Predsednički izbori u Srbiji 2017

U ovom tekstu pokušaću da vam približim još jednu važnu temu iz dinamičnog političkog života Srbije. Predsednički izbori uvek sa sobom nose neku specifičnost. Rasprostranjeno je mišljenje da predsednik nije ništa više od ceremonijalne ličnosti koja deli ordenje i slika se sa zvaničnicima drugih država, a da glavnu reč ipak vode parlament i vlada. Tačno je da u našem političkom sistemu centralno mesto zauzima parlament kao zakonodavni organ u kojem transparentno raspravljaju predstavnici vlasti i opozicije, ali to ne znači da je predsednička funkcija od marginalnog značaja. Predsednik i te kako može uticati na odluke koje se donose. Uostalom, da nije tako, stranke i mnogi pokreti se ne bi sa toliko pažnje i truda posvetili tome da baš njihov kandidat pobedi na izborima.

Predsednik  komanduje vojskom, predstavlja Republiku u zemlji i inostranstvu, proglašava zakone, može da vrati zakon parlamentu na ponovno razmatranje, predlaže skupštini kandidata za predsednika vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, postavlja i opoziva ambasadore daje odlikovanja i pomilovanja, predlaže sudije Ustavnog suda. On takođe poseduje imunitet od sudske jursidikcije. Može odgovarati samo za povredu Ustava i to tako što predlog Ustavnom sudu dostavlja dve trećine poslanika, a potom ovaj sud razmatra da li je predsednik prekršio Ustav i daje konačnu odluku. Predsednik crpi svoj legitimitet iz činjenice da se bira na neposrednim izborima. Dakle, predsednik je svakako bitna figura na političkoj sceni.

Po Ustavu, predsedničke izbore raspisuje predsednik Skupštine Srbije najkasnije devedeset dana od isteka mandata aktuelnog predsednika. Ovakva odluka se objavljuje u ’’Službenom glasniku Republike Srbije’’ u kome se objavljuje tačan datum za glasanje. Predsednik se bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem na mandat od 5 godina. Postoje prvi i drugi krug izbora. Pravo svakog građanina je da se kandiduje ako ga overenim potpisima podrži najmanje 10 000 birača. Takođe, kandidata mogu da predlože registrovane političke stranke i grupe građana.

U prvom krugu kandidat može da pobedi isključivo ako dobije apsolutnu većinu (50 procenata od ukupnog broja glasača koji izađu na glasanje) i u tom slučaju drugi krug se ne održava. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji apsolutnu većinu, ide se u drugi krug u kome se nadmeću dva kandidata sa najvećim procentom glasova u prvom krugu. Drugi krug se odvija 15 dana nakon prvog i pobeđuje kandidat koji ima najviše glasova. Ovaj krug glasanja je specifičan po takozvanoj ’’političkoj trgovini’’ odnosno raspodeli podrške ušesnika političkog života jednom ili drugom kandidatu za koga procene da ima više šanse da pobedi.

KANDIDATI ZA PREDSEDNIKA 2017. GODINE

Po imenima koja se spominju u javnosti, kao i odlukama pojedinaca da se kandiduju i da već krenu u izbornu trku, sledi nam veoma zanimljiv period. Po mnogim istraživanjima, najozbiljniji kandidat za pobedu, iako je više puta javno naglašavao ’’da mu ne pada na pamet da se kandiduje’’ je bivši generalni sekretar Srpske radikalne stranke, a danas  predsednik Srpske napredne stranke, najbrojnije stranke u parlamentu Aleksandar Vučić. Poučen iskustvom izbora iz 2012. godine kada se urušila vlast Borisa Tadića i Demokratske stranke, Vučić insistira na štetnosti kohabitacije (situacija u kojoj su predsednik i premijer iz različitih stranaka). Posle mnogo peripetija i potencijalne namere sadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića i osnivača SNS-a, ipak se došlo do zajedničkog rešenja da Nikolić podrži Vučića. Medije najviše zanima šta je aktuelni predsednik dobio za odluku da odustane od kandidature, ali to će zasad ostati misterija.

Najveću pažnju privukla je kandidatura više ’’nestranačkih kandidata’’ koji su manje-više nepoznati široj javnosti.

Dva kandidata su svakako vedna pažnje, kako po njihovom programu tako i po šansama da pobede na izborima. To su Saša Janković i Vuk Jeremić.  Iako se nagađalo da će možda doći do dogovora opozicionih kandidata da se krene u jednoj koloni na izbore, do toga, nažalost ili sreću nije došlo.  Janković je nestranački kandidat, mada se o tome može diskutovati s obzirom da su ga podržale Nova stranka Zorana Živkovića i Demokratska stranka Dragana Šutanovca, kao i nekoliko vanparlamentarnih stranaka i pokreta. Bivši je Zaštitnik građana, a rezultati na ovom polju mu se ne mogu osporiti. Njegov drugi mandat kao Zaštitnika oboležili su česti sukobi sa ljudima iz vrha vlasti. 

Jeremić je takođe nestranački kandidat ali je kao i Janković dobio podršku parlamentarnih stranaka Nove Srbije Velimira Ilića i Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića. Njegova prednost u odnosu na ostale kandidate jeste političko iskustvo koje poseduje, ali je pitanje da li će mu to doneti pobedu na izborima. Bivši je član Demokratske stranke iz koje je isključen 2013. godine, bio je ministar inostranih poslova od 2007-2012, kao i bivši predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2012-2013. Trenutno je predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. 

Vojislav Šešelj je kandidat ispred Srpske radikalne stranke, na čijem je čelu od osnivanja 1991. godine. Bivši stranači šef trenutnog premijera Aleksandra Vučića je posle povratka iz Haga i oslobađajuće presude doživeo politički preporod i ponovo je uveo SRS u parlament, pošto su na izborima 2012. i 2014. godine nisu prešli cenzus. Privlači nacionalistički nastrojene birače. Biće zanimljivo videti borbu između dojučerašnjih saradnika.

Boško Obradović je predsednik dojučerašnjeg pokreta, a danas stranke Dveri i za njegovu kandidaturu se pozitivno izrazio Glavni odbor stranke. Ne poseduje veliko parlamentarno iskustvo, budući da je postao poslanik 2016. godine. Zanimljivost je da je radio kao bibliotekar 6 godina. Na pitanje o predsedničkim izborima ove godine, rekao je da ’’građanima treba svež i nov kandidat za predsednika’’.

Kandidature su jos najavili Andrej Fajgelj, Vladimir Rajčič, Danijela Sremac, Bratislav Jugović, Saša Mirković kao nestranački kandidati.  Aleksandar Popović potpredsednik Demokratske stranke Srbije; Milan Stamatović član Srpske narodne partije; Miroslav Parović na čelu predsedništva Narodnog slobodarskog pokreta; Dušan Janjić predsednik vanparlamentarne stranke Aktivna Srbija; Nikola Sandulović predsednik vanparlamentarne Republikanske stranke.

Videćemo kakve će programe ponuditi kandidati i kakvi su im planovi za budućnost Srbije, ali po svemu što su do sada govorili možemo zaključiti da nas čeka veoma uzbudljivo političko proleće.

Autor: Stefan Simić, student XXIV generacije obrazovnog programa "Studije budućnosti", Beogradske otvorene škole.

Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.

28. Feb 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi