foto: Iva Kojić
Međunarodni dan demokratije podseća nas da demokratija nije statičan ideal, već proces koji zahteva stalno održavanje, transparentnost, slobodu i pravnu državu. U Srbiji, u trenutku kada studenti i studentkinje, ali i građani i građanke mesecima protestuju, nezadovoljstvo raste, a međunarodni izveštaji ukazuju na pad poverenja u izborni proces, oslabljenje vladavine prava i sve veću percepciju korupcije. Politikolog i doktorand na Fakultetu političkih nauka Nikola Ilić kaže da je u ovom trenutku upitno da li i dalje imamo nekakvu demokratiju u zemlji.
Prema analizi Corruption Perceptions Index (Transparency International) iz 2024. godine Srbija je zauzela 105. mesto od 180 zemalja sa skorom 35/100. To je najniža pozicija Srbije od 2012. kada se primenjuje aktuelna metodologija, navodi se u izveštaju. S druge strane prema podacima Freedom house-a, odnosno u njihovom izveštaju „Nations in Transit“ Srbija je ocenjena kao hibridni režim, sa padom ocene zbog izbora održanih u decembru 2023. godine, a kao razlozi navode se nepravilnosti kao što su kupovina glasova, zloupotreba javnih resursa, kao i migracija birača.
Ilić za Mingl kaže da se Srbija već godinama karakteriše kao mešoviti režim te da postoje neki elementi demokratije i politička kompeticija se odvija, ali da je to daleko od demokratskih principa.
„Izbori nisu fer i pošteni. To se još naziva i ’fasadnom demokratijom’, što je ono što mi imamo u najboljem slučaju, jer danas, kao što vidimo, ne postoji ni ta mogućnost - da se vlast promeni putem izbora. To bi bio neki minimum onoga što danas nazivamo demokratijom (ako se ona izjednači sa izborima), a demokratija kakvu ja zamišljam obuhvata više od toga. Ona nije samo smena vladajućih elita na izvesni vremenski period. Međutim, trenutno nemamo ni to“, navodi Ilić.
Za njega, izveštaji međunarodnih organizacija predstavljaju dobar pokazatelj stanja.
„U smislu da prate trendove, kretanje, tako da imamo iz godine u godinu nekakvo merilo. Možda ono nije savršeno (što je složenija tema), ali nam pruža mogućnost da pravimo poređenje sa onim kako je bilo ranije. Zbog toga nije čudno što su izveštaji takvi kakvi jesu, odnosno da ukazuju na nazadovanje demokratije“.
O aktuelnim protestima u Srbiji
Protesti, posebno studentski i građanski pokreti poslednjih godina, pokazuju da postoji snažna potreba za drugačijim modelima učešća. Na pitanje da li može participativna demokratija postati realna alternativa, Ilić ističe da na to ukazuju mnogi.
„Kada nemate standardne kanale političkog odlučivanja kroz institucije, odnosno kad oni ne funkcionišu, vaninstitucionalni putevi postaju nužna alternativa. Ali i inače, izvan našeg konteksta, ako bismo govorili o demokratiji generalno, očigledno je da postoji nezadovoljstvo trenutnim načinom vođenja politike i postojećim institucionalnim poretkom. Veća participacija kroz nove oblike institucija postaje neophodnost. Trenutni model(i) ne pružaju mnogo mogućnosti i ne uključuju dovoljno - demokratske inovacije i otvaranje ka građanima jesu realna alternativa, čak i potreba“, dodaje on.
Uverenje koje je vladalo je bilo da su građani Srbije apatični, da nemaju adekvatnu političku kulturu, te da ne možemo da se nadamo ničemu boljem od neke polovične demokratije koju predvodi jak lider „čvrste ruke“ se promenilo. Ilić dodaje da je o mladima pogled bio još gori – te da su bili nezainteresovani za politiku i društvo.
„Uviđamo suprotno: mladi su itekako uključeni i spremni da učestvuju. Građani takođe. Ovo može biti dobra početna tačka da stvorimo demokratičnije društvo u kojem će participacija biti na višem nivou. Podanička kultura i vladavina „čvrstom rukom“ više nisu dominantni diskurs“, dodaje.
Primena slile na protestima – suštinski pogrešna
Reakciju vlasti na proteste – uključujući policijsku silu, retoriku u medijima i pokušaje delegitimizacije građanskog nezadovoljstva za Ilića su suštinski pogrešne.
„Umesto ovoga što je navedeno u pitanju i do čega je došlo, moralo je da usledi otvaranje političke kompeticije. To je zapravo moralo odavno da se dogodi. Međutim, sada deluje jasno do čega bi doveo slobodan i ravnopravan politički okršaj i neometan rad institucija – neko bi morao da bude odgovoran i verovatno bi došlo do ubrzane smene vlasti usled nataloženog nezadovoljstva. I ovde bi trebalo ukazati i na prethodno pitanje, o stanju medija, što se sve nadovezuje. Svakako, za razliku od ranijih protesta kada je samo prepušteno da energija sama od sebe iščezne, uz istovremenu delegitimizaciju svih koji pokušavaju da artikulišu probleme, sada to više ne deluje kao budući ishod. Zbog toga je pojačana represija, ali deluje da je ovo već postao nepovratan proces, jer ne vidim kako bismo mogli da se vratimo na prethodni status quo. Što ne znači da je već sve gotovo, ali to je drugo pitanje“, ističe on.
Za reakcije međunarodne zajednice – EU, OEBS-a i drugih kaže da su njihove reakcije donekle razumljive ukoliko stvari sagledavamo iz njihovog ugla.
„Za njih je važno da ne zapadnu u neku vrstu otvorenog intervencionizma, odnosno mešanja u unutrašnja pitanja određene države, a tu su i druga pitanja koja su više iz domena međunarodnih odnosa. Ipak, razumljivo je i nezadovoljstvo koje postoji kod naših građana usled nekih loših poteza i očekivanja konkretnijih reakcija. Ovo je što se tiče EU, mada takođe vidimo i da ona nije jedinstvena celina i da postoje i dosta značajnije i konkretnije reakcije“, dodaje Ilić.
Ako protesti pak ne dovedu do konkretnih promena, tu, kako kaže Ilić, može nastupiti niz problema, odnosno represija i dalji pad nepoverenja i porast razočaranosti, ali ne u demokratiju.
„Skoro sam video slogan na protestu u Leskovcu, odakle sam ja, koji kaže ’Demokratije nema, uzmite nešto sa roštilja’. Ne verujem da će ljudi manje poverenja imati u demokratiju jer je jasno da nje trenutno nema, ili ima tek u obrisima. Nepoverenje će biti naspram ’sistema’, iako nisam ljubitelj tog termina jer je prazan i ne govori nam ništa konkretno sve dok taj ’prazni označitelj’ ne ispunimo sadržajem. Taj sadržaj je u ovom slučaju državni aparat, administracija, službe reda (policija), institucije, koje ne mogu ili ne žele da se odupru od interesa onih koji su monopolizovali državu. Ukoliko ne dođe do promena, za očekivati je da to postane još gore“, ističe on.
Oslobađanje instituticija neophodno za obnavljanje i jačanje demokratije
Kako bi se demokratija obnovila i ojačala u narednoj deceniji, Ilić dodaje da je neophodno da se oslobode institucije, javna sfera, mediji, ali i postojeći mehanizmi demokratskog sučeljavanja i debate.
„Imamo izbore, ali su oni narušeni malverzacijama. Imamo parlament, ali se on godinama vrlo ciljano obesmišljava. Učiniti da okviri demokratije, onakvi kakve imamo, rade ono za šta su predviđeni. Znamo da oni nisu savršeni i da je neophodno stvari menjati, te je isto tako bitno takve reforme i preduzimati“.
Sem toga, treba raditi i na izbornom sistemu i obrazovanju za politiku, ili, kako kaže Ilić, drugim rečima građansko vaspitanje, gde po njemu, postoji mnogo prostora za poboljšanje, a što bi imalo veliki povratni efekat na jačanje demokratije.
„Nakon oslobađanja i reformi, još jedna promena je neophodna, a deluje da se već događa. To je da na simboličkom ili vrednosnom nivou shvatimo da nikad više ne smemo da dopustimo da se društvo i država ’zaključaju’, uzurpiraju, privatizuju u nečije ruke. Onda bismo mogli da otvorimo pitanje toga kako zajednički odlučujemo da uredimo društvo i njegove razne sfere, a u svim delovima je potrebno ispravljati probleme. Ekologija, medicina, obrazovni sistem, politički sistem, itd. Sve je međusobno povezano i demokratija jeste odgovor za te probleme zahvaljujući njenim osobinama. Ona štiti od ovih problema koje sam naveo (monopolizacije vlasti), podstiče građane da se uključuju i time uče (samim tim još više učestvuju), a naposletku će i ishodi političkih odluka biti bolji jer će uvažiti mnoštvo različitih potreba i mišljenja, te uključivati i znanje iz različitih delova i sfera društva“.
Ilić za Mingl zaključuje da neće biti lako, ali će biti vredno i da definitivno nije nemoguće.
Autor: Aleksandar Đokić