Nije prvi put da se polemiše o prednostima fizičkih izdanja naspram digitalnih streaming medija. Jedna od meni omiljenih stvari jesu omoti muzičkih albuma. Čini se kao da oni upotpunjuju konceptualnu važnost cele priče, stvarajući vizuelni identitet bez kojih je danas teško zamisliti pojedina ostvarenja. Bez daljeg odlaganja, pogledaćemo neka od njih, sa akcentom na stranim albumima:
Velvet Underground & Nico (1967)
Čuvena Warholova banana jedan je od najboljih primera kako se neki izvođači pamte po svom artworku. Najranija izdanja ovog albuma uključivala su i nalepnicu, ispod koje se mogla pronaći oguljena roze banana.
Led Zeppelin – Led Zeppelin I (1969)
Nije ništa drugačija situacija ni sa Zeppelinovim prvim albumom. Osim novog zvuka, ovaj album je doneo i jedan od danas najprepoznatljivijih covera u istoriji rock muzike: sliku požara nemačkog Hidenburga, masivnog cepelina koji se zapalio prilikom sletanja 1937. godine.
The Beatles – Abbey Road (1969)
Svakom pravom fanu Beatlesa, pešački prelaz kod Abbey Road studija je ,,must go” destinacija. I to sve zahvaljujući omotu ovog albuma. Malo ko nije okinuo fotku na njemu a da se prethodno tu zatekao, imitirajući Beatlese u čuvenoj pozi.
The Rolling Stones – Sticky Fingers (1971)
Cover sa ,,Sticky Fingersa” spada u red kontroverznijih. Još jedna genijalna Worholova zamisao, koja prikazuje muškarca u uskim džins farmerkama. Treba spomenuti i to da je omot zabranjivan u nekoliko zemalja. Ipak, to ga nije sprečilo da zaradi Gremi nominaciju za najbolji cover 1972. godine.
Ramones – Ramones (1976)
Fotografija Ramonesa sa njihovog debi albuma, vremenom je postala vizuelni ,,spirit movement” celog pank pokreta.
Eagles – Hotel California (1976)
Priča o najpoznatijem rock hotelu takođe je interesantna. U pitanju je Beverly Hills Hotel uhvaćen pred zoru. Navodno je Don Henley želeo da hotel na coveru izgleda pomalo zlokobno. Nakon što su fotografisana tri hotela, konačan izbor je pao; bio je to Beverly Hills, a ubrzo je i usledila tužba protiv benda.
Joy Division – Unknown Pleasures (1979)
Jeste li znali da cover za ovaj album predstavlja vizuelnu reprezentaciju signala iz svemira? U pitanju je prikaz radio talasa neutronske zvezde, tačnije – prvog otkrivenog pulsara. Koliko kul možete biti na skali od nula do Joy Division?
Michael Jackson – Thriller (1982)
Možda ne jedan od originalnijih, ali svakako među najprepoznatljivijim omotima.
Nirvana – Nevermind (1991)
Malo koji je omot doživeo slavu Nirvaninog ,,Neverminda”. Retko ko se danas nije susreo s njim barem jedanput. Ovaj artwork ponovo je dospeo u žižu javnosti kada je 2021. godine beba sa albuma (danas odrasli Spenser Elden) tužio preostale članove Nirvane za dečiju pornografiju i kršenje dečijih prava.
Red Hot Chili Peppers – Blood Sugar Sex Magik (1991)
Još jedan veliki album devedesetih, poznat je i po svom uvrnutom coveru. Za najčuveniju fanki četvorku, ne tako iznenađujuće rešenje.
Wu Tang Clan – 36 Chambers (1993)
Bilo bi nepošteno oglušiti se i na hip hop scenu, koja je dala brojne zanimljive omote. Recimo, Wu Tangov ,,36 Chambers”.
Arctic Monkeys – Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not (2006)
I za kraj, najbrže prodavan debi album u istoriji britanske muzike. ,,Whatever People Say I Am” jedan je od albuma-fenomena, koji je proslavio Arctice. Kada je reč o omotu, radi se o prijatelju benda, koji je uslikan u ranim jutarnjim časovima u pabu.
Koji su vaši omiljeni omoti?
Autor: Stefan Čizmić