foto: Canva
Ako ste ikada Tiktoku naleteli na videe na kojima neki studenti u Japanu uređuju svoje domske sobe od 7 kvadrata, verovatno ste pomislili da tako nešto postoji samo negde daleko. E, pa, stanari studentskih domova u Srbiji imaju vrlo sličan zadatak jednom godišnje. Jer, verovali ili ne, u jednom od najnovijih domova u Novom Sadu, kvadratura sobe za dve osobe kreće se od 14 do 22m2.
Za nekoga, taj prostor je skučen i nedovoljan, dok iz druge perspektive ta sobica može biti ceo jedan svet osamostaljivanja i centar započinjanja socijalizacije u novom gradu. Dragi brucoši, studenti starijih godina koji razmišljate da promenite stambeno pitanje i dragi roditelji zabrinuti za svoje dete, ali i za svoj novčanik, ukoliko promatrate opciju studentskog doma, na pravom ste mestu! Donosimo vam listu razloga za i protiv života u studentskom domu. Razgovarali smo sa Petrom i Borisom, iskusnim domdžijama koji su nam preneli svoja zapažanja.
Prednosti života u studentskom domu
Glavna i nepobediva prednost studentskog doma uvek i zauvek biće cena. U Novom Sadu, cene domova se minimalno razlikuju, ali ne prelaze 3000 dinara, što je u prosečnoj garsonjeri jednako računu za struju. Međutim, nekoliko stotina evra mesečno nije jedino što biste uštedeli. Ovde govorimo o ozbiljnoj količini živaca koji se godinama potroše na porodično preračunjavanje šta smo mogli do sada kupiti za pare potrošene na kiriju. Naši sagovornici tvrde da su oboje prvobitno izabrali život u domu isključivo jer je finansijski lakša opcija.
Još jedna od prednosti je što se u blizini ili u sklopu domova često nalaze i druge svakodnevne studentske stanice - menza, služba ishrane i smeštaja, studentska poliklinika itd. Šta studenti kažu o uslovima u menzi, nutritivnosti i količini obroka, pogledajte ovde (linkovati sa videom).
Uspomene, društvo i poznanstva u tom životnom periodu posebno su iskustvo koje ti je potrebno. Petra se i dalje druži sa grupom ljudi koje je upoznala u prvoj godini života u domu i kaže da bez doma i tih ljudi ne bi upoznala ni svog dečka sa kojim sada živi. Ipak, ona kao najzaslužniju osobu za njeno pozitivno iskustvo u domu izdvaja svoju cimerku.
Najveći deo studenata u domovima završi u sobi sa potpunim strancem, koji u nasumičnom momentu, hteli oni to ili ne, postaje njihova najbliskija osoba. Tu nemaš free trial, jedino čemu se nadaš je klik između tebe i te osobe koji će učiniti da sve ostale nelagode domskog života nestanu. Jednostavno, u tako malom prostoru ne bi bilo lako živeti ni sa osobom koju voliš najviše na svetu, a kamoli sa nekim koga ne poznaješ. Ali, upravo zbog toga, sve ostalo kroz šta prolazite bude lakše i slađe, navodi Petra.
Nakon promenjena tri cimera, Boris tvrdi da se jako retko dešava da se cimeri ne poklope do mere neizdrživoti i dodaje: Sva tri cimera koja sam imao su sjajni i vredni momci. S nekima sam se poklopio manje, sa nekima više, ali cimeri i docimeri su ovde i roditelji i prijatelji i predavači i lekari i zabavljači. Funkcionišemo kao porodica u malom, a porodicu samo moraš prihvatiti onakvu kakva je. Zato je potrebno mnogo dogovora, kompromisa, tolerancije, ali i malo vremena da biste se adaptirali jedni na druge i na tako mali prostor koji delite.
Ono što Boris ističe kao posebno važno (roditelji, pazite sad!) je disciplina koja je praktično uslov za život u domu. Potreban je dobar prosek i čišćenje godine u roku, te jednom kada dobiješ mesto u domu i osetiš prednosti jeftinog življenja, želećeš da tako i ostane, pa ćeš se i na faksu više truditi. Ukratko, dom je razlog više da zagreješ stolicu na vreme i posvetiš se fakultetskim obavezama.
Mane života u studentskom domu
Kad smo već čačnuli živac introvertima i jedincima koji su navikli da imaju svoju sobu pominjanjem deljenja jako malog prostora, pitali smo Borisa i Petru koji su to problemi prouzrokovani malim prostorom. Oboje ističu manjak privatnosti kao veliki minus. Boris kaže da je glavno kod ove pojave već u startu postaviti jasne granice i pravila.
Ako nisi spremna da ti nedeljom u 8 ujutru u sobu upadne docimer u gaćama koji jako voli da pije mleko kad je mamuran, bez reči otvori tvoj frižider i nagne tetrapak, život u domu verovatno nije za tebe, kaže Petra i dodaje da joj je često bio problem da se skoncentriše na učenje kada neko u domu pravi žurku i da joj je najveći problem bila nemogućnost kontrole i organizacije sopstvenog vremena.
Recimo da si danas imala loš dan, celu noć nisi spavala i jedva čekaš da odvališ popodnevnu dremku da bi mogla da nastaviš da učiš. Ulaziš u dom, ali tvoja cimerka je imala drugačije planove. U sobi su još dve njene drugarice, sa laptopa se čuje muzika i uključena su sva svetla u prostoriji. Ne možeš ti njoj reći „Molim vas da izađete jer sam ja umorna”, kada znaš unapred da će se sigurno u nekom trenutku dogoditi i obrnuta situacija, jer prosto obe morate živeti tu, objasnila je Petra.
U Borisovom domu, stanovanje funkcioniše tako da dvoje dele sobu, dve sobe (četvoro) dele kuhinju i WC, dok njihove dve sobe i dve sobe do njih (osmoro ljudi) spaja tuš kabina. Kako Boris navodi, to ume da bude problem, posebno leti kada je toplo ili kada u toku dana dosta nas u isto vreme ima neku obavezu, pa svi želimo da se istuširamo. Pominjući letnje vrućine, Boris upozorava i da, pošto domovi nemaju klimu, nije svejedno koju sobu dobiješ. Letnje vrućine najteže pogađaju sobe okrenute ka suncu, dok su one u prizemlju zimi znatno hladnije.
Ono što Boris ističe kao svoj najveći problem u vezi sa životom u domu je obavezno iseljavanje jednom godišnje. Novosadski studenti, za razliku od beogradskih, na kraju školske godine u obavezi su da se isele iz svojih soba do septembarskih rokova. Razlozi tome nisu u potpunosti jasni. Dok uprava nekih domova to iseljavanje pravda rekonstrukcijama i renovacijama (iako tome nema ni traga), u Novom Sadu vlada javna tajna da preko leta domovi služe kao motel turistima i strancima koji posećuju Novi Sad tokom festivala EXIT. Zvanične potvrde toga nema, ali je moguće (pišem iz ličnog iskustva) da će ti se desiti da pri ulasku u sobu fali deo inventara, a da će domar reći da su to „verovatno polomili letos egzitaši, pa sad nema da se zameni”.
Kako poboljšati uslove?
Na pitanje šta bi promenili u domovima da su u ulozi upravnika, Petra odgovara: Uvek može da se poradi na modernizaciji, ali to ne bi promenilo pomenute probleme oko lošeg poklapanja sa cimerom ili veličine sobe. Boris dodaje: Dom je divna prilika za upoznavanje drugih studenata, ali mislim da mu nedostaje više zajedničkih prostora. Uprava doma nikako ne radi na tome, kao i na bilo kakvom povezivanju ili aktivnostima.
Ovu Borisovu tvrdnju dokazuje i naša poseta TV sali u domu Nikola Tesla. Iako bi neko to možda zamislio kao dnevni boravak, zajedničku sobu, mesto gde se studenti okupljaju na nekim kul kaučevima ili lejzi begovima, u realnosti je drugačije. U njoj se nalazi samo TV (za daljinac moraš da tražiš posebnu dozvolu od portira) i nekoliko stolica vojnički poslaganih uza zid (i sumnjivi lavabo bez česme).
Život u domu olakšava neka krucijalna pitanja, poput finansijskog aspekta, socijalizacije i praktičnosti, ali će moći i da oteža svakodnevnicu u naizgled jednostavnim aktivnostima, poput popodnevne dremke, brzinskog tuširanja, pranja veša u vešeraju ili nedostatka mesta u frižideru za sve što su ti tvoji poslali iz provincije. Ako se i dalje preispitujete, znajte - dom verovatno nikada neće biti savršena opcija, ali će svakako biti najjeftiniji i najživopisniji izbor. Na kraju dana, sve je stvar toga koliko si spreman da prihvatiš studentski haos sa svim njihovim prednostima i manama, jer čar leži upravo u savršenom balansu između ta dva!
Autorka: Tatjana Rašić