foto: Canva
Nisam bila svesna mnogih zabluda dok nisam upisala Biološki fakultet. Jedna od njih je bila da je udar meteora istrebio dinosauruse u svega par sati. Talasi pomešani vodom i prašinom su se munjevitom brzinom razišli po američkom kontinentu, dok je sam udar izazvao zemljotres i cunami širom planete. I to je bilo to, dinosaurusi su zbrisani za vreme koje je talasima bilo potrebno da do njih doputuju. Ipak, profesori su nas naučili da je njihovo istrebljenje trajalo godinama nakon udara meteora i da se nijedna velika promena u ekološkim sistemima ne može odviti brzo.
Da li ti ovo zvuči poznato?
Pitanje je bilo retoričko. I vrapci na grani naučili su da borbom za promenu poretka u našem sistemu trčimo maraton, a ne sprint. Ne pominjem vrapce kako bih omalovažavala sintagmu koju često slušamo, već da bih te na to podsetila dok čitaš ovaj tekst.
Razmenjujem poruke sa bliskom prijateljicom. Ubrzo shvatam da posle više od par dana (nedelja?) ne razgovaramo o tome na koju trenutno blokadu ili protest odlazi. Nakon mog čuđenja otkud to da nije na Gazeli, kaže mi da ne može, treba joj pauza.
Razgovaram sa dragom osobom preko telefona. Tek što sam ozdravio, kaže mi, a onda me je stigao pravi umor. Osećam krivicu ako nisam na ulici, a toliko sam već šetao i blokirao, priča mi dok klimam glavom u znak odobravanja i odgovaram mu da ga tačno razumem kako se oseća.
Koleginica Miljana je u poslednjem autorskom tekstu iznela poražavajuće zapažanje. Koliko je samo naša generacija protesta odšetala? A generacija naših roditelja? Strah me je da izbrojim.
Dakle, mnogo je. Mnogo se toga desilo, mnogo toga se dešava u toku jednog dana i tek će se mnogo toga dešavati. Sasvim je okej ako ti telo ili duša traži da se odmoriš. I ne, nije pravi odmor ako osećaš grižu savesti misleći na protest koji propuštaš. Neizostavni lični asistent naše generacije „kaže” da se to zove Poli-FOMO ili Protest regret. Osećaj podseća na vreme kada smo studirali i kada nam se nije spremao ispit. Umesto da odmorimo, mislili smo o tome kako treba da učimo. Niti smo se odmorili, niti smo išta naučili.
Ogromna snaga bunta kome svedočimo leži u njegovoj razuđenosti, što ide na ruku učesnicima protesta ili blokada. Stoga, da bi se izazvala pometnja i skrenula pažnja nosilaca (lokalnih) vlasti na aktuelni problem, nije nužno potrebna velika brojnost, već kreativnost, koja je prisutna u izobilju. Ipak, kada se protiv nenasilnog protesta reaguje represivno i agresivno, brojnost, ali pre svega solidarnost, stupa na snagu kao najefikasniji otpor neosnovanom hapšenju građana.
Priroda i trajanje aktuelnog građanskog otpora omogućuje cirkulisanje i smenjivanje ljudi na ključnim tačkama dešavanja u gradu ili na selu. Nije poenta da se istrošiš do sagorevanja i da se nađeš u situaciji da ne možeš više da se baviš političkim i društveno odgovornim pitanjima. Kada osetiš zasićenje, napravi pauzu, razgovaraj sa drugarima i porodicom i o drugim temama. Baterije se u tim trenucima pune, a ti se nesvesno spremaš da nastaviš da pumpaš, ovaj, guraš.
Autorka: Helena Cvetković