Cilj svake javne akcije jeste da dopre do što većeg broja ljudi, a posebno do ciljne grupe za čija se prava zalaže(mo). U vreme savremenih tehnologija i svakodnevnog pristupa internetu, zagovaranje je kroz razne platforme dobilo i dodatnu dimenziju. Nekada lepljenje plakata i štampano oglašavanje, ustupilo je mesto društvenim mrežama. Pokazatelj da društvene mreže mogu biti prostor za pokretanje promena jesu brojni politički, kulturni i ekološki protesti koji su arikulisali interese različitih društvenih grupa upravo preko interneta.
Kada govorimo o pravima mladih, koji su na osnovu Zakona o mladima iz 2011. godine, lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života, lobiranje u virtuelnom svetu ide u prilog ovoj društvenoj grupi. Rezultati istraživanja iz 2018. godine, koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), pokazali su da 98 odsto mladih svakog dana provodi nekoliko sati dnevno na internetu, odnosno u proseku skoro četiri sata svakog dana. Najveći broj mladih koristi mobilni telefon kao uređaj za informisanje, a vesti prate preko informativnih portala i društvenih mreža (tekst: Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, 2019.). Iz navedenih podataka možemo zaključiti da je onlajn sfera prostor mladih, mesto gde oni traže zabavu i informacije, te stoga i prostor u kome može započeti društvena borba za ostvarivanje njihovih prava.
Proces zagovaranja za ostvarivanje ljudskih prava, pre svega, podrazumeva dobro informisanje o stvarnom stanju stvari. Internet nam je omogućio brz i besplatan pristup mnogim dokumentima i kontaktima. Informisanjem u virtuelnoj sferi, mladi mogu naučiti dosta o tome koji zakoni i akti se bave njihovim pravima, koje institucije postoje radi zaštite tih prava i kakav je to proceduralni tok koji se mora ispoštovati. Mladi na ovaj način mogu da stupe u kontakt i sa brojnim organizacijama civilnog društva koje se bave omladinskim radom i pravima mladih.
Kako organizacije mogu da mobilišu mlade na pokretanje društvenih promena?
Prednosti informacionog doba mogu se iskoristiti na mnoge načine. Na internetu postoji mogućnost besplatnog čitanja i preuzimanja tekstova i publikacija, kao i promovisanje slika i videa. Kroz ovaj sadržaj, na interaktivan način može se objasniti problem i ponuditi rešenje. Takođe se mogu kreirati ankete, kvizovi, igrice, a postoje i razni forumi gde ljudi iz svog ugla komentarišu određenu temu. Kako neka ideja treba da privuče što veći broj ljudi, brojne akcije svoj početak beleže upravo putem onlajn peticija. Na društvenim mrežama mogu se organizovati događaji, koji se održavaju kako u realnom, tako i u virtuelnom svetu. Danas, iz svog kreveta možeš pratiti lajv prenose tribina i konferencija, a takođe i razgovarati sa stručnjacima o pitanjima koja te zanimaju. Ne treba odbacivati nijednu opciju, jer svaka onlajn platforma ili aplikacija koju koriste mladi može biti značajna za ostvarivanje njihovih prava. Treba ići u korak sa tehnologijom i savremenim načinima komuniciranja, jer mladi ljudi vole inovacije, a ideja predstavljena na kreativan način ih može zaintrigirati. Cilj koji zagovaranjem želimo postići treba izraziti omladinskim rečnikom, sa razumljivim predstavljanjem suštine problema. Na ovaj način, mladi se podstiču na aktivizam, a da im to ne izgleda odbojno i nemoguće. Još jedna od prednosti društvenih mreža jeste brzina prenosa informacija, jer širenje vesti o započetom projektu zavisi samo od nekoliko klikova. Primer dobre i zanimljive kampanje jeste akcija Evropskog omladinskog foruma koji polazi od predloga budžeta Evropskog saveta za Evropsku uniju u narednih sedam godina. Uvidom u to koji deo od ukupnih sredstava će biti odvojen za mlade u EU, Forum postavlja pitanje: Šta ako bi trošenje dodatnih tri evra mesečno za svaku mladu osobu u Uniji, zaista promenilo njen život? Da li je vreme da EU preskoči šolju kafe i pokaže mladima da su joj prioritet? Ovim zanimljivim poređenjem fokus se stavlja na to kako preusmeravanje novca koje inače svakodnevno nesvesno trošimo, može biti iskorišćeno efektivnije i pametnije. Time bi se trenutni budžet Erasmus+ uvećao tri puta, a sredstva u okviru Evropskog socijalnog fonda i ona namenjena zapošljavalnju mladih sa 4,1 milijardi evra povećala na 7,75 milijardi evra (videti ovde). Ovaj pokazatelj koliko mali koraci mogu napraviti velike promene, ide u prilog shvatanju da svaka promena kreće od nas samih i da jedan glas može pokrenuti akciju.
Vanredna situacija i (ne)redovna kampanja
U svetlu situacije nastale zbog širenja virusa COVID-19, omladinske organizacije prebacile su aktivnosti u onlajn prostor, a mnoge od njih kroz razne sadržaje promovišu kampanju ostanka kod kuće, pozivajući mlade na odgovorno ponašanje. Pomenuti Evropski omladinski forum je nakon proglašenja pandemije od strane Svetske zdravstvene organizacije apelovao na mlade da ostanu kod kuće i pomognu ugroženim grupama pridržavajući se saveta zdravstvenih stručnjaka. Kampanja pod nazivom #SeparatedButUnited promoviše solidarnost i zajedništvo, pružajući podršku mladima odgovore na sva pitanja koja ih muče zbog novonastale situacije. Forum održava vebinare na razne teme, objašnjavajući kako virus utiče na kretanje mladih, razmene u inostranstvu i sudbinu omladinskih događaja. KOMS je odložio svoje događaje za neko bolje vreme u budućnosti, a do tada mladima pruža sadržaj dostupan na njihovim društvenim mrežama. Sadržaj uključuje razne predloge šta raditi u kućnoj izolaciji, a ovoj inicijativi su se priključile i druge organizacije i udruženja. Takođe, razgovor sa članovima KOMS tima i drugim zanimljivim gostima, može se pratiti putem onlajn sesija koje pružaju mogućnost za direktno postavljanje pitanja. Ni Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarski omladinskog rada (NAPOR) ne kaska za digitalizacijom svojih aktivnosti. NAPOR je pokrenuo serijal pod nazivom Omladinski rad na mreži - prikaži i poveži u okviru koga će biti prezentovane onlajn platforme/metode/alati koji mogu biti korišćeni za realizaciju programa omladinskog rada. Omladinska prestonica Evrope Novi Sad (OPENS), mladima pruža pregršt interaktivnog sadržaja tokom izolacije, ali i ističe značaj građanskog aktivizma u ovakvim situacijama, pozivajući mlade da se prijave za organizovano volontiranje u skladu sa propisima. I portal Mingl, Beogradske otvorene škole pruža dosta zanimljivog i raznovrsnog sadržaja u okviru #StayHome kampanje koja ima za cilj da upotpuni svakodnevnu dokolicu. Aktivnosti ovih organizacija jesu pokazatelji da onlajn sfera može biti prostor za mobilisanje ljudi i širenje informacija. Ukoliko se organizacije nisu do sada okrenule virtuelnim mogućnostima, ova vanredna situacija sigurno će ih pogurati da to učine što pre.
Autorka: Jelena Dadić
Fotografija preuzeta odavde.