Kritika ili pohvala? Šta nam daje jači vetar u leđa?

Iskustvo se ne stiče preko noći i čime god da se baviš potrebno je vreme kako bi se određene veštine i znanja usavršili. Veliku ulogu u tom procesu ima reakcija okoline i povratne informacije koje dobijaš, a sa druge strane, i kako na iste ti reaguješ. Motivacija te pokreće i daje ti energiju, pa kada si motivisan/a - više ćeš se truditi i težićeš ka tome da budeš što uspešniji/a u onome šta radiš.

Postavlja se pitanje - šta podsticajnije utiče na ljude? Da li je to pohvala ili kritika? Šta ima bolji efekat?

Možda pitanje deluje smešno i banalo. Međutim, odgovor nije tako jednostavan, pogotovo kada shvatiš da postoje i različite vrste negativnih povratnih informacija. Kritika koju nam neko uputi može da bude veoma oštra. To se dešava ukoliko onaj ko je saopštavava ne bira reči i, namerno ili ne, grubo omalovažava rad drugih. Verujem da takav pristup neće dovesti do poboljšanja nečijeg performansa, a sigurno si i ti nekada prisustvovao/la takvoj situaciji. Neprijatno je videti scenu kada jedna osoba na drugu viče i grdi je, a još neprijatnije biti predmet neodmerene kritike. U najvećem broju slučajeva oni koji to dožive neće osećati želju da taj posao nastave. Naprotiv, biće im odbojna sama pomisao na to.

Naša poznata spisateljica Isidora Sekulić bila je pogođena lošom ocenom kojom je Milovan Đilas okarakterisao njen rad. Mnogo je vremena posvetila proučavanju Njegoša i pisanju knjige Njegošu knjiga duboke odanosti. Druga knjiga koja je trebalo da bude nastavak nije ugledala svetlo dana. Omalovažavajućim opaskama i ružnim rečima čuveni kritičar obeshrabrio je Sekulićevu, te je kasnije priznala da je drugu knjigu spalila.

Međutim, postoje oni koji su uvereni u to da je oštar pristup najefikasniji. Prija im pritisak, negativan komentar u njima budi želju da se pokažu i inat ih pokreće bolje od bilo čega. Baš takav slučaj prikazan je u filmu Ritam ludila (2014). Mladi Enru Nejman je talentovani bubnjar, upoznaje profesora koji je čuven po znanju koje poseduje, ali i po nemilosrdnim metodama koje primenjuje. Naime, učitelj je uveren da ne postoje dve štetnije reči od „dobar posao“. Zato ih nikada ne izgovara. Imaš moju preporuku da pogledaš ovaj film. Osim zanimljive radnje imaćeš priliku da uživaš u sjajnom soundtrack-u.

S druge strane, konstruktivne smernice mogu da nam budu od velike pomoći. Niko se nije naučen rodio, te je normalno da postoje propusti i greške kada smo u nečemu početnici, čak i kasnije, uvek je moguće poraditi na finesama. Ne treba kritiku uvek shvatiti kao uvredu. Zamisli da sportista kaže treneru: Ti ne znaš, ja ću to bolje! ili da burno reaguje kada mu stručna osoba da savet. Verovatno bi teško napredovao, stagnirao bi i rezultati bi izostali. Osim toga, postojeći talenat ostao bi zanemaren.

Neretki su primeri osoba na koje pohvala utiče veoma dobro i daje im ogroman podsticaj da se posvete nečemu i nastave da rade na sebi, unapređujući određenu veštinu. Lepa reč koja se odnosi na njihov rad uliva im samopouzdanje i čini ih srećnima, a samim tim postaju odlučniji i svesni svojih potencijala.

Ne postoji univerzalan odgovor na naše pitanje sa početka teksta. Stvar je sasvim individualna. Nadam se da će ti ovaj članak pomoći da shvatiš kojoj grupi ti pripadaš i kakvi su uslovi najbolji za tebe.

Autorka: Jelena Čolović

Fotografija je preuzeta odavde.

08. May 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi