Igor Kosenko: Naš film se bavi nastupajućom generacijom koja nije sigurna šta želi od života

Film Boy of war (Dečak rata) reditelja Cyprien Clément-Delmasa i Igora Kosenka o dečaku iz Ukrajine kome je jedina želja da dobrovoljno učestvuje u ratu jedna je od dokumetarnih priča iz Fireworks selekcije koja će biće prikazana u četvrtak, 9. maja u 21:30h u Sali Dinko Tucaković u Jugoslovenskoj kinoteci, a u okviru dvanaestog po redu Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs koji se održava od 8. do 15. maja u više bioskopskih dvorana. Tim povodom Mingl tim, je razgovarao sa Igorom Kosenkom, jednim od reditelja ovog filma češko-nemačke koprodukcije o filmu i faktorima koji utiču na omladinu i njihove pojava kao što je rat.

Šta vas je inspirisalo da snimite film Dečak rata?

Snimali smo tizer za dokumentarni film o nuklearnom oružju u Ukrajini. Taman smo završili scenu u šumi u Vinici, i kada smo nameravali da odemo odatle Cyprien je video pokrete u grmlju. Bio je to Artem i njegov prijatelj koji su nas špijunirali. Oni su se igrali lovaca. Na kraju smo snimili Artema koji se bavio borilačkim veštinama i uradili smo intervju sa njim, ali nismo znali šta da radimo sa tim materijalom. Bilo je to leto 2013. godine. Nekoliko meseci kasnije izbila je Majdan revolucija i rat sa Rusijom je počeo. Razgovarali smo ponovo sa Artemom i on nam je tad rekao da želi da da učestvuje u ratu kad napuni osamnaest godina.

Kako selekcija informacija prezentovanih u medijima utiču na mlade ljude? Možemo li bolje birati te informacije?

Informacije koje su plasirane u medijima definitivno utiču na ljude, posebno na omladinu. U okviru današnjih društvenih medija, posebno u Internet svetu, informacije dolaze sa svih strana. U slučaju konflikta Rusija – Ukrajina, to je još zapaženije. Većina mladih u Ukrajini vidi Rusiju kao osvajača. Mnogo je propagande koja dolazi sa obe strane, a naročito iz Rusije. U isto vreme, većina dece iz Rusije misli da Rusija pomaže Rusima u Ukrajini i bori se protiv američkog imperijalizma. Sve to zavisi od okruženja, kako prijatelja i porodice, tako i mesto u kome omladina živi, ali je idealno kada bi svako izabrao informacije iz različitih izvora i analizirao ih. Nažalost, danas postoji mnogo izvora koji nastoje da izazovu reakciju, umesto da informišu.

Da li je Artem izuzetak ili postoji sve više (i više) mladih ljudi koji mogu biti pod uticajem medija ili nekih drugih faktora?

U slučaju zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza rat je svuda, Artemov deda se borio u Drugom svetskom ratu, otac mu je poginuo u Avganistanu, a njegovi prijatelji su u vojsci ili se igraju ratnih igara. Po mom mišljenju, veći je problem u sistemu. Uzdisanje rata nije ništa novo. Ukrajina je kao deo Sovjetskog Saveza imala veoma vojnu i nasilnu istoriju. Tokom ere Sovjetskog Saveza ljudi su stalno pričali o Drugom svetskom ratu i pevali patriotske pesme o pobedi. U isto vreme je trajao Hladni rat, trka naoružanja, Koreja, Avganistan itd. Kada sam ja bio dete, neki od starijih momaka bi odlazili u jugoslovenski rat i tamo bi zarađivali više novca za mesec dana nego što bih ja zaradio u mom selu za godinu. Tako da po mom mišljenju, ukoliko bismo više vremena posvetili ličnom razvoju, izgradnji prosperitetne zemlje za svakog, bilo bi mnogo manje razloga da šaljemo ovu decu u rat.

Kako je reagovala publika nakon projekcije? Šta im je bilo najzanimljivije u filmu?

Mislim da su ljudi zaista bili povezani sa ovim međuljudskim odnosima. To je unverzalna priča o nastupajućoj generaciji i onom periodu kada nisi sasvim siguran šta želiš da uradiš u svom životu.

Koje naredne projekte imate na umu?

Cyprien snima drugi dokumentarac o Drag Queen sceni u Barseloni. Ja uglavnom radim kao snimatelj i imam premijeru dugometražnog filma u Sjedinjenim Američkim Državama ovog leta.

23. Apr 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi