Mimovi: humor, satira ili sredstvo političkog uticaja?

„Smejanje politici’’ više nije rezervisano za kasnovečernje satire, tribine ili kafanske razgovore. Danas se političke poruke najčešće šire kroz slike slabog kvaliteta, kratke istorijske dosetke i ponekad poruke koje se više razumeju kao stav nego šala. Reč je o mimovima – digitalnom fenomenu koji se danas nalazi na preseku humora, kritike i političke propagande.

Mim, kako objašnjava Vuk Dinić, asistent na Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, predstavlja bilo koji proizvod kulture koji se brzo i masovno širi putem interneta, pretežno društvenih mreža. Najčešće se javlja u formi slike ili videa, a glavna odlika mu je brzina širenja poruke.

Iako su mimovi u početku bili zamišljeni kao forma zabave i brze komunikacije, danas postaju sve ozbiljniji alat za formiranje i učvršćivanje političkih stavova.

Od zabave do diskursa: kratak istorijat

Nastali početkom 2000-ih godina na internet forumima poput 4chana i Reddita, prvi mimovi služili su isključivo za šalu – često su sadržavali nespretne mačke, lošu gramatiku i univerzalno prepoznatljive izraze. Međutim, s razvojem društvenih mreža i sve većim političkim tenzijama, mim se pretvorio u svojevrsni medijski metak: brz, kratak, i sposoban da pogodi tačno ono mesto koje bi klasičan tekst često promašio.

Upravo tu leži njegova moć – ali i opasnost.

„Mimovi mogu vrlo efikasno da prenesu poruku. Na primer, pravite mimove koji pokazuju vašu političku opciju kao dobru, a neku suprotnu kao lošu’’, kaže Dinić. Međutim, dodaje da je problem u tome što poruka može da bude „previše pojednostavljena, pa čak i manipulativna, jer prikazuje samo deo istine’’.

Mladi, algoritmi i smeh sa političkom pozadinom

Zbog svoje forme, mimovi su posebno popularni među mladima. Oni ne zahtevaju pažljivo čitanje, već vizuelno i emocionalno reaguju. Dinić objašnjava da „mimovi funkcionišu kao brzo sredstvo komunikacije, ali je pitanje kakvu poruku prenose – možete njima propagirati važnost davanja krvi, ali i širiti teorije zavere.’’

Ključnu ulogu u širenju poruka, kako ističe, imaju algoritmi: „Društvene mreže su podešene tako da određeni mim može postati viralan, i da neku političku poruku proširi neverovatnom brzinom.’’

Na terenu, to potvrđuju i sami autori mim stranica. Admin profila Eufemizam kaže da često koristi aktuelne događaje kao inspiraciju za svoje sadržaje: „Kada se desi nešto popularno – izmimujem ga.’’ Dodaje i da ponekad svesno koristi mimove da iskaže svoj stav: „Jednostavno, neki imaju stav pa ga kroz mim mogu prikazati na slikovit način. Ako je mim dobar – širi se, a tako se širi i ideja.’’

Sličnog mišljenja je i admin profila Šumadijski mimovi, koji priznaje da u mimove često ubacuje svoje ideje i stavove, „posebno svoju ljubav prema Čačku’’, ističe ironično. Na pitanje o političkom uticaju mimova, odgovara: „ To je njihova stranica i mogu da pišu šta god žele. Većina mojih stavova su ironični ili čak malo prenaduvani.’’

Ko mimuje – oblikuje

Mim stranice danas postoje u naizgled bezazlenoj formi, često sakrivene iza humorističnog tona, lokalnih fora ili nostalgičnih slika iz detinjstva. Međutim, čak i takve platforme imaju svoju političku ili vrednosnu pozadinu – i to ne slučajno.

Admin Šumadijskih mimova, koji svoju stranicu vodi već godinama, objašnjava da je do ideje došao iz dosade. „Iskreno, nema neka dubokoumna priča, iz dokolice. Bio sam aktivan na Funnyjunku i polako se prilagodio našoj sceni.’’ Inspiraciju crpi, kako kaže, „iz svakodnevnog života’’, a u poslednje vreme sadržaj kreira manje motivisano – „zbrzam čisto radi reda’’.

Taj balans između ironije i stava, između šale i ozbiljne poruke, suštinski je ono što mim razlikuje od običnog vica – jer mim, i kad je „samo smešan’’, vrlo često sa sobom nosi vrednosni sud.

Zabava, ironija, indoktrinacija

Profesor Dinić objašnjava da je „prepoznavanje da li je neki mim satiričan, ironičan ili propagandni često veoma teško, jer i samo razlikovanje tih pojmova ljudima zna da bude problem’’. Dodatno, u okruženju gde se medijska pismenost ne razvija sistematski, granica između smeha i manipulacije sve je tanja.

Upravo zbog te nejasne granice, mim može da bude moćno oružje – posebno kada cilja publiku koja se informiše isključivo putem društvenih mreža. „Mim može da učvrsti politički stav čak i kad se publika s njim ne slaže – jer kroz humor smanjuje otpor, a povećava emocionalni efekat.’’

Ovaj fenomen se posebno vidi u trenucima političke napetosti, izbora ili društvenih sukoba. Tada se mimovi pojavljuju kao municija ideoloških rovova, u formi koja često deluje kao bezazlena slika sa natpisom – ali koja zapravo gura vrlo konkretan narativ.

Odgovornost i budućnost

Mim kultura u Srbiji, prema mišljenju sagovornika, dosegla je svoj vrhunac. „Čini mi se da je ranije bilo više stranica, kao da su ljudi tada imali više volje za mimovanje’’, kaže admin Eufemizma. Admin Šumadijskih mimova ide korak dalje: „Ne obraćam pažnju na scenu. Često mi se desi da me neko prozove da sam ukrao mim, a ispostavi se da sam ga zapravo sam napravio – prosto, ideje su se istrošile’’.

Uprkos tome, obe strane priznaju da i dalje prate određene mim stranice – bilo zbog sadržaja, bilo iz navike. I što je najvažnije, svesni su da i sami, možda nenamerno, oblikuju stavove svoje publike.

U akademskom smislu, mim je predmet ozbiljnog istraživanja. „Mimovi su danas značajan deo digitalne kulture i medijskog pejzaža. Treba ih analizirati ne samo kao šalu, već i kao alat identitetske i političke komunikacije’’, zaključuje Vuk Dinić.

Jer ako su nekada letci, parole i pesme bili oblik borbe za ideju, danas to mogu biti i slike niske rezolucije sa natpisom u fontu Impact.

Autor: Jovan Živković