Mingl intervju, Jelena Kleut – Ovo je jedina šansa koju imamo da se nešto u zemlji promeni

Foto: Igor Vobič

Jedna od najposvećenijih predavača na Univerzitetu ili profesorka za primer, samo su neki od naziva koje, kada govorimo o profesorki Jeleni Kleut, možemo čuti od njenih studenata i kolega. Članici međunarodnih organizacija, istaknutoj ekspertkinji u oblasti medija i komunikacija i jednoj od najuglednijih članica akademske zajednice, Jeleni Kleut, nakon sednice Senata Univerziteta u Novom Sadu, održanoj 20. novembra, odloženo je biranje u zvanje redovnog profesora. U zvanje vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu izabrana je 2020. godine, a kako je rekla, nije trebalo biti nikakvih prepreka za njeno biranje u redovno zvanje. Nijedne prepreke, osim jedne -  Jelena nije izabrana u zvanje jer smeta, kazala je profesorka Nataša Milićević. O odluci Senata, pravnim okvirima i ogromnoj podršci koju je dobila od studenata i kolega, razgovarali smo sa Jelenom Kleut.

Mingl: Hajde da počnemo od sednice Senata. Kada ste saznali da niste izabrani u zvanje redovne profesorke?

Jelena Kleut: Dok je trajao Senat, ni sat vremena pošto je to doneto. Neko od kolega, koji su bili napolju dok smo čekali rezultate izjašnjavanja o Madićevom razrešenju, je stigao sa tom informacijom, očito poznajući nekog ko je prisustvovao Senatu ili odlučivao na Senatu i ta poruka je krenula da kruži među okupljenima.

Mingl: Kakva je bila Vaša reakcija?

Kleut: Prva reakcija mi je bila da je to očekivano, pošto me je i mesec dana ranije fakultet upoznao sa dopisom koji je zapravo prigovor na moj referat, a koji je stigao izvan svih procedura koje su predviđene za dostavljanje primedbi, i na taj dopis je fakultet odgovorio molbom Senatu da nastavi redovnu proceduru. Pretpostavila sam da se nešto sprema, ali nisam bila svesna dokumenta koji su posle objavili tabloidi, a to je da su dvojica kolega, profesor Stojkovski i profesor Tubić, zajedno sa pojedinim studentima poslali i neki dopis Ministarstvu. Očito je to bio papir koji je dekan Drid doneo na Senat i njime ubedio te ljude da ne treba da glasaju.

Mingl: Zar niste trebali Vi, kao neko o kome se tu i govori, da dobijete zvanično obrazloženje odluke?

Kleut: Odluka Senata još uvek nije stigla na fakultet i to je ono što čekamo. Ono što smatram da je ovde problem je to što je čitava ta stvar zamišljena tako da se o prigovoru ne izjašnjavaju ni Filozofski fakultet ni stručna tela univerziteta, nego da Senat bude instanca koja će se o primedbi izjašnjavati. To odstupa od procedure koja je jako komplikovana. Dakle, formira se tročlana stručna komisija sačinjena od eksperata u oblasti u kojoj se neki kandidat bira. Izveštaj komisije usvaja izborno veće fakulteta, potom izborno veće svoj predlog upućuje univerzitetu, a zatim univerzitetska stručna tela, podeljena po naučnim disciplinama, pomažu pri donošenju odluke. O mom referatu Stručno veće za humanističke nauke dalo je pozitivno mišljenje.
Međutim, nijedno od ovih tela nije bilo upoznato sa prigovorom, a zakonski rok za podnošenje primedbi bio od 15. jula do 15. avgusta, kada se izveštaj nalazio na sajtu fakulteta, na javnom uvidu. Dakle, zakonski rok za prigovore bio je trideset dana i tada je ko god je želeo mogao da prigovori, pa onda komisija razmatra svaku primedbu, usvoji je ili je ne usvoji, a potom primedbu i odgovor komisije vidi izborno veće, a zatim i stručna tela univerziteta.
Sada imamo situaciju da prigovor postoji, ali da na njega nema ko da odgovori, jer su preskočeni i komisija i fakultet.

Mingl: Postoje li konkretni razlozi za odlaganje?

Kleut: Sve što Vam sada kažem su glasine koje do mene dolaze od ljudi koji su prisustvovali sednici. Ono što zahtevam jeste upravo to – da se pošalje obrazloženje. Obrazloženje u formi odluke, ne u formi glasina, da bismo znali kako je Senat formulisao svoju odluku i razloge zašto ne žele da me izaberu u redovnu profesorku.

Mingl: Kako Vi tumačite te razloge?

Kleut: Meni se čini da su Drid i Madić ovo videli kao priliku da se osvete i oberučke su je prihvatili i iskoristili. Sve ono što će možda biti neki formalni razlozi, recimo dopisi i monografije koje smo mogli da vidimo u tabloidima, za mene nisu razlozi. To nije u skladu sa pravilima i propisima procedure izbora. Dakle, suštinski razlog je ovaj i on je prevladao na sednici. 

Mingl: Postoji li mogućnost ulaganja žalbe?

Kleut: Da, postoji Statut Univerziteta koji predviđa mogućnost ulaganja žalbe. O toj žalbi odlučuje telo koje se zove prošireni Senat, a njega čini aktuelni Senat kojem se dodaje još 6 članova iz redova nastavnika. Tom telu ću ja uložiti prigovor, čim vidim dokument na koji mogu da uložim prigovor, što ne mogu da uradim dok ne stigne odluka Senata na Filozofski Fakultet.

Mingl: Kakva je Vaša situacija sada, dok se čeka naredna sednica Senata?

Kleut: Ja sam potpisala dodatak postojećem ugovoru o radu. Dakle, mi se biramo na 5 godina i to onda znači da vam je oročeno radno mesto na neki vremenski period, što je u ovom slučaju bio 27. novembar, a pošto odluka sa univerziteta nije stigla, fakultet je taj postojeći ugovor produžio, pa sam ja i dalje u zvanju vanredne profesorke. Dodatak ugovora o radu traje dok se ne okonča procedura.

Mingl: Da li ste očekivali toliku podršku medija, kolega i studenata?

Kleut: Moram priznati da, iako znam da imam dobar odnos sa studentima i da smo rame uz rame u različitim bitkama, nisam očekivala ovako bučno i javno ispoljavanje podrške. Nisam mogla ni da zamislim da ću dobiti ovoliko imejlova, poruka i poziva. Javljaju se generacije studenata unazad, a prvi su se javili oni koji su sada na fakultetu. Javljali su se i studenti kojima nisam predavala, a studiraju na Filozofskom fakultetu, što mi neverovatno imponuje. To me je držalo u ovim danima neizvesnosti, kada nisam bila sigurna da li sledeće nedelje uopšte radim na fakultetu. Te poruke su mi ulivale snagu da će sve biti okej.

Mingl: Rekli ste da ste bili svesni moguće osvete zbog podrške studentima, ali ne i da ćete ostati bez posla. Smatrate li da je ovo otišlo mnogo dalje nego što ste očekivali?

Kleut: Da. Možda naivno, ali znala sam da će nešto da zatežu. Pomislila sam da će se vratiti na odlučivanje stručnom veću, ali ovo je nešto što nismo videli do sada i upravo zato toliko brine ljude, jer predstavlja ozbiljan presedan za svako naredno biranje u zvanje.

Mingl: Kako biste opisali situaciju u zemlji u kojoj se svete jednoj od najuglednijih i najcenjenijih profesorki  zato što je stala uz svoje studente?

Kleut: Mislim da su to simptomi represivnog, duboko korumpiranog režima, kojem su građani prozreli suptilne mere, pa sprovodi čistke i odmazdu, uklanja nepodobne i kritičare. Mislim da država pokušava da disciplinuje svaki segment društva koji može da disciplinuje. Tamo gde ima svoje ljude u savetima, upravnim odborima, tamo ima veće mogućnosti da to i uradi.

Mingl: Da možete da vratite vreme na sam početak studentskih protesta, da li biste, možda i po cenu Vašeg radnog mesta, opet podržali studente?

Kleut: Uvek. Nisam ja imala nikakve iluzije o tome kakav je karakter ovog režima, ali od onog momenta kada je deo mojih studenata završio u egzilu, a deo u pritvoru sa stenicama, činilo mi se da svima treba da bude jasno kakav je ovo režim i sa kim imamo posla. Sve bih opet isto uradila.

Mingl: Zašto?

Kleut: Zato što je važno, zato što je ovo jedina šansa koju imamo da se nešto u ovoj zemlji promeni i zato što su mi studenti, naravno. Stala bih uz njih zato što verujem da rade pravu stvar, a rade je snažno, odlučno i solidarno. Mi drugu šansu nemamo.

Razgovor vodila: Jovana Milešev