foto: Canva
Nikad nisam preterano gotivio odlazak na more. Ustaneš ujutru u 6, pa se gegaš do plaže, prži te sa svih strana dok ti u nos ulazi miris svakojakih marki krema za sunce. Neke su kao i okej, ali na onih 40+ stepeni ni ono što mi je bilo lepo više nije lepo. Turisti svuda, gužva svuda, kao da nisam otišao iz Beograda već da se u njega ulilo more i dosuo pesak za plažu. Treba dodati na to i da ne umem da plivam, pa jedino što mi preostaje jeste da se sklonim u neki hlad i nađem zabavu za to veče. I tako ukrug i ukrug, 7-10 dana letovanja, s tim da možda i uguram neko pecanje u međuvremenu.
Nije poenta ovog teksta da vas odvratim od letovanja ili da dam svoju ispovest o tome kako se neretko smorim na moru. On je prevashodno namenjen svima nama koji više volimo da se uguramo u kombije, autobuse i automobile, te zapalimo par stotina kilometara kako bismo čuli par omiljenih bendova, popili po koje kraft pivo and call it a day. Važna napomena jeste ta da ja ne znam baš sve muzičke festivale i klubove u regionu, niti sam preplaćen na sve žanrove koji su u opticaju. Hoću da verujem da postoje sjajni džez, bluz, metal i hip-hop događaji i da ja ne znam šta propuštam. Stoga oprostite ukoliko sam propustio baš vaš omiljeni festival, svriku ili bend u gradu, potrudiću se da nadoknadim iduće godine.
FONTAINS D.C. (25. jun) – malo varam i to na početku. Varam jer ovo nije festival, nastupa jedan bend i predgrupa ali su glavne face večeri toliko lanisrane u zvezde da svaki hipster u Srbiji ne može da dočeka jun u Luci Beograd. Fontejnsi su postali novi heroji alternative sa prošlogodišnjim albumom Romance, a još uvek nam je u nozdrvama zadržana svežina prethodnog albuma, Skinty Fia. Momci iz Dablina postali su najtraženiji bend na sceni upravo zbog toga što su svakim novim albumom dodavali novi sloj zanimljivosti, provokacije i poezije. Poezije, čiste poezije u tekstovima, budući da se bend upoznao upravo zbog zajedničke ljubavi prema istoj. Najbolji način da se ovo dočara jeste pesma I Love You, kiselo-gorka ljubavna poruka irskom narodu o njihovoj degradaciji, kulturnoj zaostavštini i borbi mladog čoveka za ideale države u koju želi da veruje. U sjajnom intervjuu za Nedeljnik, autor otvara tekst rečenicom Irci i Srbi, ekipa s periferije Evrope. Kraj juna će pokazati dobro koliko periferija ima veću dušu od evropskih centara. Vidimo se tamo.
ARSENAL (26/28. jun) – Razmišljao sam da li da uopšte stavljam Arsenal na listu. Opravdano su na njoj izostali Exit, Lovefest, Sziget, MMF i slični. Ne zato što su to loši festivali (dobro, kako koji, nekima su slavni dani prošli), već zato što je verovatno svako od vas ko čita ovaj tekst već bio na nekom od njih. Sa druge strane, Arsenal je učinio Kragujevac poznatim, Šumadiji je vratio nov kulturni identitet, a festival se plasirao kao must visit svakog leta. Jeftina karta, gomilu bendova, razni žanrovi – šta ćeš bolje. No to nije razlog zašto su se našli na listi. Arsenal je konačno posle mnogo godina doveo jedan od najinspirativnijih i najuticajnijih bendova prošlog veka, ali i današnjice - prinčeve trip hop zvuka, Massive Attack. Pored njih su i Faithless, nažalost više bez Maxija, no priča se da su još uvek sveži kao nekada. Sa tim u vidu, postaje izvesno da će Arsenal biti nova crkva u kojoj lečimo naše boli.
ILUZIJE SLOBODE (13/14. jun) – Ima li šta bolje od hardcore punk festivala koji se odvija na salašu usred Vojvodine? Pored domaćih bendova, kao što su All Except One, Barikade, pa i veterani pankerice Atheist Rap ili beogradskih miljenika u vidu grupe Neven i Suplexx, tu su i Noviot Pochetok iz Skoplja i Mass Culture iz Atine. Šta reći dodatno: pank, salaš, Vojvodina.
Bonus: LJUBAV I BES – Ponovo pankerica, prošle godine je bila u septembru, videćemo kad će biti ove godine, topla preporuka takođe.
SAWA (17/19. jul) – Ako do sada niste skontali, ja baš volim hardkor. Sick As We Are u Županji sprema pravi svetski, a naš pank festival, sa gomilu bendova i tri dana svega onoga što čini hardkor scenu. Uradi sam etos, ulaz na donacije, bine sklopljene pored reke i solidarnost koja se udiše u vazduhu - ako vam je trebalo da se podsetite zašto je ova scena više od muzike, znate gde ste u julu. U slučaju da se sretnemo tamo, vidimo se sigurno na nastupima bendova Kriva Istina, Mališa Bahat i Reflection.
TAM TAM (10/19. jul) – Ovaj festival je možda jedini razlog, pored pecanja, što bih ja hteo da odem na more. Devet dana muzike, kampovanja i bog zna čega sve na Hvaru, svaki dan po nešto. Imena koja se šuškaju po kuloarima su svakakva, ali će ubedljivo zvezde večeri biti bend koji je dobrim delom zaslužan za postojanje srpske alternativne muzičke scene – Repetitor se vraća na binu posle duže pauze, i to baš na Tam Tam! Ako se odlučite da odete, obavezno pored ovih giganta scene uhvatite i slovenački Haiku Garden. Ne mogu da zamislim lepšu scenu od shoegaze benda koji svira u zalasku sunca na moru. Realno, filmska scena.
OK FEST (18/20. jul) – Tamo gde je srce partizanske borbe i gde izvire Sutjeska, izdiže se na 560 metara nadmorske visine Tjentište, zaboravljeni lokalitet sa manje od 100 stanovnika koji svake godine u julu oživi sa ovim festivalom. OK Fest svake godine dovodi velika imena naše scene, te nemam šta puno da pričam. Kada budete videli lajnap, biće vam sve jasno.
NATURAL MYSTIC (18/20. jul) – Za kraj ide jedna prava domaćinska, lokalna preporuka. Ne zato što su moji, ne zato što sam ja proveo par leta na Ždrebanu, već zato što je ovo zaista festival koji vredi posetiti zbog svega što sam naveo u ovih par pasusa. U sred šume, na brdašcetu koje se uzdiže iznad Milanovca (Gornjeg, razume se) tri dana pulsiraju najfinje selekcije rege, dab i roots muzike. Od uživo svirki poznatih rege izvođača kao što su Daddy Teacha, Tippa Irie ili naše gore list, Hornsman Coyote do raznoranih regionalnih, evropskih i svetskih soundsystem-a, tri vrela dana jula donose nam rastafari kulturu u srce Šumadije.
POJEDINAČNE SVIRKE (jun/jul/avgust/???) - Nema ničeg boljeg od intimnih, malih i nadasve znojavih i zagušljivih klupskih svirki. Super su festivali, sjajno je imati priliku da čujete vaše omiljene svetske izvođače, ali osećam blagu dužnost da vam srušim sneška. Retko kada su ti nastupi kod nas dobar reprezent tog benda ili izvođača. To je ko zna koji datum na njihovoj turneji, svirke traju po 45 minuta, uradi se par pesama i ide se dalje. Najbolji način da provedete leto (pored toga što ćete obilaziti sve ove događaje koje sam naveo) jeste da pratite rad naših bendova, od malih do velikih igrača, gledate gde se održavaju svirke i tako podržavate našu scenu. Ne zato što je naša, već zato što je prepuna skrivenih dragulja koji zaslužuju da budu otkriveni. Nothing gold can stay, podržite vaše prijatelje dok još uvek imaju volje za sviranjem.
Vidimo se na svirkama.
Autor: David Tadić
