Džibli studio je japanska kompanija koja se specijalizuje u japanskoj animaciji, zajedno sa reklamama i jednim jedinim igranim filmom. Ova kompanija trenutno se nalazi u Koganeu, Tokiju, i osnovana je pre trideset dve godine, 1985. petnaestog juna, posle uspeha njihovog prvog animiranog filma Nausicaä of the Valley of the Wind (1984). Osnivači su Hajao Mijazaki, Tokio Suzuki, Isao Takahata i Jasujoši Tokuma.
Studio ime duguje Hajau Mijazakiju, koji ga je tako krstio, davši mu značenje ,,vetra koji će uvesti novu epohu u anime industriju'', sa prvobitnim značenjem reči ghibli ,,vruć pustinjski vetar''. Dok Italijani ovu reč izgovaraju GIBLI, mi DŽIBLI, Japanci je izgovaraju sa Đ.
Logo im je Totoro iz njihovog filma My Neighbour Totoro.
Tokom godina, ova kompanija je proizvela mnogo remek-dela, od Princess Mononoke do Spirited Away, svaki sa posebnom porukom i poukom koju su njihovi producenti, uglavnom Hajao Mijazaki i Isao Takahata, iskusili u svom životu. Sam Mijazaki objavio je da u svakom filmu koji stvori ostavi deo svoje duše i zbog toga svaki od njih mu je i više nego poseban. Osim ove izjave, Hajao je izjavio nekoliko kontroverzalnih stvari koje i više nego opisuju njegovu ličnost, pesimističku. Po njemu, jedina nada ovog sveta su deca, i zbog toga on ove filmove stvara sa velikim žarom da bi podučio decu moralu i dobroti, koja je danas retka. Deca su revolucija.
Osoba odgovorna za većinu muzičkih tema ovih filmova je Džo Hisaiši koji je znan po temperamentalnim i često vrckavim melodijama koje greju dušu svojom lepotom.
Ovaj studio je kroz godine osvojio mnogo nagrada, dok nema slučaja gde svaki film nije osvojio barem dve nagrade. Samo Spirited Away osvojio je trideset četiri nagrade i tri nominacije, od nagrade za najbolju pesmu, traku, najbolji animirani film, najbolji film itd. Howl's Moving Castle je osvojio devet nagrada, jedno drugo mesto i dve nominacije. Grave of the Fireflies, iako veliko ostvarenje, osvojio je samo tri nagrade. Porco Rosso je takođe osvojio tri nagrade.
Svaki od ovih filmova je delo za sebe i zbog toga je možda pogrešno ocenjivati ih i upoređivati, jer svaki od njih želi da prikaže nešto posebno. Dok svi filmovi imaju gorko sladak kraj, neki čak i granično tragičan i slični su po svojoj animaciji, svaki odiše atmosferom specifičnom za njega i sposobni su uvući gledaoca u svoj svet, a potom ostaviti veliki utisak na njega, menjajući neka gledišta, ili ih toliko preobličavajući da više nemaju smisla.
Danas, Džibli studio je mnogo proširio svoju delatnost i osim animiranih dugačkih filmova, prave reklame, kratke spotove i animaciju (koja nije nekvalitetna) i kratke filmove. O ovim ljudima postoje dva dokumentarca koji ih opisuju u detalje.
Neke od zanimljivosti vezanih za Džibli studio su:
- Broj muškog i ženskog osoblja je skoro jednak (radi oko 400 ljudi);
- Svake subote je Dan masaže, kada umorni animatori dobijaju masažu koliko god im srce zaželi;
- U filmu Laputa: Castle in the Air, pozajmljivajući ime Laputa iz Guliverovih putovanja, moguće je da su se prevarili, jer postoji mogućnost da je Svift namerno uzeo reč ,la puta' iz španskog, koja znači, veoma žalosno, kurva.
- U istom filmu, u jednoj od finalnih scena, magična reč kojom deca obaraju zamak je ,bariș' što na turskom znači mir, što je dosta ironično;
- Porco Rosso je u početku bio film za biznismene koji su putovali, želeći da opuste umorne ljude. Ipak, ovo je bilo teško, delom zbog toga što se rat odigravao u oblasti opisanoj u filmu u isto vreme kad je Porco Rosso pušten.
Dan danas, Hajao Mijazaki radi u ovoj kompaniji, iako već godinama tvrdi da će se povući i redovno to objavljuje u medijima. Njegov sin je u istoj kompaniji, ali ne vidi svoju budućnost u njoj. Neki od radnika su se odvojili i osnovali sopstvenu kompaniju koja je već dosta poznata.
Ništa nije sigurno o budućnosti ove kompanije, ne samo zbog toga što je ona pokrenula celu industriju i zbog čega se smatra da kad ona (tj. Hajao Mijazaki) nestane sa scene, cela industrija animea će propasti, već i zbog publike koja ovo odbija kao detinjasto, iako sigurno ima više značenja od mnogo filmova koje je ta ista publika odgledala za svoga veka.
Autorka: Marija Jović
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.