Mediji u Srbiji u REM fazi: Blokada RTS-a i raspisivanje novog konkursa za Savet REM-a

foto: Institut za medije i različitosti, Zapadni Balkan

Studenti i studentkinje blokirali su zgradu Radio-televizije Srbije (RTS) 14 dana i tražili raspisivanje novog konkursa za izbor članova/ica REM-a. Istovremeno, sve izraženija svest građana/ki o uticaju medija na oblikovanje javnog mnjenja dovela je do pojačanih zahteva za većom odgovornošću javnog servisa. Iako se finansira iz budžeta, odnosno sredstvima poreskih obveznika, RTS tokom studentskih blokada nije obezbedio profesionalno, objektivno i blagovremeno izveštavanje o događajima od javnog interesa, što dodatno otvara pitanje njegove uloge i odgovornosti u demokratskom društvu.

Prema rečima studentkinje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Andree Ikodinović studenti/kinje su blokadom RTS-a želeli da se izbore za raspisivanje konkursa za izbor članova i članica Saveta REM-a i da sam REM postane funkcionalan.

Skandiranjem „Konkurs je raspisan, RTS je slobodan“, studenti/kinje su označili svoju pobedu i prekinuli blokadu javnog servisa. Međutim, potparolka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić najavila je da se, usled složenih procedura, izbor novih članova i članica Saveta REM-a može očekivati tokom prve polovine jula. Šta možemo da očekujemo od novog sastava Saveta REM-a i zašto je REM toliko važan?

,,Regulatorno telo za elektronske medije je zaista dugo u REM fazi. Iako nismo u potpunosti bili saglasni sa studentskim zahtevom za raspisivanje konkursa za nove članove Saveta REM-a, jer ne očekujemo ništa više do kozmetičkih promena, ipak smo ga podržali. Podsetiću da je Naš pRoTeSt pokrenuo peticiju za skupljanje potpisa za izbor članova Saveta REM-a, koju smo predali skupštini u danu kada je i održana sednica Odbora za kulturu i informisanje na kojoj je REM bio tačka dnevnog reda”, rekla je novinarka RTS-a Višnja Višnjić Milić.

Višnjić Milić dodaje da je svesna da skupštinska većina donosi konačnu odluku o tome ko će biti član/ica Saveta REM-a, kao i da građani nemaju mogućnost da samostalno predlažu kandidate za REM, ali da se to može učiniti putem strukovnih udruženja i univerziteta. Zato je, kako kaže, važno zalagati se za imenovanje stručnih i objektivnih ljudi iz oblasti medija, jer će upravo oni uticati na budući rad REM-a. Ukoliko i ovaj put u REM uđu kandidati po političkoj liniji, ne treba očekivati promene u elektronskim medijima. Na osnovu dosadašnjih iskustava, zaključuje, verovatno ćemo još dugo gledati istu medijsku sliku.

Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Ivana Milosavljević govori o osnovnom zadatatku novinara/ki – objektivnom i profesionalnom izveštavanju – koje je posebno važno zbog velikog uticaja koji novinarski izveštaji imaju na publiku. Ako neki medij – kao što je to bio slučaj sa RTS-om tokom ranih dana studentskih protesta – odluči da o događaju ne izveštava ili ga pomene tek usputno u dnevniku, to publici šalje poruku da taj događaj nije važan. Uticaj medija ogleda se i u izboru sagovornika/ica, jeziku koji se koristi i tonu samog izveštavanja.

Samo postojanje Kodeksa novinara i novinarki Srbije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM-a) treba da obezbedi izbegavanje nepravilnosti u medijskom izveštavanju. Međutim, u praksi, REM ne sprovodi zakonske obaveze u skladu sa članom 7. Zakona o elektronskim medijima, što ostavlja prostor za zloupotrebe i otvara vrata političkoj kontroli nad medijima.

Nepostojanje Saveta REM-a povezano je sa povlačenjem kandidata/kinja nakon brojnih neregularnosti u izbornom procesu, među kojima je i politički pritisak, što dodatno naglašava da se mediji u velikoj meri koriste za promociju političkih interesa i da je nezavisnost medija u Srbiji ozbiljno ugrožena, što potvrđuju i brojni izveštaji domaćih i međunarodnih organizacija, poput Evropskog centra za slobodu štampe i medija. Indikativno je i to da su se zaposleni u RTS-u, suočeni sa profesionalnim i etičkim dilemama, u velikom broju pobunili protiv uređivačke politike.

Deo zaposlenih u RTS-u, tokom blokade, ali i dosta ranije, od decembra prošle godine (2024. godine), udružio se u neformalnu grupu Naš pRoTeSt, koju trenutno čini oko 150 ljudi. Rukovodstvo RTS-a je zaposlene koji su istupili nazivalo blokaderima, optuživalo ih da ,,navijaju protiv tima u kom igraju”, da žele da ugase RTS, a zameralo je i javno oglašavanje i davanje izjava drugim medijima. Pojedini/e radnici/ce sa honorarnim ugovorima ostali/le su bez posla nakon potpisivanja pisma rukovodstvu u kome se pita ko je nazivao studente nacistima i zašto se nisu obraćali zaposlenima tokom blokade. Zaposlene koji su tokom blokade radili su dočekale ili će dočekati brojne beneficije poput unapređenja, stimulacija na platu ili druge finansijske pogodnosti.

,,Tokom blokade, honorarni saradnici, ali i stalno zaposleni radnici desetak dana nisu imali nikakavu informaciju od poslodavca šta im je činiti. Svako je odlučivao za sebe, da li će doći na posao ili ne. Samo smo dva puta pred kraj blokade putem mejla službe za ljudske resurse obavešteni da ćemo primiti platu i da će se prostorije dezinfikovati i deratizovati, pa ćemo posle toga krenuti na posao” , rekla je Višnjić Milić.

Takođe, kako navodi, njena koleginica iz produkcije je dobila otkaz, jer je tokom uključenja uživo, ušla u kadar sa pištaljkom i zahtevala da se studenti/kinje uključe uživo. Višnjić Milić takođe kaže da je od 2 500 radnika/ica RTS-a, jako mali broj njih je radio.

,,Prema našim procenama, mislimo da taj broj ne prelazi 100”, kaže Višnja Milić.

Ona dodaje i da ponekad pritisak javnosti urodi plodom, pa u Dnevniku mogu da se vide korektni izveštaji, doduše kraći, a ponekad događaji poput blokade, izazovu suprotan efekat, pa se RTS stavi u ulogu žrtve – radi u getu, pod pretnjom nacističke komore. Kako navodi, o tome kako će program izgledati odlučuje mala grupa lojalnih ljudi; ostali radnici/ce na to nemaju uticaj.

Blokada RTS-a bila je vid protesta usmeren ka zahtevu za objektivnim i profesionalnim izveštavanjem, slobodnim od političkog uticaja – osnovnim uslovima demokratskog društva, kao i ponovnog uspostavljanja REM-a, čija je uloga ključna u obezbeđivanju poštovanja zakona u elektronskim medijima i zaštiti javnog interesa kroz nadzor nad radom emitera.

Autorka: Andrijana Sadžak

Naslovna fotografija: Ivana Jovanović

Autorka fotografija u tekstu: Ivana Jovanović; REM / foto: N1