Foto: AI
Kao i svake, doček Nove godine kuca na vrata s obećanjem dobrog provoda i novih početaka. Ipak, za mnoge mlade danas to više nije samo pitanje izbora mesta i društva, već i računice.
Prema rezultatima ankete koju smo sproveli među mladima uzrasta od 18 do 31 koji je popunilo preko 60 mladih širom zemlje, više od polovine ispitanika navodi da je inflacija značajno uticala na to kako će proslaviti praznike, od skromnijih okupljanja do potpunog menjanja planova.
Dok su prethodnih godina novogodišnje noći često podrazumevale izlaske ili putovanja, ovog decembra mladi se pitaju koliku i kakvu proslavu mogu sebi da priušte.
Zašto je Nova godina „skuplja“ nego ranije
Rast cena poslednjih meseci posebno je vidljiv upravo tokom praznika. Hrana, piće, prevoz, ali i ulaznice za novogodišnje žurke, matine i klubove ove godine predstavljaju značajan izdatak za mlade, zbog čega mnogi preispituju način na koji će organizovati doček. Prema rezultatima ankete, visoke cene ulaznica i ugostiteljskih usluga su među glavnim razlozima za promenu planova, dok dodatni troškovi, poput garderobe i pripreme za izlazak gotovo i da nisu u planu.
Jedan od ispitanika naveo je da je upravo cena karata presudila da odustanu od izlaska: „Umesto odlaska na žurku, jer je karta za ulazak ove godine 4.000 dinara, u odnosu na prošlu kada je bila 2.500, rešili smo da pravimo kućnu žurku jer nam je mnogo povoljnije i bolje ćemo se provesti.“ Ovakav odgovor ukazuje na to da se mladi odlučuju za alternativne, jeftinije oblike proslave.
Za razliku od ranijih godina, kada su izlazak ili putovanje bili uobičajen izbor, danas se Nova godina planira uz znatno više opterećenja. Uz rast svakodnevnih troškova i neizvesnost u pogledu prihoda, praznično slavlje za mnoge mlade postaje još jedna stavka koju je potrebno uklopiti u ograničen budžet, a ne spontani izbor.
Na šta mladi najviše troše, a šta im je ipak najvažnije
Iako rast cena značajno utiče na planiranje praznika, rezultati ankete pokazuju da se prioriteti mladih nisu suštinski promenili. Na pitanje šta im je najvažnije za dobar doček Nove godine, čak 63,9% ispitanika navelo je da je presudno dobro društvo, bez obzira na mesto proslave ili visinu budžeta.
Kada je reč o konkretnim izdacima, najveći deo budžeta odlazi na hranu i piće, na koje troši 68,9% ispitanika, dok 60,7% mladih izdvaja novac i za praznične poklone. „Nećemo kupovati poklone jedni drugima ove godine, da bi imali dovoljno novca i za hranu/piće za samu proslavu dočeka i za poklone našim partnerima.“, naveo je jedan od ispitanika.
Sa druge strane, gotovo trećina (27,9%) ispitanika navodi da najviše troši na izlazak ili kartu za doček, dok više od četvrtine izdvaja sredstva za garderobu i pripremu za izlazak. Putovanje kao opciju bira svaka četvrta mlada osoba, što potvrđuje da skuplje varijante proslave ove godine nisu dominantan izbor.
Podaci o planiranom budžetu dodatno oslikavaju oprez sa kojim mladi pristupaju praznicima. Najveći broj ispitanika planira da potroši između 3.000 i 6.000 dinara (21,3%), dok isto toliko navodi da nema unapred definisan budžet. Budžet od 6.000 do 10.000 dinara planira 19,7% mladih, dok se manji procenat odlučuje za veće iznose. Istovremeno, skoro svaki deseti (8,2%) ispitanik navodi da ove godine uopšte ne planira dodatne troškove.
Podaci ukazuju na to da, uprkos inflaciji i rastu cena, mladi ne odustaju od prazničnog slavlja, ali ga prilagođavaju svojim finansijskim mogućnostima. Umesto luksuza, fokus se pomera ka suštini – zajedničkom vremenu i dobrom društvu, dok se troškovi svesno drže pod kontrolom.
Kako inflacija menja planove – i gde se najviše štedi
Rezultati pokazuju da inflacija ne utiče samo na visinu budžeta, već i na same odluke o tome kako će mladi proslaviti Novu godinu. Većina ispitanika navodi da je zbog rasta cena morala da menja prvobitne planove, najčešće tako što su se odlučili za skromniji doček, ostanak kod kuće ili deljenje troškova sa prijateljima.
„Moje društvo i ja obično putuje negde van Srbije, ali ove godine smo odlučili da ostanemo jer imamo unapred isplanirane troškove za sledeću godinu koji nam ne dozvoljavaju da otputujemo. Na kraju će proslava u Srbiji ispasti isto kao i jedno putovanje“,pored toga provlačili su se i odgovori poput:„Iste pare koje bih dao za jedno veče u klubu, dajem za 5 noćenja van Beograda“.
Da se na garderobu i pripreme za doček ove godine uglavnom ne računa, potvrđuje i odgovor jedne od ispitanica:„Izbacila sam to da kupim sebi bilo šta da obučem i izbacila sam da kupujem svima iz porodice poklon“.
Mladi se okreću kućnim okupljanima gde su najveći izdatak upravo hrana i piće, dok su pokloni takođe značajan, ali pažljivo planiran trošak.
Pored prilagođavanja samog načina proslave, inflacija utiče i na to odakle se novac za praznike obezbeđuje. Više od polovine ispitanika (52,5%) navodi da će Novu godinu finansirati iz redovnih prihoda, dok se gotovo trećina (27,9%) oslanja na ušteđevinu. Istovremeno, 16,4% mladih planira da troškove pokrije pozajmicom od porodice ili prijatelja, što ukazuje na ograničene finansijske mogućnosti i dodatni pritisak koji praznici donose. Tako vidimo da se novogodišnja proslava sve ređe finansira individualno, a sve češće kolektivno, kroz zajedničke troškove i kompromise.
U takvim okolnostima, Nova godina za mlade postaje balansiranje između želje za druženjem i realnih finansijskih mogućnosti. Inflacija tako ne utiče samo na to koliko se troši, već i na to kako se praznici zamišljaju i organizuju.
Na pitanje „Da li ste ove godine morali da nešto skratite, odložite ili izbacite iz prazničnih planova zbog troškova?”, jedan od ispitanika odgovorio je: „Da, sve u vezi praznicne carolije ne postoji jer se za to nema para“.
Preskakanje slavlja i „tihi pritisak“
Iako se Nova godina i dalje doživljava kao važan društveni događaj, anketa pokazuje da finansijski pritisak utiče i na samu odluku da li će se slavlje uopšte održati. Skoro četvrtina ispitanika navodi da je razmišljala da potpuno preskoči doček zbog troškova, dok dodatnih 21,3% kaže da je imalo slične dileme, ali da će se „nekako snaći“. Sa druge strane, 55,7% mladih navodi da o preskakanju slavlja nije razmišljalo, uprkos rastu cena.
Troškovi predstavljaju realan problem, ali mnogi mladi osećaju potrebu da ipak obeleže praznike, makar u skromnijem obliku. Preskakanje slavlja tako ne predstavlja samo finansijsku odluku, već i društvenu, jer Nova godina i dalje nosi simboliku okupljanja i zajedništva.
Nova godina kao ogledalo standarda mladih
Može li se životni standard mladih sagledati kroz način na koji proslavljaju Novu godinu? Rezultati ankete ukazuju da praznično slavlje sve češće postaje pokazatelj finanskih mogućnosti, ali i ograničenja sa kojima se mladi suočavaju.
Iako se često pretpostavlja da su studentski status ili nezaposlenost glavni razlozi ograničenog budžeta, podaci iz ankete pokazuju drugačiju sliku. Čak 42,6% ispitanika radi puno radno vreme, dok je dodatnih 13,1% zaposleno honorarno ili povremeno, a 6,6% radi kao freelanceri. Drugim rečima, više od polovine učesnika ankete nalazi se u nekom obliku radnog odnosa.
Uprkos tome, značajan broj mladih navodi da zbog troškova mora da menja planove za doček Nove godine, smanjuje budžet ili se odlučuje za skromnije varijante proslave. Činjenica da čak i mladi sa redovnim prihodima pažljivo računaju svaku stavku prazničnog budžeta – ili razmišljaju o preskakanju slavlja – ukazuje na širi problem finansijske nesigurnosti i niskih primanja.
Nova godina se tako iz jednodnevnog slavlja pretvara u svojevrsno ogledalo ekonomskog položaja mladih. Ako čak i oni koji rade puno radno vreme ne mogu sebi da priušte „pristojan“ doček bez dodatnih odricanja, postavlja se pitanje kakav je stvarni domet plata mladih i koliko su one usklađene sa troškovima života. U tom smislu, praznici ne otkrivaju samo kako mladi slave, već i koliko njihov rad zaista vredi.
Autorka: Sofija Orlić