Aktivizam kao identitet generacije: Kako su mladi probudili društvo
Od 1. novembra 2024. godine, padom nadstrešnice u Novom Sadu, mladi su počeli da iskazuju svoje nezadovoljstvo na ulicama a kasnije i na fakultetima, koje blokiraju već punih 6 meseci i kroz zahteve upućene institucijama da one rade transparentno u skladu sa javim interesom. Aktivizam kod mladih je postao široko zastupljen.
Ipak, to do skora nije bilo tako.
U javnosti je vladalo uverenje da su mladi nezainteresovani i neaktivni i to im se često zameralo. Master psihološkinja Milica Ninković objašnjava da su se stereotipi vezani za mlade stvorili i preslikali sa jedne generacije na drugu, bez uvida da mladi sada imaju želju da nešto promene i budu aktivni.
„Stereotip pasivnosti mladih je nastao usled niza pogrešnih ili polutačnih percepcija o tome na koji način mladi vide politički život. Vrlo često, posebno starije generacije, imaju ideju da politička aktivnost uključuje aktivnost u nekoj stranci ili pokretu, redovno prisustvo na svim protestima, bez obzira na to za šta ili protiv čega su.“
Milica Ninković, foto: Filozofski fakultet
S druge strane, mladi koji jesu aktivni i bave se aktivizmom su takođe mogli biti negativno okarakterisani. Ninković objašnjava da su oni koji se bave aktivizmom često bili ismevani ili nazivani NVO plaćenicima.
Međutim, ona smatra da se dogodila promena u kojoj se više pojedinci ne osećaju usamljeno u svojoj borbi, već je došlo do kolektivnog identiteta gde svako ima osećaj da svojim prisustvom doprinosi.
„Blokade i protesti aktivirali dosta ljudi koji su bili pasivni. Ljude koji su i ranije imali politički stav i interesovali se za politiku, ali nisu bili dovoljno ohrabreni da se uključe.”
Ninković je mišljenja i da su se ovim protestima priključili i oni koji su ranije smatrali da njihov glas ne može ništa da promeni.
„Ono što je velika vrednost ovih protesta je upravo to što smo svi, bez obzira na uzrast, stekli osećaj da naše prisustvo negde može da bude važno. Ukoliko svako od nas veruje da je naše prisustvo važno, onda će nas doći i pola miliona na protest”, zaključuje Ninković.
Jović: Virus aktivizma se proširio među mladima
Nikola Jović, istraživač i docent na Fakultetu političkih nauka, kaže da je aktivizam, zajedno sa politikom shvaćen kao stvar koju treba izbegavati, a da inače niko nije mlade naučio kako da budu aktivni.
Nikola Jović, foto: Fakultet političkih nauka
„U našoj političkoj kulturi prenosi se pasivnost i narativ da aktivni građani ne mogu ništa fundamentalno promeniti. Često se može čuti u javnoj sferi da su građani, posebno mladi, otuđeni od politike, a zapravo je politika kakvu imamo otuđena od mladih.“
Ipak, Jović kaže da je moguće da se unutar generacije stvori energija.
„Uprkos tome što starije generacije nisu napravile mogućnost mladima da se uključe na pravi način u politiku, mladi su u situaciji nedostatka pravih izbora (postojeće političke opcije to očigledno nisu bile) na kraju sami stvorili vrednosnu i političku alternativu. Kako je nisu dobijali prethodnih 13 godina, odlučili su da budu odgovorniji deo društva i sebi i ostalim građanima ponude drugačiju viziju Srbije.“
Foto: Ivana Milosavljević/CINS
Prema njegovim rečima aktivizam je postao jedna stigma, a mimo toga postoji i strah da ćeš biti provučen kroz određene medije ili napadnut. Međutim, ljudi su svesni da je strah prevaziđen, dodaje Jović.
„Kada se prevaziđe strah i kada postoji vrednosno privlačna agenda onda nema razloga da ljudi ne budu aktivni i uključeni u svoju zajednicu.“
On objašnjava da se u Srbiji se u godinama iza nas zapatio specifičan virus neodgovornosti među političkom elitom, institucijama i građanima i da smo mi 1. novembra dobili odgovor koja je cena toga.
„Dobili smo poziv za buđenje i godinu dana ranije, ali su institucije na taj poziv ostale gluve. Nakon 1. novembra neka nova generacija je rekla da ovo nije cena koju bi naše društvo ikada više trebalo da plati. Odlučili su da zaustave svoj život na 6 meseci i ponude vrednosni i moralni okvir za neku drugačiju budućnost našeg društva.“
Foto: Ivana Milosavljević/CINS
Kako tvrdi Jović, mladi nisu bili nužno svojim izborom pasivni već je politička ponuda bila takva da ih je terala od politike. Objašnjava da je kroz rad sa mladima uvideo da se „virus aktivizma“ proširio među njima.
„Definitvno je došlo do povećanja tonusa aktivizma. Istraživanja koja smo sprovodili u poslednjih nekoliko meseci jasno pokazuju da su mladi, ali i druge generacije, postali mnogo informisaniji, zainteresovaniji i aktivniji. Studentska pobuna je na neki način postala trend i generacijski zaštitni znak koji se proširio i transgeneracijski.“
Istraživanja koja su sprovedena na Fakultetu političkih nauka u periodu od decembra 2024. do februara 2025. godine, pokazuju da je 67% mladih sada više motivisano da se društveno-politički angažuje. Uz to, svaka druga mlada osoba interesuje se za politička dešavanja, dok je samo 6% reklo da im je zainteresovanost opala.
Mladi u očima institucija
U okviru Strategije za mlade koju donosi Ministarstvo turizma i omladine, jedna od mera unapređenja jeste upravo podsticanje aktivizma kod mladih. Međutim, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Milica Borjanić kaže da je odnos institucija prema aktivistima sve gori.
„Alternativni izveštaj svedoči da 77% mladih smatra da je nebezbedno biti aktivista. Ako mislite da ćete biti udareni, prozvani, nećete biti ohrabreni da budete aktivista. Videli smo gaženja, prisluškivanja, što dovedi do kršenja osnovnih ljudskih prava.“
Milica Borjanić, foto: Krovna organizacija mladih Srbije
Ipak, prema njenim rečima, mladi su postali odlučni u tome da ne dopuste da se u svojoj zemlji osećaju nebezbedno zbog svog mišljenja koje je demokratsko i neguje vrednosti. Borjanić objašnjava i razliku između zakona i prakse po pitanju politika vezanih za mlade.
„Vlada i ministarstva najčešće potenciraju mehanizme, na primer učešće mladih u radnim telima, čak iako je to samo formalno.“
U poređenju sa evropskim zemljama, kaže, u Srbiji se ne sprovodi suština zakona.
„Ono što je problem jeste praktična primena, odnosno kako od toga što postoji u zakonu dolazimo do toga da nečije mišljenje zaista utiče na neku promenu.(…) Fali da pobunjenim mladima damo priliku da utiču na nešto i stvore promenu. To je glavni razlog zašto se osećaju obeshrabreno da se bave aktivizmom.“
Autor teksta: Luka Mitrović
Naslovna fotografija: Ivana Milosavljević/CINS