foto: BOŠ
U mesecima kada su studentkinje i studenti, profesorke i profesori i građanke i građani targetirani od strane provladinih medija, Srbija je 3. maj, Svetski dan slobode medija dočekala na 96. mestu od 180 zemalja prema podacima ukupnog indeksa slobode medija u svetu. Iako je to formalni napredak od dve pozicije, predstavnici Reportera bez granica ocenjuju da je reč o, kako kažu, iluzornom napretku, a kao rezultat nazadovanja slobode medija u drugim zemljama. Ocena Srbije pala je za 0,92 poena (na 53,55 poena od maksimalnih 100), što predstavlja najniži rezultat za 23 godine otkako se vodi Indeks slobode medija.
Prema podacima ovog izveštaja, novinarke i novinari u Srbiji su i dalje mete zbog svog rada, dok nacionalne televizije i provladini mediji često krše etičke standarde prilikom izveštavanja o nasilju nad ženama i nacionalnim manjinama u Srbiji. U ovom izveštaju, po prvi put se globalno stanje slobode medija okarakterisalo kao „teška situacija“.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u svojim godišnjim izveštajima, ali i Indikatorima za nivo slobode medija i Indeks bezbednosti novinara, potvrđuju nalaze međunarodnih organizacija.
„Izveštaji ukazuju da Srbija i dalje spada u zarobljene zemlje kada je u pitanju sloboda medija, dok Indeks bezbednosti novinara zemalja Zapadnog Balkana pokazuje da je Srbija među ovim zemljama najlošije rangirana i da se iz godine u godinu beleži pad. U poslednjih nekoliko meseci novinari u Srbiji se susreću sa velikim brojem napada i pritisaka. Zabrinjava veliki broj slučajeva nereagovanja policijskih službenika koji su se našli na mestu događaja, a dešava se i da pripadnici policije čak napadaju jasno obeležene novinare. Posebno brinu slučajevi privođenja novinara, kao i upotreba alata za pristup i praćenje njihove komunikacije na mobilnim uređajima. Dodatno, veliki broj nerešenih slučajeva i visoka stopa nekažnjivosti samo pogoršavaju poverenje u nadležne institucije. U 2024. godini, zabeležena je samo jedna osuđujuća presuda“, navode iz NUNS-a.
Sem toga, iz NUNS-a navode da su novinari sve češće meta SLAPP tužbi i da su tokom 2024. godine zabeležene čak 22 takve tužbe.
„Predstavnici vlasti ne osuđuju napade već ih pokreću i tako podstiču nasilni narativ prema novinarima koji su i dalje meta brojnih kampanja targetiranja u tabloidnim medijima i na društvenim mrežama. NUNS je tokom 2024. godine zabeležio 166 napada i pritisaka na novinare, uključujući 17 fizičkih napada. Samo u prva četiri meseca 2025. godine, evidentirano je već 116 napada i pritisaka, među kojima 13 fizičkih napada“, piše u saopštenju ovog udruženja povodom Svetskog dana slobode medija.
Kako izgleda rad RTS i kako je on izveštavao tokom studentskih protesta i blokada RTS-a i kako dočekujemo Svetski dan slobode medija, razgovarali smo sa mladim novinarkama – Tamarom Radovanović, novinarkom regionalnog portala „Južne vesti“ i Nikolijom Čodanović, frilenslerkom fektčekerkom.
Radovanović: Studentske blokade i protesti uopšte doprineli su da ljudi mogu da pogledaju kroz prozor i vide šta se dešava, ne moraju da uključuju televizor da bi to videli
Novinarka Južnih vesti Tamara Radovanović za Mingl ističe da RTS od početka protesta i blokada ne izveštava objektivno, niti u skladu sa standardima kakve bi trebalo da ima bilo koji profesionalni medij, pa ni javni servis.
„Otuda bunt i nezadovoljstvo. Svako isticanje toga da blokada RTS-a ugrožava slobodu tog medija i slobodu mišljenja predstavlja zamenu teza. Laž i odabir da se nešto prećuti umesto da se o tome izvesti, iako jeste od javnog značaja, nisu sloboda mišljenja. Utoliko je ozbiljnije što svi plaćamo pretplatu. Dakle, naše pravo je da znamo sve, a ne samo šta je predsednik objavio na Instagramu“, ističe Radovanović.
Najveći izazovi sa kojima se novinarke i novinari u Srbiji danas suočavaju po njoj jesu ćutanje i nespremnost institucija da daju važne informacije novinarima medija koje smatraju nepodobnim.
„Time ne uskraćuju taj medij i samog novinara za informacije, već sve građane, koji ih i plaćaju. Nažalost, tu su i cenzura, autocenzura, različiti pritisci i pretnje“, dodaje.
Čodanović: Samo targetiranje zaposlenih RTS-a na društvenim mrežama i u javnom prostoru predstavlja ugrožavanje bezbednosti novinara
Novinarka Nikolija Čodanović, koja se bavi i fektčekingom, za Mingl kaže da novinari i novinarke svakog medija treba svoj posao da rade slobodno.
„Studenti su blokirali ulaze u same zgrade RTS-a, ali javni medijski servis već je duži niz godina u blokadi, i to od strane određenih urednika i donosilaca odluka koji sprečavaju da RTS izveštava u javnom interesu i obavlja funkciju koju mu i sam zakon nalaže. Upravo na njima treba da je odgovornost za način i kvalitet rada, jer sam sigurna da postoje i pojedinci koji bi posao radili profesionalno da im je to dopušteno. Stoga, samo targetiranje zaposlenih RTS-a na društvenim mrežama i u javnom prostoru predstavlja ugrožavanje bezbednosti novinara“, smatra Čodanović.
Najveći problem koji sprečava medijske radnike i radnice da svoj posao obavljaju profesionalno jeste zatvorenost institucija i nemogućnost da dobiju odgovore na svoja pitanja.
„Nažalost, samo povlačeni’ mediji imaju privilegiju da lako dođu do informacija iz institucija ili dobiju odgovore od javnih funkcionera, ali je pitanje na koji način i u koju svrhu će ih iskoristiti, dok mediji koji izveštavaju u javnom interesu, ukoliko uopšte dođu do informacije, do nje dolaze na mnogo teži način. Pored toga, problem je i veoma ograničeno tržište rada, iako postoji više od dve hiljade registrovanih medija, mali je krug redakcija u kojima novinarstvo može da se radi prema najvišim novinarskim standardima“, dodaje ona.
Uloga mladih novinarki i novinara u Srbiji jeste da pokažu integritet i ne prave kompromise, da ne spuštaju novinarske standarde, jer će se samo time ostvariti napredak i razvijanje i same redakcije, ali i poboljšati medijska slika generalno.
„Mladi novinari, pored kvaliteta, treba da unesu i kreativnost i iskoriste digitalne veštine za pridobijanje publike. Takođe, mladi treba uvek da apeluju na podizanje i medijske i informacione pismenosti“, smatra Čodanović.
Autor: Aleksandar Đokić