I ako je otpad na prvi pogled jedan od najvećih problema i prepreka u mnogim daljim koracima ka napretku, pitanje je zapravo, da li ćemo temu otpada posmatrati kao problematiku ili kao izazov?

Recikliranje je proces odvajanja materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje.

Od načina na koji proizvodimo, prenosimo i koristimo energiju, proizvodimo hranu, preko navika u ishrani i u odevanju pa do toga kako gradimo svoje domove i kako se svakodnevno prevozimo – svi ovi aspekti našeg života će zahtevati temeljne promene.

Indeks žive planete (Living Planet Index, LPI), koji prati globalne trendove stanja divljih vrsta, ukazuje na to da su populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca opale u proseku za 60 odsto između 1970. i 2014. godine.

Najveću pretnju predstavljaju države u razvoju koje unapređuju proizvodnju plastike, ali nemaju dovoljno sofisticiranu kontrolu otpada koji proizvode, dok razvijene države svoj otpad izvoze u druge zemlje kao što to rade evropske države sa Kinom.

Kritična masa je biciklistički događaj koji postoji još od septembra 1992. godine, kada je prvi put u San Francisku održan pod imenom „Cummute clot“.

Cirkularna ekonomija predstavlja plan koji će budućim generacijama svet učiniti podobnim za život. Da li će zaista tako biti?

U razgovoru s pravnicima čućete da je Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene), u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, najobimnije i da se otprilike jedna trećina EU zakonodavstva odnosi na tu oblast. Ekonomisti će vam reći da je Poglavlje 27 najskuplje, da je za implementaciju potrebno makar 10 milijardi evra, a verovatno i dosta više. Ako pričate sa ekolozima, napomenuće vam kako je ovo najbitnije poglavlje, jer bez zdrave i očuvane životne sredine napredak u ostalim poglavljima pristupnih pregovora nema smisla.

Klimatske promene su tema od svetskog značaja, te nije ni malo čudno što dugi niz godina postoje različiti samiti i konferencije na ove teme koje okupljaju veliki broj svetskih lidera.

Prvi vikend oktobra širom Evrope obeležava se posmatranjem ptica, kako bi javnost i građanstvo postalo svesno postojanja i značaja ovih grandioznih stvorenja. Ovog vikenda, Društvo zaštitu i proučavanje ptica Srbije, povelo je zaljubljenike i simpatizere, Minglovce i Minglovke na Labudovo okno – mesto smešteno u rezervatu prirode Deliblatska peščara.

Na današnji datum, 4. oktobar, proslavlja se Svetski dan životinja! Praksa koja postoji još od 1931. godine počela je da se proslavlja u sklopu verskog praznika sv. Franje Asiškog, zaštitnika životinja i životne sredine. Vremenom je ovaj mili praznik izgubio svoj verski karakter i od tada ga slave svi zaljubljenici u životinje na svetu.

Manifestacija Klimatsko selo na Adi Ciganliji održana je 29. septembra u okviru Evropske nedelje klimatske diplomatije (European Climate Diplomacy Week). Od 24. do 30. septembra organizovani su različiti događaji sa ciljem podizanja svesti o značaju životne sredine, a Klimatsko selo otvoreno je simboličnom vožnjom bicikla oko Savskog jezera kojoj je prisustvovao i Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan.

Uzroci ovih klimatskih promena su mnogobrojni, ali su najvažniji oni koje je prouzrokovao sam čovek i naše svakodnevne aktivnosti.

U životu čovek često biva u prilici da donese važne odluke. Isto tako, veoma često se nakon neke donesene odluke i pokaje, jer ne razmišlja kakvu odgovornost takva odluka sa sobom nosi. Međutim, postoji jedna odluka koja apsolutno nikada ne može biti pogrešna, jer ga ona može samo usrećiti i učiniti njegov život boljim. Znaj, nema ispravnijeg postupka od čovekove odluke da ima kućnog ljubimca.