori novo gorivo, vraća se loš osećaj, a od prekomerne količine nezdrave hrane, na duže staze, osećaj može da se pogorša.
Hormoni leptin, grelin i kortizol regulišu apetit, spavanje, stres i težinu. Ako se rad nekog od ovih hormona poremeti, može doći i do preterane količine uzimanja hrane i to ne bilo kakve već upravo ove sa visokim sadržajem masti. Koja je uloga ovih hormona i da li su oni još jedan od razloga zašto pronalazimo utehu u hrani? Leptin kontroliše insulin, i takođe šalje signal mozgu da stane s jelom onog trenutka kad pojedeš dovoljno hrane za normalno funkcionisanje organizma. Nasuprot leptinu, koji smo okarakterisali kao hormon sitosti, javlja se grelin kao hormon gladi. Kortizol nadzire našu glad, varenje, krvni pritisak, budnost, san, fizičku aktivnost i, što je najvažnije, kapacitet za nošenje sa stresom. Jedan od ključnih zadataka ovog hormona je povećanje nivoa glukoze u trenucima stresa, kako bi telo imalo dovoljno energije za borbu sa iznenadnim situacijama. U trenucima kad stanje stresa postane trajno, energija se sve više troši, glukoza sve teže dospeva do ćelija, pa može doći do naglog umora, razdražljivosti, iznenadne vrtoglavice i pada nivoa šećera u krvi.
Sad kad smo utvrdili kakvom se hranom tešimo, treba naći i uzrok ovog problema, koji se krije u načinu života. Da, opet je taj stres umešao prste.
Da li znaš da postoje dva tipa gladi? Fiziološka glad je postepena, obično je praćena zavijanjem našeg stomaka i javlja se 4 -5 sati nakon poslednjeg obroka. Kod ovog tipa gladi naš mozak je zadovoljan i uzima samo onoliko hrane koliko je potrebno. Drugi tip gladi je emotivna glad i kod ove vrste gladi, naš mozak trpi nezadovoljstvo i lepe emocije traži u hrani. Verovao/la ili ne postoji čak 12 razloga zašto se javlja emotivna glad i zašto je hranimo:
1. Tražimo utehu u hrani kad smo ljuti, depresivni, nezadovoljni, kad nam je dosadno i na taj način izbegavamo nelagodu koju izazivaju emocije;
2. Tešimo se hranom i kad se osećamo neshvaćeno ili iskorišćeno;
3. Posežemo za velikom količinom hrane kad se suočavamo sa novim izazovima kako bi prebrodili strah od neuspeha;
4. Tešimo se hranom i kad želimo da sakrijemo nezadovoljstvo;
5. Uzimamo je da bi ostali ugojeni odnosno neželjeni - da bi izbegli svoju seksualnost;
6. Utehu tražimo i kad smo samokritični;
7. Zbog eventualne gladi u detinjstvu, sada pronalazimo utehu u hrani - nadoknađuje se propušteno u detinjstvu, ali i zbog straha od ponovne gladi;
8. Da bi se opet osetili bezbrižno kao dete, naročito ako ne živimo s roditeljima, bakom ili dekom, pa povratak na maminu ili bakinu kuhinju budi lepe uspomene;
9. Neki se teše hranom kako bi kaznili one koji su ih povredili tj. koriste svoje telo za rešavanje strahova i sukoba;
10. Neki koriste hranu da naglase svoju nezavisnost („Ti ćeš meni da zabraniš da pojedem još jedno parče torte. Ko si ti da mi zabraniš. Sad ću baš da pojedem.“)
11. Neki nalaze utehu u hrani zbog straha od nemanja novca, hrane, zdravlja;
12. Nekima hrana ispunjava prazninu.
Kad se sledeći put osetiš neraspoloženo uposli mozak nekom knjigom, slagalicom, prošetaj - to će ti razbistriti misli i bolje ćeš se osećati. Ako bar moraš posegnuti za hranom, čokoladu ograniči samo na jednu kockicu, a kolač samo na jedno parče. Takođe, antistres terapija mogu biti i ove namirnice: jabuka, banana, jezgrasto voće (koje ne samo što je zdravo već i topi masne naslage u telu i snižava krvni pritisak), začini poput vanile, cimeta i anisa, borovnica i ostalo bobičasto voće koje popravlja krv, povrće poput šargarepe koja je prava blagodet za našu kožu, kosu, nokte, vid i večito nevoljeni brokoli. Nešto od ovoga će ti se sigurni svideti.
Autorka: Mima Ryan
Fotografija je preuzeta odavde.