foto: Tamara Radovanović/Canva
Srbiji protesti ne prolaze bez muzike. Ona budi energiju i bunt, a zvuk ulice jednako je važan kao i poruka koju pobuna nosi. Neke numere opstaju decenijama, pa je pesma “Živeti slobodno” neformalna himna svih protesta u Srbiji. Demonstracije 90-ih obeležile su neke danas zaboravljene pesme, kao što je “Legenda o Gedi gluperdi”, dok je kompozicija “Freed from desire” postala pravi fenomen tokom studentskih protesta i blokada u poslednjih devet meseci.
Burnih 90-ih godina prošlog veka, na masovnim demonstracijama uoči prvih parlamentarnih višestranačkih izbora decembra 1990, koje su predvodili nacionalno snažno obojeni Srpski pokret obnove i proevropska Demokratska stranka, dominirala je muzika koja se percipirala kao do tada zabranjena.
Na trgovima su se mogli čuti zvuci pesama kao što su “Marširala kralja Petra garda” i “Oj, Srbijo, mati, nemoj tugovati”. Skupovi su počinjali sada zvaničnom himnom Srbije “Bože pravde” a završavali se pesmom “Vostani Srbije”, koju je uživo izvodio Ljuba Manasijević.
Takozvana “Plišana revolucija” donosi neku novu, urbanu muziku, pa su sve popularniji postajali rokeri i pesme kao što su “Bando crvena” i “Čistićete ulice”.
Pesma “Slušaj vamo” mogla se čuti na svakom protestu, baš kao i pesme “Buka u modi” Discipline kičme, “Hoću da znam” Partibrejkersa, “Zajedno” grupe Playboy i mnoge druge.
Ne treba izostaviti ni muziku iz filma “Crni bombarder” - demonstranti 90-ih znaju svaki stih “Svečanih belih košulja”, ali i pesama “Hodam sad kao zombi” i “Seks, droga, nasilje i strah”, koje potpisuje Srđan Gile Gojković, frontmen “Električnog orgazma”.
Proteste 90-ih obeležile su i numere Džonija Štulića i Darka Rundeka, a neizostavne su i angažovane pesme Riblje čorbe kao što su “Al kapone”, “Zbogom, Srbijo”, “Tamna je noć” i “Pogledaj dom svoj, anđele”.
Period neposredno pre 5. oktobra i velikih demonstracija kada je srušen diktatorski režim Slobodana Miloševića obeležio je Balaševićev album “Devedesete”. Na svakom protestu puštale su se i pesme “Legenda o Gedi gluperdi”, “Krivi smo mi” i “Živeti slobodno”, koju mnogi smatraju neformalnom himnom svih protesta u Srbiji.
Aktivistkinja Ivana Petrović iz Niša, koja aktivno učestvuje u svim protestima u Srbiji od 90-ih do danas, svedoči o tome koji muzičari su obeležili različite cikluse pobune.
Mi mladi 90-ih smo se vodili stihom “Neću da pobedi narodna muzika”, koji nije bio elitistički i uperen protiv izvorne narodne muzike, već je bio odgovor na sociološki eksperiment “Pink televizije”, koji je, nimalo slučajno, u vremenu kada su mnogi mladići sahranjivani zbog učešća u ratovima u koje nisu želeli da idu, forsirao turbo-folk muziku i neku ružičastu nenormalnost. Nažalost, taj eksperiment traje i dan danas - priča ona.
Od Gale do Cece: Da li je “Kukavici” mesto na protestima?
Ivana Petrović se osvrće se i na zamerke koje mnogi danas imaju na račun muzike koja se pušta na protestima.
Mnogi negativni komentari dolaze od nas matoraca koji pamtimo burne događaje 90-ih. Pesme iz domaćih serija “Bolji život” i “Srećni ljudi”, na primer. Prva, koju izvodi Dado Topić, može biti smatrana protestnom jer, zaista, većina demonstranata može da se poistoveti sa njenim stihovima. Problematično je to što je to balada koja uljuljkava, a ne razbuđuje. Pesma “Topolska 18” je zaista začuđujuća i ne shvatam zašto se tu i tamo pušta prilikom protestnih šetnji - ističe Ivana.
U moru šarenolikih i žanrovski nedefinisanih pesama, svoje mesto je našla čak i pesma “Kukavica” folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović, koju zbog njenog naziva studenti posvećuju aktuelnom predsedniku Srbije.
Posebno negodovanje kod mnogih učesnika protesta, pa i kod mene, izaziva emitovanje pesme “Kukavica” Svetlane Ražnatović. Džabe uveravanja, koja su zaista iskrena, da se pušta zbog poruke kao takve. Jače je, sigurna sam, kod svakog preživelog učesnika protesta 90-ih, osećanje mučnine jer bilo šta vezano za familiju Ražnatović je paradigma svega onoga protiv čega smo se tada na ulicama borili. Kod mene se momentalno javi slika Mire Furlan iz filma “Turneja”, kako pred minskim poljem peva tu pesmu. To bi ova današnja mladost morala neizostavno da pogleda - kaže Ivana.
Živahna pesma “Freed from desire” italijanske pevačice Gale je postala fenomen. Ivana Petrović veruje da su studenti uz pomoć pesme “Freed from desire” želeli da prošire vidljivost svoje borbe van granica Srbije i da im je to i pošlo za rukom.
Gala je na ovogodišnjem festivalu “EXIT” u Novom Sadu na srpskom jeziku uputila poruke podrške studentima u njihovoj borbi za pravdu.
Zimske dane na ulicama obeležila je i pesma “Vatra u mraku”, koju izvode Marko Luis i Marčelo. Ona je posvećena deci nastradaloj u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Meni je na jednom protestu privukla pažnju pesma benda Ljubičice “Jedva čekamo rat ljudi protiv mašina”, a odmah iza nje pesma “TNT” benda AC/DC, što me je dovelo do pomisli da se, ipak, neko malo potrudio da valjano dotera plejlistu i osveži je nekim novim zvukom - priča Ivana Petrović.
“Sistem te laže”, “Balada disidenta” i druge pesme sastava “Beogradski sindikat”, koje su bile popularne i na drugim protestima ranijih godina, slušaju se na ulicama i danas. Tu su i njihove nove numere “Marš iz moje avlije” i “Mojne da si ćaci”.
To izaziva brojne negativne komentare, jer se Beogradski sindikat percipira kao desno orijentisani bend i izražava se sumnja zbog njihovih sve češćih nastupa na protestima širom Srbije - navodi Ivana.
“Živeti slobodno” se i danas, na studentskim protestima koji traju već devet meseci, čuje na gotovo svakom skupu.
Opstala je i pesma “Šejn” grupe “Haustor”, a svojevrsno “buđenje” doživela je numera “Za milion godina”, koju je 1985. snimila “YU rock misija”.
Mladost devedesetih rado je birala Bajagino “Buđenje mladog proleća”, kao nagoveštaj nadolazećih promena, dok mladost 2025. radije sluša pesmu “Pada vlada” iz filma “Profesionalac”.
Kroz tri turbulentne decenije, muzika je ostala neizostavan deo protesta u Srbiji - od patriotskih marševa i rokenrola, preko simboličnih balada, pa sve do savremenih himni studentskog bunta.
I dok se neke pesme pretvaraju u neformalne protestne himne, druge izazivaju oštre polemike, jer sa sobom nose teret prošlosti. Ipak, zajednički imenitelj svih generacija demonstranata ostaje težnja za pravdom i slobodom, koju svaka nova plejlista izražava na svoj način - često spajajući nespojivo i gradeći mostove između različitih muzičkih i ideoloških svetova.
Autor: Tamara Radovanović