foto: BOŠ
Nakon pada nadstrešnice 1. novembra 2024. godine, započeta je do sad najveća i najdruža pobuna građana i studenata – protesti koji već više od pola godine ne jenjavaju. Verovatno je ovo period i u kome je jasno da postoje neke dve Srbije, a usput i dve vrste novinara.
Oni koji su potlačeni vladajućem režimu odlučili su se da, putem medija, vređaju i izvrću reči koje nose sa sobom brojne dezinformacije, laži i obmane o situaciji u državi, a da ,,isprave krivu Drinu’’ na crtu su im stali novinari sa čistom reputacijom, borbom za pravdom i potrebom za objektivnošću – željom da na svetlost izađe svaka izgovorena neistina.
To je sa sobom nosilo velike pritiske.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) nedavno je saopštilo da je od početka godine zabeležilo 123 incidenta protiv novinara – među njima 15 fizičkih napada, 71 pritisak i 34 verbalne pretnje.
Najnoviji slučaj napada na novinare dogodio se tokom mitinga vladajuće stranke u Nišu, 17. maja gde je priveden dopisnik australijskog SBS radija Nikola Doderović, a od strane policije sprečena da izveštava sa događaja novinarka Južnih vesti – Tamara Radovanović.
Radovanović je prvenstveno napadnuta i policija nije stala na njenu stranu. Umesto da sklone napadača, oni su sklonili nju.
U vezi sa tim napadom urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić ocenio je da napadi u poslednjih par meseci nikad nisu bili intenzivniji i da policija umesto da zaštiti novinare i privede napadača udaljava novinarku Radovanović „usput joj objasnivši da ona provocira nasilnike time što radi svoj posao’’.
Gunjić kaže da su za vreme SNS mitinga u Beogradu izbrojali najmanje deset napada na novinare, podsetivši da je novinarka Istinomera napadnuta dok je izveštavala u kampu ,,ćaka’’ ispred Skupštine Srbije, gde joj je policajac rekao da ne mogu da joj pomognu, jer se prisutni u Ćacilendu prema njima ophode na isti način.
„Taj kamp je očigledno i stvoren kako bi se zaplašili svi oni koji kritikuju vlast i novinari, i studenti, i građani. To se vidi i po skandaloznim pretnjama, tužbama nezavisnim medijima koju su poslali Studenti koji žele da uče’’, komentariše Gunjić.
Urednik Cenzolovke ocenio je da profesionalni novinari rade u sve gorim okolnostima da je „njihov položaj u društvu degradiran, a protiv njih se vode i kampanje u svim prorežimskim medijima i na mrežama’’.
Gunjić: Ali vidi vraga, oni ne odustaju! Naprotiv.
Perica Gunjić kaže da motivacija mladih novinara ne opada i da se nikad više mladih nije prijavljivalo za Školu digitalnog novinarstva koju organizuje Slavko Ćuruvija fondacija, kao i studentsku praksu.
„Naša škola postoji deset godina, tako da sada iz iskustva sa njima znam da su nove generacije novinara etički i profesionalno najosvešćenije. Izuzetno su motivisani, iako su svesni koliko su pravi novinari napadani i u koliko teškim uslovima rade’’, rekao je.
Podseća i na to da je budućnost novinarstva ugrožena, „posebno ako pobede oni koji žele da uvedu propagandu umesto informisanja, koji slave bestidne laži i sprovode bezočne kampanje, umesto da odgovorno izveštavaju o važnim pitanjima za svakog građanina ove zemlje’’.
Gunjić kaže da u novim generacijama mladih novinara imamo ozbiljne borce za preživljavanje odgovornog novinarstva, ukazujući i na to da neće biti lako onima koji žele ovu profesiju da zatruju.
Kaže da nije moguće da se motivacija novinara ugasi pritiscima i napadima, jer će uvek postojati makar mali medij, bar u onlajn prostoru koji vlast ne može da zaustavi.
„Pogledajmo samo istraživačke centre, razbijaju, rade genijalne, užasno važne priče za sve nas. Ko će da ih zaustavi?’’, zaključio je Gunjić.
Kolika je zainteresovanost za novinarstvo?
Studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Iva Galicki jedna je od onih koja je aktivna od početka blokada, koje su usledile nakon pada nadstrešnice u tom gradu, a pored protesta, odlučila je i da, zajedno sa kolegama, preuzmu kontrolu i izveštavaju javnost o bitnim dešavanjima.
„Kolege studenti i ja smo oformili redakciju Blokada info kako bismo rasvetlili medijski mrak u kom se nalazimo godinama. Znali smo u šta se upuštamo i koliko je opasno pustiti u etar sve ono što vlast krije ili poriče, ali nam je to bila dodatna motivacija. Pogrešno je plašiti se da radiš jedan tako važan i častan posao’’, rekla je Galicki.
Upitana da li se plaši za svoju bezbednost zbog brojnih napada na medijske radnike, kao i da li je to demotiviše i odvlači od buduće profesije, Galicki kaže da joj trenutna situacija daje veću motivaciju ocenjujući da novinar treba da bude slobodan da radi svoj posao neometano – isto kao što to važi i za sve druge poslove.
„Motiviše me svaka neistina, dezinformacija i spin koji režimski mediji i tabloidi plasiraju. Motiviše me svaki neprijatan razgovor koji sam vodila sa ljudima kojima je jedini izvor informacija tabloid’’, zaključuje studentkinja Galicki.
O tome koliko je zastupljena zainteresovanost za posao novinara, govorila je za Mingl i profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov, koja je i na svojoj koži osetila policijsku brutalnost u toku brojnih blokada u tom gradu.
„Interesovanje za upis na studije novinarstva se do sada nije drastično smanjivalo, uvek imamo više prijavljenih kandidata no što je raspoloživih mesta. Mislim da na odluku za upis na medijske studije prevashodno utiču oni novinari i novinarke koji dosledno čuvaju integritet profesije, među kojima je sada već dobar deo naših nekadašnjih studenata’’, ocenjuje Milinkov.
Iako godinama prenosi znanje svojim studentima i ukazuje im na važne segmente novinarstva, ali i iskustvo koje oni treba da imaju u svom profesionalnom radu, istakla je i da se u svakoj generaciji istaknu studenti u čijim očima se vidi želja da svojim radom doprinesu kvalitetnom razvoju društva i „kada postoji svest o značaju novinarstva onda sve ove prepreke nisu sputavajuće, nego se budi potreba da se radi na tome da svi živimo u jednom bezbednijem okruženju gde ni novinari neće trpeti represiju samo zato što odgovorno rade svoj posao’’.
Da je novinarska profesija urušena i da se na tome radilo godinama unazad potvrdila je i Milinkov, a smatra i da bi bezbednost ali i poštovanje ove profesije dovelo do veće zainteresovanosti mladih da se oprobaju u ovom poslu.
„Reč je o profesiji u kojoj je status zaposlenih vrlo problematičan, slabo plaćen, nesiguran, podložan različitim vrstama pritisaka i neophodno je da se položaj medijskih radnika korenito promeni. U tim promenama bi morale da učestvuju različite društvene grupe i institucije, na prvom mestu resorno ministarstvo, odnosno država jer sve ono na čemu rade novinarska udruženja, sindikati, druge civilne organizacije, nema učinka ukoliko ne postoji dobra volja vlasti da se situacija promeni’’, kaže ona.
Mlada novinarka, autorka podkasta Dnevnik jedne mladosti i Glas lokala, Milica Mihajlović rekla je da strah jeste postojao i postoji, pogotovu što je i u toku srednjoškolskih dana imala prilike da gleda dokumentarce o Dadi Vujasinović, Milanu Pantiću i Slavku Ćuruviji, te videla sliku o tome šta sve može da se desi onima koji dignu svoj glas zbog pravde i istinitosti, ali smatra ipak da je novinarstvo način života, a ne samo posao.
Osim potencijalnih pritisaka sa kojima se novinar suočava, postoji i onaj zbog kojeg nekada novinari odustanu od svoje profesije zarad lagodnijeg života – finansijski uslovi. Međutim, ni to Mihajlović nije odvratilo od novinarstva.
„Postojali su momenti kada sam imala sumnje zbog finansijske neizvesnosti u ovom poslu, a i zbog teškog puta koji treba utabati da bi se zaradilo poverenje kolega i koleginica i javnosti. Međutim, snalažljiva sam i ne predajem se lako kada volim nešto, a sa novinarstvom sam se saživela, tako da me sumnje nisu odvele u pogrešnom smeru’’, ocenila je ona.
Iako mlada, dočekala je i neprijatnost u Ćacilendu, u kom su svi odbijali da joj daju izjavu i da razgovaraju sa njom.
Pritisci nisu započeti nakon pada nadstrešnice, oni postoje mnogo duže, a dokaz tome su nam mnogi ubijeni novinari u prošlosti, ali i istraživački novinari koji dobijaju brojne tužbe zbog napisanih priča koje otkrivaju kriminal, korupciju i probleme u državi koji nisu sankcionisani.
Ipak, još jedan svedok da pravedno novinarstvo neće tako lako da nestane, jeste i studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Andrea Stojanović, koja od nedavno i radi kao novinarka i kaže da sebe ne vidi ni u jednoj drugoj sferi rada.
„Vjerujem da su izazovna vremena upravo ona u kojima se najviše vidi koliko novinarstvo ima smisla i snagu. Ne planiram da odustanem – želim da budem dio promjene, dio generacije koja će se boriti da novinari mogu da rade svoj posao slobodno, bez straha, ali sa puno odgovornosti prema javnosti’’, ocenjuje Stojanović.
Ističe da se napadi i tužbe koje se koriste kao sredstvo pritisaka moraju sankcionisati, a novinare to ne sme ućutkati.
„Uvijek imam na umu misao Danila Kiša: Zadatak intelektualca je da ne laže. U tome vidim i zadatak novinara – da ostane doslijedan istini, čak i kada je ona neugodna, nepopularna ili rizična. Taj zadatak me ne plaši – on me pokreće“, zaključuje Stojanović.
Autorka: Isidora Martać