U školama širom Srbije govori se o rodnoj ravnopravnosti

foto: Akademija ženskog liderstva

Dok se u Srbiji i dalje vode različite društvene rasprave o suspenziji Zakona o rodnoj ravnopravnosti, mladi iz različitih krajeva zemlje rešili su da uzmu stvar u svoje ruke. U okviru događaja „Svi imaju reč – zajedno za rodnu ravnopravnost u školama“, srednjoškolci i srednjoškolke iz Beograda, Leskovca i Subotice otvoreno su govorili o nejednakim uslovima za devojke u sportu i svetu preduzetništva. Oni su ponudili i konkretne predloge za promene.

U organizaciji Akademije ženskog liderstva (AŽL), a uz podršku Beogradske otvorene škole, događaj je održan u prostoru „Miljenko Dereta“.  On je okupio učenike i učenice koji su prethodnih meseci aktivno radili u svojim školama i gradovima na istraživanju stavova o rodnoj ravnopravnosti. Njihove ideje i zaključci pokazali su da mladi itekako imaju šta da kažu. Isto tako im je važno i žele da se njihov glas čuje.

Sport je i za devojke – i to na svim pozicijama

U prvom delu događaja razgovaralo se o mogućnostima devojčica i devojaka da se bave sportom, ali i o rodnim stereotipima koji ih sputavaju. Istaknuto je da u nekim lokalnim sredinama devojčice nemaju ni jedan ženski sportski klub u kojem mogu da treniraju. Svi postojeći sportski klubovi otvoreni su samo za dečake tako da one često treniraju sa njima. Čak i kada se bave sportom, devojke su često suočene s podsmehom, umanjivanjem njihovih postignuća i nedostatkom iskrene podrške.

Marija Todorović, sociološkinja i predavačica na Fakultetu za sport Univerziteta „Union“, istakla je da devojke u Srbiji gotovo po pravilu prestaju da se bave sportom već u srednjoj školi:
„Rodne uloge, stereotipi i očekivanja sredine da budu ženstvene i tihe, odvlače ih od bavljenja sportom. Znamo da to često nije njihov izbor već snažan društveni pritisak. A sport im pruža toliko toga: samopouzdanje, timski duh, zdravlje.“

Učenice su istakle da žele više ženskih trenera, sudija i sportskih radnica, ali i podršku za sport u školama. Njihova poruka je bila jasna: „Sport nije rezervisan samo za dečake, već je pravo svih nas.“

Preduzetništvo bez predrasuda – šansa za sve

Drugi deo događaja bio je posvećen preduzetništvu i ekonomskom osnaživanju devojaka. Diskutovalo se o velikim razlikama u pristupu kapitalu, nepokretnostima, ali i o pitanjima koja se često postavljaju ženama u procesu zapošljavanja – poput onog da li planiraju porodicu, udaju, decu... koja predstavljaju jasnu diskriminaciju.

Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje u Delta Holdingu, podsetila je prisutne da žene poseduju samo 8% nekretnina, što značajno smanjuje njihove šanse da osnuju sopstveni biznis:
„Devojke su često vaspitavane da budu odgovorne, ali ne i da rizikuju. Preduzetništvo je prostor slobode, ali i hrabrosti i zato im treba sistemska podrška, dobre mentorke i inspirativni uzori.“

Mladi su istakli da njihove škole često nemaju razvijene programe podrške za devojke koje žele da se bave biznisom, te su pozvali na jačanje uloge koordinatorki za rodnu ravnopravnost, uvođenje mentorskih programa i više razgovora o ekonomskim temama na času građanskog vaspitanja i sociologije.

Mladi predlažu rešenja – a škole treba da ih slušaju

U završnom delu događaja učenici iz Leskovca su predstavili rezultate ankete koje su sproveli među svojim vršnjacima. Iako se većina učesnika Hemojsko tehničke škole oseća prihvaćeno u školama, mnogi su istakli da o rodnim ulogama i dalje retko razgovaraju. Teme poput sporta i preduzetništva posmatraju kroz tradicionalne i na neki način neravnopravne okvire.

Marija Srdić iz AŽL zato je poručila mladima:
„Rodna ravnopravnost ne pada s neba. Vi ste ti koji je svojim radom, inicijativom i solidarnošću gradite svakog dana.“

Šta ti možeš da uradiš?

Ako si učenica koja voli sport, organizuj tim, predloži novu sportsku sekciju, traži podršku škole ili lokalnog sportskog kluba. Ako te zanima biznis, poveži se sa drugim devojkama, traži mentorku, pokreni malu inicijativu, projekat ili kampanju. Uključi se u školske timove za rodnu ravnopravnost i pokaži da znaš, možeš i hoćeš.

Jer kada mladi imaju reč, oni ne menjaju samo pravila igre. Videli smo poslednjih meseci da oni menjaju društvo.