Foto: Canva
Međunarodni dan mira obeležava se svake godine 21. septembra. U trenutku kada svet obeležava ovaj dan, granate i sirene iz Ukrajine i Gaze, ali i pendreci i suzavac na ulicama Srbije, pokazuju koliko je mir postao luksuzan i relativan pojam. Sagovornici Mingla podsećaju da mir ne znači samo odsustvo rata, već i prisustvo pravde, slobode i dostojanstvenog života.
Svetski dan mira ustanovljen je 1981. godine, a prvi put obeležen u septembru 1982. Posvećen je miru u svetu, pre svega, odsustvu rata i nasilja.
Ideja mira menjala se kroz vekove i danas se najčešće poistovećuje s prestankom oružanih sukoba. Međutim, istoričar Igor Rakić napominje da pravi mir mora sadržati i dublja značenja: pravdu, poštovanje ljudskih prava i društvenu stabilnost.
Krvavi ratovi u 19, a naročito u 20. veku dali su miru dominantno vojno-politički karakter tj. označili ga kao vreme kada 'utihnu topovi'. Poznati danski teoretičar Johan Galtung uobiličio je da mir nije samo kada nema ratnog sukoba. Tako je nastala podela na negativni mir, koji podrazumeva samo odsustvo oružanog sukoba i pozitivni mir, koji obuhvata društvenu pravdu, ekonomski razvoj i poštovanje ljudskih prava. Dakle, kroz epohe se jasno vidi mir nije univerzalna i statična kategorija, već ideološki i kulturno uslovljen pojam - navodi Rakić.
Za studentkinju Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Lanu Stanisavljević mir znači život u demokratskoj državi, u kojoj se neguju sloboda govora i dijalog. Mir, međutim, smatra Lana, nije isto što i tišina.
Iako su to naizgled slični pojmovi, ne smemo da ispustimo iz vida da jedan od njih ne uzrokuje drugi. Nas može mnogo toga da tišti i plaši i da opet odaberemo da ćutimo, praveći tišinu, dok je mir sasvim moguć i onda kada glasno kažemo šta nam smeta - ističe ona.
Za studenta Pravnog fakulteta Bogdana Timotijevića mir je „unutrašnja stvar”, a za studenta psihologije na niškom Filozofskom fakultetu Pavla Anđelkovića - „stanje normalnosti”.
Možda nije oko nas sve idealno koliko bismo mi to želeli, ali makar je stabilno stanje koje je dovoljno za normalan život - kaže Pavle.
„Mir u svetu” i druge bajke današnjice
Dok svet formalno slavi univerzalne vrednosti nenasilja i solidarnosti, stvarnost nas suočava s brutalnom situacijom: ratovi u Ukrajini i Gazi besne i ostavljaju iza sebe mrtve i raseljene. Dan mira više ne deluje kao praznik, već kao podsetnik na ono što je čovečanstvo izgubilo.
Rakić kaže da današnji ratovi pokazuju da se istorijski obrasci sukobljavanja ponavljaju, a da svet uči selektivno i sporo.
Istočna Evropa se tako opet pretvara u prostor gde se prelama ravnoteža snaga, dok institucije poput Ujedinjenih nacija pokazuju iste slabosti koje su i ranije imale tj. nesposobnost da obuzdaju velike sile. Paradoks je u tome što su upravo velike sile stvorile UN, dajući sebi u Savetu bezbednosti pravo veta, pa tako sistem kolektivne bezbednosti često postaje talac njihovih interesa - objašnjava Rakić.
Sukob u Gazi, prema njegovim rečima, osvetljava drugi istorijski obrazac: dugotrajne etničke, verske i nacionalne podele koje mirovni sporazumi nisu uspeli da prevaziđu.
Brojni pokušaji mirovnih aranžmana na Bliskom istoku pokazuju koliko je teško postići trajno rešenje ako se ne uklone duboki uzroci sukoba. Svaka nova eskalacija potvrđuje da zamrznuti mir gotovo neizbežno vodi u nove ratove - navodi Rakić.
Istorija, zaključuje on, pruža lekcije, ali ih ljudi i države primenjuju samo kada im se to uklapa u trenutne kalkulacije moći.
Vlade paradiraju vojskom, a psihološke pukotine u društvu se produbljuju
U svetu rastrzanom sukobima - mir sve više zvuči kao apstraktan pojam. Psihijatar i psihoterapeut Ivajlo Ilijev upozorava da ratni sukobi u svetu imaju jak refleks na svakodnevni psihološki status pojedinca.
U ovim turbulentnim vremenima, blizina ratnih vrtloga u svetu i regionu je noksa koja indukuje strepnju, nemir, strahove i anksioznost, što su okidači za depresiju i psihoze, a ogroman je i potencijal za otvaranje paketa somatskih i onkogenih bolesti. Pojedinac, makoliko beži u svoj mikrokosmos, ne treba da potiskuje svoje nemire i strahove, već treba da se suočava na svesnom nivou sa realnošću - priča psihijatar.
Jedino tako, dodaje Ilijev, čovek može da nađe unutrašnji mir u svetu u kojem bukte ratovi i sukobi. Problem je, međutim, što se psihološke odbrane „habaju” tokom duže izloženosti ratovima ili opasnosti od rata.
Uprkos svemu, rastu i neka nova deca, a njihova potreba za demistifikacijom svega što je lažno, za nekim boljim i uređenijim svetom, za nekom Srbijom kojom ćemo se ponositi i koja može da postane avangarda i svetionik nekima drugima - neutoljiva je - zaključuje Ilijev.
Dan mira u okolnostima društvenih tenzija u Srbiji
Na Svetski dan mira, u Srbiji odjeci ovog pojma zvuče gotovo cinično. Ulice Beograda i drugih gradova svedoče o suzavcu, pendrecima i brutalnim intervencijama policije nad građanima.
Građanski protest nikako nije nešto što se suprotstavlja pojmu mira, kažu za Mingl studenti koji učestvuju u demonstracijama.
Ovaj naš brod plovi ka miru, ali talasi koje 'on' baca tera nas na manevre, inače bismo se udavili na pola puta. U suštini, mir i protest nisu suprotstavljeni pojmovi. Ljudi su vođeni emocijama, sve što se desi produkt je decenijskog vređanja njihove inteigencije. Svi oni na kraju dana, siguran sam, žele mir. Tu vidim spajanje mira sa protestima - navodi Bogdan.
Pavle veruje da gotovo svaki protest polazi od mira kao krajnjeg cilja.
Od samog početka ističemo da koristimo mirne i nenasilne metode, za razliku od nama suprotstavljene strane, koja se samo u teoriji zalaže za mir i trudi se da propagandim metodama to prikaže, iako je realnost potpuno drugačija. To se može videti i u razgovorima sa ljudima kojima je režim 'usadio' da su 'mir i stabilnost' na prvom mestu i da moraju da znaju ko im to obezbeđuje - kaže on.
Iz ugla istorije, Igor Rakić ističe da se protesti mogu posmatrati i kao posledica narušavanja mira, ali i kao deo borbe za njegovo uspostavljanje, u zavisnosti od ugla gledanja.
Ako se mir shvati samo kao odsustvo oružanog sukoba, onda protesti deluju kao narušavanje javnog reda i poretka. Međutim, u savremenom razumevanju mira on je i društvena pravda, poštovanje ljudskih prava, jednakost i prosperitet jednog društva, navodi on.
Građani izlaze na ulice kada osećaju da su im osnovna prava ugrožena, da je narušena društvena ravnoteža ili da institucije ne funkcionišu. U tom smislu, protesti su znak da mir nije ostvaren, dodaje Rakić.
Protesti mogu da se posmatraju kao savremeni oblik borbe za mir, ali ne oružjem, nego glasom građana. Studentski i građanski protesti u Srbiji koji traju više od deset meseci tipičan su primer pozitivnog mira. Njihovi učesnici traže kraj sistemskoj korupciji i nepravilnom radu državnih institucija - priča Rakić.
Posebno mu je, kaže, interesantna reakcija ljudi na situacije u Novom Pazaru.
Studenti i građani su jasno rekli 'ne' narativima koji su devedesetih raspirivali rat i nacionalizam. Poruka je bila: mir je ono što žele, razvoj društva, a ne mržnju, pucanje na druge narode, ubijanje i destrukciju - ističe Rakić.
Međutim mladi u Srbiji odlično danas znaju šta se dešava i u svetu. Stasala je osvešćena generacija, zainteresovana za svet oko sebe, kako za ono što se dešava u neposrednom okruženju, tako za ono što se dešava ljudima “negde, na drugom kraju sveta”.
Smatram da je veliki broj mladih ljudi informisan na ovu temu, a da posledice nekih skorašnjih sukoba u Srbiji i na Balkanu verovatno čak i osećaju, jer su oblikovali percepciju politike i pojedine narative u javnom diskursu - kaže studentkinja Lana.
Kako do trajnog mira
Ključne prepreke za izgradnju trajnog mira u svetu, na osnovu istorijskih iskustava, predstavljaju slabosti mirovnih sporazuma, smatra Rakić. Oni, prema njegovim rečima, odražavaju trenutni odnos snaga, a ne stvarnu spremnost na pomirenje.
To pokazuju i konflikti na Bliskom istoku, ali i Bosna i Hercegovina nakon Dejtonskog sporazuma - navodi on. Mirovni ugovori često se sklapaju među elitama, dok šira društva ostaju podeljena, zaključuje Rakić.
Studentima, ipak, da je mir moguć, ulivaju nadu neke stvari poput sve oštrijeg reagovanja na nasilje.
Što se našeg podneblja tiče, naši roditelji, bake i deke su generacije koje suvaspitavane drugačije u odnosu na nas, te pasivnije reaguju, ali ne bih rekla da ne teže miru i da smatraju da su sukobi jedino rešenje za društvene krize. Nakon početka studentskih protesta primećujem mnogo više empatije i netolerancije ka nasilju što je, kakav god ishod protesta bio, jedna velika pozitivna promena koja otvara vrata za mnoga dobra rešenja - kaže Lana.
Pavle ističe značaj ljudskog jedinstva i zajedničkih ciljeva, a slično razmišlja i Bogdan.
Bogastvo je imati više različitih mišljenja, ali potrebno je nađi konsenzus oko najosnovnijih stvari, koje bi bile odrednica za postojanje nas kao nekih boljih ljudi koji će spasiti svet - zaključuje Bogdan.
Uprkos realnim pretnjama, ostaje poruka da postoji nada: da je mir i dalje moguć, ali ne kao nametnuta tišina, već kao rezultat svesne borbe za društvo u kojem se poštuju prava, neguje dijalog i uvažava različitost. Odluka da se stane u red onih koji ne pristaju na laži i nasilje, čak i kada to izgleda uzaludno, možda je upravo ono što će generacijama koje dolaze otvoriti vrata trajnog mira.
Autorka: Tamara Radovanovic