Mingl intervju, Milica Božin: Kada sedmoro ljudi funkcioniše u savršenoj harmoniji

Foto: Petar Gajić

Druga sezona emisije MasterChef donela nam je neka nova, draga lica, sjajne takmičare i vrhunske gastronome. Pored toga, ekipa koja se takmičila u drugoj sezoni sada je spremila nešto potpuno jedinstveno, razbivši monotoniju dešavanja na društvenoj sceni Novog Sada. O popularnom događaju Film na tanjiru, u kojem je ostvarena potpuna simbioza hrane i filma, razgovarali smo sa jednom od učesnica MasterChef-a, Milicom Božin, koja je organizatorka čitavog koncepta.

Mingl: Mozeš li nam reći nešto o konceptu događaja film na tanjiru? Šta je to zapravo? 

Milica: Film na tanjiru je događaj čiji koncept jeste gledanje filma, koji mi u organizaciji odaberemo,  i kuvari iz MasterChef-a rekreiraju ono što se u tom filmu jede, naravno na naš način, pa to služimo gostima. Uvek pokušavamo da uklopimo i enterijer uz film, ako je film recimo romantičan, italijanski ili francuski, trudimo se da to bude bistro ili neki mali porodični restoran, a ukolio je tema nešto oštrije, da to budu malo mračniji, misteriozniji lokali, u pogledu estetike. Tu nailazimo na prepreke kada treba da uđemo u kuhinju restorana sa kojim se ne poznajemo baš najbolje, pa nam je  izrazito drago kada steknemo taj stepen poverenja da nas neko pusti u kuhinju. Takođe, susrećemo se sa preprekama u smislu prostora: da li je dovoljno otvoren, da nema stubove i da ima dovoljno prostora da svi mogu da vide projektor i film, jer je ipak film ključni deo samog događaja.

Mingl: Ko čini ekipu iza događaja?

Milica: Ekipu činimo nas sedmoro, šest kuvara i ja. Od kuvara, to je ekipa koja je učestovovala u drugoj sezoni MasterChef-a: Stefan, Bojan, Filip, Aleksa, Laura, Jelena i ja.

Mingl: Zašto sebe ne svrstavaš u grupu kuvara?

Milica: Zato što ne kuvam, nikada. Ni na jednom događaju do sada nisam kuvala, a shvatila sam nakon MasterChef-a da volim da kuvam samo kada kuvam za nekoga i da to radim samo kada su uslovi savršeni i kada sam super raspoložena. Više se pronalazim u ulozi organizatorke ili host-a i mislim da bih im samo smetala u kuhinji. Stefan se jednom našalio da svako treba da radi ono u čemu je dobar i da sam zato ja organizator (smeh).

Mingl: Čitav koncept događaja je tvoja ideja. Kako je ta ideja nastala?

Milica: Nisam uopšte dugo razmišljala o tome, bila sam na jednom događaju sa devojkom i kliknulo mi je da Novom Sadu fali mnogo više interesantnih događaja koji nisu samo kafana, izlasci i sve to što je već viđeno, nego da se organizuje nešto baš lepo i korisno i da ljudi imaju gde da uživaju, a shvatila sam i da imam super ekipu sa kojom bih volela da podelim taj događaj. Razmišljala sam o tome šta ja najviše volim da radim i shvatila sam da je to odlazak u bioskop, pozorište ili na lepu večeru, pa sam razmišljala kako da spojim sve to u jedno, pa sam usput razmišljala o tome koliko u filmovima postoji dobre hrane. Tako se i rodila ideja i u roku od nekoliko dana već sam imala prvi sastanak sa restoranom u kojem bi događaj bio održan. 

Mingl: Kako je ostatak ekipe reagovao na tvoj predlog?

Milica: Prvo su bili malo začuđeni, pitali su se odakle mi to i kako to sad odjednom, pogotovo što sam ja iznenada napravila grupu, već imala ime za događaj i zakazan termin za prvu. Pozvala sam ih na večeru da vidim da li oni to uopšte žele, mada se nisam ni vodila time da ne žele, jer sam znala da možemo da probamo, a ako ne uspe, šta je najgore što može da se desi? Imali smo jako dobar sastanak gde smo razrađivali tu ideju i njima se jako dopalo sve što sam prvobitno zamislila. Na tom našem prvom sastanku oni su osmislili čitav meni i tri nedelje kasnije organizovan je prvi događaj u restoranu Špajz Salaša 137.

Mingl: Zašto baš u Novom Sadu?

Milica: Mnogo sam vremena provodila i provodim u Beogradu, na mnogo dejtova i događaja idem tamo, baš zato što nema ništa u Novom Sadu i to je počelo da me frustrira – živimo u drugom najvećem gradu u Srbiji, da li je moguće da ja svaki put moram da idem u Beograd ako želim da iskusim nešto lepo, zanimljivo i drugačije? Zaista sam želela da Film na tanjiru opstane u Novom Sadu i mislim da baš zato i odlažem širenje u Beograd, jer i dalje želim da to zadržim kao novosadski događaj, jer mnogo nam Beograđana i dolazi u goste. Njih sa posebnom radošću ugošćavam, jer sam se ja million puta dobro provodila u Beogradu i želim da ovo bude razlog zbog kojeg oni češće dolaze u Novi Sad. Ideja je bila da malo osvežim Novi Sad i da se njegov ogroman potencijal iskoristi, a pored toga, htela sam da ponudim i mojim vršnjacima da imaju gde da odu da kvalitetno provedu vreme ako im se ne ide u izlazak, i zato mi je jako bitan kvalitet događaja i diverzitet hrane, ako recimo pravimo hranu iz italijanske kuhinje da to ne budu obične špagete, već da ponudimo stvari koje ne mogu da probaju svaki dan.

Mingl: Kako je Novi Sad reagovao na događaj?

Milica: Mislim da su jako lepo reagovali i mislim da svima prija promena, ali nailazimo na prepreku što se tiče cene, npr za takve događaje je u Beogradu standard mnogo viši. Naše cene svakako ne prate beogradske, ali jesu na strani skupljih dogadjaja u gradu, te mi je jasno da to ne može ili ne želi svako da priušti, ali mi je drago što su se recimo neki ljudi prijavljivali za svaki događaj. Sve u svemu, mislim da će se ta priča o prihvatanju proširiti kada još više ljudi čuje za naš događaj, jer mislim da je reklama, što bi se reklo od usta do usta najefektivnija, odnosno kada čujes utiske od nekog svog, iz prve ruke.

Mingl: Jeste li očekivali toliku zainteresovanost?

Milica: Očekivala sam da će ljudi lepo reagovati. Već na prvom događaju imali smo 48 ljudi iako je prvobitan dogovor sa restoranom Špajz Salaša 137 bio 45, i onda smo sledeći događaj duplirali jer smo na prvom imali i listu čekanja od 36 ljudi. Zaista sam želela da ugostimo sve ljude koji su bili zainteresovani, ali se to pokazalo kao veliki izazov za ekipu, prvenstveno jer je kiksnuo Showroom, restoran sa kojim smo sarađivali na drugom događaju. Da se to nije desilo mislim da bi sve bilo besprekorno, barem što se tiče našeg dela dogovora. Nažalost, imali smo loše iskustvo i mislim da je veliki broj ljudi i velika organizacijska obaveza i da je jako teško, pa smo se odlučili da se od tada zadržimo na broju od 40 do 50 ljudi i mislim da ćemo tu imati  najbolji performans,  i u smislu hrane i u smislu organizacije, a i zato što je moj cilj od početka da to budu limited edition događaji i da ljudi koji dolaze na taj događaj znaju da su po nečemu posebni, da su dobili priliku da iskuse nešto što niko drugi neće moći, jer se naši događaji ne ponavljaju. Zato nam je i cilj da učinimo da se svako od njih oseća posebno, dobrodošlo i da im učinimo doživljaj savršenim. Zato su zahvalnice i mesta na kojima sede personalizovani. Ukratko, očekivala sam da će biti popularno, ali samo onaj prvi talas, jer je novo, dok ljudi ne izgustiraju, ali nastavilo se i iz događaja u događaj svako mesto je popunjeno. 

Mingl: Kako su izgledale pripreme uoči prvog događaja?

Milica: Iskreno, jako sam ponosna na svoju hrabrost da se usudim da prvi događaj napravim za taj broj ljudi, a drugi za duplo veći broj ljudi, jer sada smatram da je to malo lud potez. Nije bilo haotično jer sam od početka znala sa kojim ljudima želim da sarađujem, odakle želim da budu donete namirnice, da bude doneto meso, ko želim da kuva, i tako sam odabrala ekipu. Nije postojala mogućnost da u toj ekipi bude neko drugi. Znala sam sa kojim restoranom prvim želim da sarađujem, za sve sam imala ljude, što mi je drago, a svi ti ljudi su me ispoštovali i to mi je samo bila potvrda da sam odabrala pravu ekipu za saradnju. Nije bilo nikakvih komplikacija, sve je imalo svoj tok i išlo baš kako treba. Svi smo bili tog stava da je sve rešivo, šta god da se desi i došli smo do toga da sedmoro ljudi funkcioniše u savršenoj harmoniji.

Mingl: Kakvi su bili vaši utisci nakon prvog događaja?

Milica: Seli smo za jedan veliki sto kada smo završili sve, a ja sam sve vreme imala utisak kao da se završila slava i da smo mi mala porodica koja je tu zasela da uradi retrospektivu. Jako smo svi bili srećni, smejali se, pričali, zezali i bila je to prava porodična atmosfera. Svi smo bili prezadovoljni, umorni, ali preponosni i prezahvalni. Shvatili smo da Film na tanjiru prija ljudima, a prija i nama, i da ćemo nastaviti dalje da radimo. 

Mingl: Film na tanjiru odnedavno je zaštićen autorskim pravima. Možeš li nam reći više o tome? 

Milica: Nekoliko dana nakon održanog drugog događaja, mene je pozvao vlasnik restorana Showroom da kaže da bi on voleo da mi nastavimo saradnju i da se Film na tanjiru održava samo kod njih, nekoliko puta nedeljno. Ja zaista nisam bila zadovoljna i odbila sam saradnju, pa je rekao da javim da li želim da organizujem događaj kod njih. Ako ne, on će taj događaj organizovati svakako. Nisam želela da neko dođe i preotme ono sto je moje. Vodim se rečenicom koju mi je Branko, sudija u MasterChef-u rekao, da treba da postoji više hrabrih zena u Srbiji. Želela sam da ljudi kao što je taj momak shvate da to ne može tako, da ideja nije nešto žšto svako može da ima. Novac može, ideju ne može. I zato je svaki deo događaja sada zaštićen. 

Mingl: Da li je Film na tanjiru planiran kao kratkotrajni koncept ili imate nameru da traje?

Milica: Prvenstveno sam planirala da pomoću Filma na tanjiru ovaj zimski period ispunimo nečim lepim i ovo sam zamislila kao priliku da mi imamo neku zajedničku aktivnost, ali kada smo krenuli, sve to je palo u vodu. Mogu sa sigurnošću da kažem da se nećemo zaustavljati ni nakon zime i da će Film na tanjiru nastaviti da traje, a mogu da nagovestim i da već imam ideje i lokacije koje čuvam za proleće i leto. Nadam se da ćemo ekipa i ja Film na tanjiru raditi još dugo.

Mingl leksikon - Milica Božin

Omiljena hrana?

- Suši i meze hrana

Omiljeni film?

- Me before you

„Čudna” kombinacija hrane i pića koju voliš?

- Pića i koktele od lavande, ruzmarina i začinskog bilja, a od hrane volim da mešam pekmez i šunku i sir, ili pomfrit i sladoled

Film koji nikada ne bi pustila na događaju?

- Notebook, jer bi ljudima suze upadale u hranu i ne želim da ih potresem toliko

Preporuka mesta za dejt?

- Muzeji/planetarijumi i pozorište

Omiljeni MasterChef-ovac za saradnju? 

- Stefan Šumar

Razgovor vodila: Jovana Milešev