Kako izgleda dan osobe sa autizmom?

Kako izgleda dan osoba sa autizmom? Da li možeš da zamisliš da želiš da izgovoriš nešto, a ne možeš? Da li možeš da se staviš u situaciju gde te roditelji pitaju da li te nešto boli, ali iz tebe izleti samo neki čudni krik? Dobrodošao/la u dan osobe sa autizmom.

Zamisli da ideš ulicom i odjednom zvuci oko tebe postanu nepodnošljivo glasni. Pokrio/la si uši, čučnuo/la i samo želiš da to prestane. Neki dobronamerni čovek je prišao da te pita da li si dobro. Očajnički želiš da mu kažeš da nisi i da ti je potrebna pomoć, ali umesto toga samo si glasno viknuo/la. Ovo je realnost. Autizam je složeni poremećaj u razvoju koji se obično javlja u prve tri godine života. Određeni stručnjaci zastupaju mišljenje da ne postoji jedinstveni uzrok ovog poremećaja, već da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisanje.

Autistična osoba ima probleme sa čulnim opažanjem, govorom, mišljenjem i razumevanjem svoje okoline. Imaju drugačiju percepciju realnosti i zbog toga se njihovo ponašanje i odnos prema spoljašnjem svetu razlikuje. U početku se verovalo da je autizam veoma redak, ali ako uzmemo u obzir ceo spektar autističnih poremećaja, uverićemo se u suprotno. Naime, poremećaj može uticati na oko šest od hiljadu ljudi. Autizam ne poznaje nacionalne, rasne, etičke ili razlike u ekonomskom statusu, on pogađa sve podjednako, ali četiri puta više pogađa dečake nego devojčice. Kada je ovaj poremećaj u pitanju, rana dijagnostika veoma je važna, kako bi im pomogla da razviju sopstvene socijalne i komunikacione veštine.

Nastanak autizma se smatra posledicom različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisanje. Česta zabluda u vezi sa autizmom je da je to mentalno oboljenje. U prošlosti se smatralo da autizam nastaje zato što su se roditelji deteta lose ophodili prema njemu. Još jedna od zabluda je da je uzrok autizma lišenost emocija, ali istina je zapravo na drugoj strani. Osobe sa autizmom su veoma emotivne, žele da komuniciraju sa drugim ljudima i sposobne su za obrazovanje i rad.

Lek za autizam još nije pronađen. Autistična deca odrastaju kasnije u autististične ljude, što sa sobom nosi poteškoće ukoliko osoba ima neki od težih oblika autizma i potrebno je da se o njoj neko brine tokom celog života. Može da se desi da autistične osobe budu autodestruktivne i da same sebe povređuju, što predstavlja veliki problem ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da autisti imaju visok nivo tolerancije na bol.

Autistični ljudi često imaju problema sa odstupanjem od rutine, makar to bila promena godišnjeg doba. Oni takođe imaju problema sa senzornom dezintegracijom, što bi zapravo značilo da su u jednom trenutku neosetljivi na neku pojavu, dok su već u sledećem preosetljivi na istu.

Teorijski, možemo dosta pričati o autizmu, ali najbolje ćemo shvatiti ovaj svet iz prizme nekoga ko živi u njemu. 
Naoki Higašida je čovek koji ima autizam i sa trinaest godina je napisao knjigu pod nazivom Ja skačem, a danas je jedan od najpoznatijih pisaca u JapanuMladi Naoki nije znao slova, ali nakon pokazivanja table sa japanskim simbolima i objašnjenja šta koji simbol znači, Naoki je polako, reč po reč, objasnio šta znači biti autista i svima nam otvorio vrata svog sveta, kako bi ga i mi što bolje upoznali:

Sada više ne možete da objasnite da ste gladni ili umorni ili da vas nešto boli, niti da proćaskate sa prijateljima. Sada zamislite da vas, pošto izgubite sposobnost opštenja, bez najave napusti urednik koji boravi u vama i raspoređuje vam misli. Kao da je popustila brana, nezaustavljivo u slapovima obasipaju vas ideje, uspomene, nadražaji i misli. Ali sada ste prepušteni sami sebi. Sada je vaša glava soba, gde iz 20 radija podešenih na različite stanice trešte glasovi i muzika. Radiji nemaju ni prekidače za isključivanje ni kontrolu jačine zvuka. Soba u kojoj ste nema ni vrata, ni prozora olakšanje će nastupiti tek kada se toliko iscrpite da ne možete ostati budni. Da stvar bude još gora, upravo vam je otkazao još jedan, do sada neprepoznat urednik, urednik čula. Omekšivač u vašem džemperu miriše podjednako snažno kao kada bi vam neko prsnuo osveživač vazduha u nozdrve. Više ne možete da razumete svoj maternji jezik, niti bilo koji drugi. Od sad, pa nadalje, svi jezici će biti strani. Izgubili ste čak i čulo vremena i onemogućeni ste da razlikujete minute i sate. 

U Srbiji ne postoji zvanični registar autističnih osoba, a ove osobe su nakon smrti roditelja ili staratelja prepuštene same sebi. Mi kao društvo moramo da učinimo sve što je u našoj moći da ovim ljudima pomognemo i učinimo im život lakšim, a prvi korak ka tome je upoznavanje sa ovim pojmom, njegovo razumevanje, kao i tolerancija, jer autisti osete osuđujuće poglede, što ih često podstiče da se zatvore u sebe.

A Mingl je veoma ponosan što u našim redovima imamo i dopisnika sa autizmom, Stefana Lazarevića, koji nam kroz pisani formu prenosi sve aspekte dana, misli i borbi autističnih osoba.

Autorka: Jovana Stevanović

Delovi teksta preuzeti su odavde i odavde, a fotografija sa ovog sajta. 

07. May 2020.
Uredništvo
Poslednji tekstovi