Foto: Inicijativa „Slomimo kaveze"
„Kavezni uzgoj podrazumeva da su kokoške nosilje ugurane u skučene kaveze gde ih se nalazi od 4 do 6. Ceo svoj život provedu na metalnim žicama kaveza koji su poređani u nekoliko redova, jedan iznad drugog. To su nizovi u ogromnim halama. Kokoška vidi svetlost dana prvi put kada krene u klanicu, odnosno kada više ne može da nosi jaja, te industrija šalje tu životinju na klanje“. Ovako Tamara Jevtović iz inicijative „Slomimo kaveze“ i udruženja „Vege Zajednica“ opisuje život koka nosilja u industriji jaja koje se kavezno uzgajaju.
Kako kaže Tamara, svaka kokoška u kaveznom uzgoju ima prostora koji je manji od papira A4 formata. Njihov dan se svede na to da jedu, budu na tankim metalnim žicama i nose jaja.
„U potpunosti su svedene na mašine za proizvodnju jaja. Zaboravljamo da su one ptice, a ptice vole da istražuju, imaju potrebu da rašire krila, da budu u društvu, a one su konstantno u stresu“ , objašnjava Tamara.
Još jedna od okrutnih praksi ove industrije je debikiranje. Debikiranje znači odstranjivanje vrha kljuna pilića kako bi se smanjilo njihovo kljucanje jedni drugih zbog stresa. One nemaju prostora da se pomere u kavezu. Onda iz tog nagomilanog stresa, okreću se jedna protiv druge.
„One su jako inteligentne ptice. Razna istraživanja su pokazala da mogu da pamte lica. Ne dajemo im prostora da vidimo koliko su posebne ptice. Čak i zaboravimo da su ptice koje da imaju krila i da mogu da polete, da im treba da istražuju okolinu sa travom pod nogama. Nažalost, kavezni uzgoj ih u svemu tome ograničava i svodi ih na mašine za proizvodnju jaja,
Da li ste znali: Istraživanje Stefana Girlande, Liselot Janson i Magnusa Enkvista pokazuje da kokoške mogu da prepoznaju različita ljudska lica, a što je još zanimljivije – autori navode da one preferiraju simetrična lica.
Foto: Inicijativa „Slomimo kaveze"
Iz kaveza u supermarket
Cilj kampanje „Slomimo kaveze” je ukidanje kaveznog uzgoja za koke nosilje u Republici Srbiji.
Kako objašnjava Tamara, kampanja je najviše usmerena na kompanije jer je iskustvo iz drugih zemalja pokazalo da kada kompanije naprave promenu, one utiču na kupce, a samim tim i na velik broj životinja.
„Naravno, to se nikad ne dešava samo od sebe. Kompanije prave promenu kada vide razlog za to, a razlog smo mi, kao pojedinci koji želimo promenu i želimo da se zaustavi držanja kokošaka u kavezima“ , ističe Tamara.
Inicijativa „Slavimo kaveze“ ima nekoliko kampanja u okviru projekta. Trenutna kampanja „Supermarketi bez kaveza“ je usmerena na velike lance supermarketa sa ciljem da prestanu sa prodajom jaja iz kaveznog uzgoja.
Tamara govori da to možda deluje kao preambiciozan korak ali da nije nemoguće. Ističe i da potrebno više godina da bi proizvođači i dobavljači prilagodili svoje sisteme zbog svog obima i broja životinja u njima.
„Svesni smo da je to proces koji se ne dešava preko noći. Politika koju kompanija objavi nekad može da bude dve godine, nekada pet, a za velike internacionalne kompanije može biti i 10 godina. Ono što je važno da budemo svesni da taj rok postoji i da sprovodimo konkretne korake ka ostvarivanju cilja, a to je prestanak prodaje ili korišćenja jaja iz kaveznog uzgoja“ , govori ona i kaže da peticija da supermarketi prestanu da prodaju jaja iz kaveznog uzgoja ima 15.000 potpisa.
Ona takođe naglašava da su kontaktirali sve supermarkete, a da su sa nekima već imali nekoliko sastanaka. Govori i da sa svima njima sarađuju kako bi podstakli promenu kompanija i kako bi im ukazali na povlastice toga da prestanu da prodaju jaja iz kaveznog uzgoja.
Dinar više
Postoji zakonska obaveza proizvođača da svaki karton jaja bude obeležen odgovarajućim brojem koji označava iz kog uzgoja dolaze jaja. Broj 3 je kavezni uzgoj koji treba izbegavati. Podni uzgoj je broj 2, slobodan je 1, a 0 je organski uzgoj. Pored broja uvek piše „jaja iz kaveznog uzgoja“ ili „jaja iz podnog uzgoja“ u zavisnosti koji je tip uzgoja u pitanju.
Govoreći o razlici u cenama između ovih kategorija jaja, Tamara objašnjava da ta razlika ne mora da bude velika.
„Ljudi obično porede kavezni uzgoj sa organskim uzgojem pa onda ta razlika u cenu deluje prevelika. Ono što bezkavezni uzgoj obuhvata su podni, slobodni i organski uzgoj. Razlika između jaja iz kaveznog i podnog uzgoja u ceni je veoma mala, čak i dinar po jajetu. To je zanemarljiva razlika ako imamo u vidu koliko patnje se životinje lišava. Naš fokus je da ljudi budu svesni kako izgleda proizvodnja u kaveznom uzgoju“ govori Tamara.
Dodaje i da za razliku od kaveznog, u podnom uzgoju kokoška može da raširi krila i kreće se. One su i dalje u halama ali nisu non stop zatvorene u kavezima. U slobodnom i organskom uzgoju životinje mogu izaći napolje.
„One su živa bića, što mi zaboravljamo, i potrebno je da se čak i u novim sistemima njima obezbedi dobrobit, a to nekad traje. Treba izgraditi nove hale, nove zgrade, nove sisteme. Potrebno je da se sami lanci supermarketa, restorani, hoteli i ostali naviknu na novitete i prilagode svoje procese nabavke jer ništa se ne može preko noći. Treba edukovati i potrošače. Zašto neko plaća jaja dinar više?“
Dobrobit u kavezu?
U Članu 6 Zakona o dobrobiti životinja, vlasnik ili uzgajivač životinje ima obavezu da o njima vodi računa i obezbedi im minimum dobrobiti. Međutim, gde se u odnosu na zakon nalaze kokoške u kavezima?
Tamara smatra da svaka životinja zaslužuje makar minimalni standard dobrobiti koje trenutno u kaveznom uzgoju nema. Zakon ne prepoznaje potpuni nedostatak dobrobiti kokošaka u ovakom uzgoju i u takvom sistemu standardi dobrobiti se ni ne mogu ostvariti. Zato su, kako kaže ona, mnoge evropske zemlje krenule ka putu ukidanja takvog uzgoja.
Najskoriji primer je Slovenija koja je zakonski zabranila kavezni uzgoj koka nosilja, a nedavno je i Nemačka potpuno zabranila kaveze. U Rumuniju su svi lanci supermarketa izbacili jaja iz kaveznog uzgoja.
„Ovaj pozitivan trend postaje pravac ka kojem se svet kreće. Mi takođe treba da idemo tim putem jer životinje ne zaslužuju ovo što sada proživljavaju“ , tvrdi Jevtović.
Prilikom davanja komentara na izmene Zakona o dobrobiti životinja, Tamara kaže da je njihov predlog i predlog Veterinarskog fakulteta bio da se kavezni uzgoj ukine.
„Ako si držalac životinje, moraš obezbediti dobrobit životinji, a kokoške su u kavezima i nemaju ni slobodu kretanja, niti bilo koji minimum sloboda koje treba ispuniti da bi se smatralo da je dobrobit životinja ostvarena. U Srbiji, Zakon o dobrobiti životinja trebalo da bude krovni zakon i da se svi drugi zakoni upravljaju prema njemu“ , kaže naša sagovornica.
Možemo reći ne
Tokom kampanje, Tamara ističe da je naučila par stvari. Jedna od njih je da ljudi uopšte nisu svesni šta je kavezni uzgoj.
„Kampanja nam je do sad pokazala je da kad ljudi vide istinu, spremni su na akciju i ne žele da budu deo toga. Mnogo ljudi nam svakodnevno javlja da su prestali da kupuju jaja iz kaveznog uzgoja, da žele da urade nešto po tom pitanju. Na društvenim mrežama smo imali veliku kampanju za podizanje svesti ljudi po ovom pitanju super je prošla“ , kaže Tamara.
Ona smatra da se ljudi fokusiraju na ono što dođe do njih, odnosno zašto je cena ovog jaja viša. Takođe tvrdi i da je potrebno edukovati potrošače šta se sve desi pre nego to jaje dođe na police supermarketa i zašto je važno platiti to jaje dinar više.
„Mislimo da je veoma važno da ljudi vide kako stvarno izgleda uzgoj i da to nisu samo prazne priče, nego da su kokoške živa bića, da su te životinje stvarne i mi imamo priliku da uradimo nešto povodom toga. Možemo da kažemo ne želim ovo da podržavam kupovinom. Na nama je odgovornost“ zaključuje Tamara.
Autor teksta: Luka Mitrović