Uslovi studiranja za slepe i slabovide - Kako do pristupačne literature?

Zamislite da za svaku knjigu koja vam je potrebna za fakultet morate čekati i po više nedelja. Katarina Stanimirović je studentkinja Fakulteta političkih nauka i to je njena realnost. Na literaturu nekada čeka i po mesec dana. Kao slepa osoba, ona na fakultetu nema prilagođenu literaturu. Do nje mora doći sama, a proces je dug i zamoran. Prvo mora naći literaturu koja ne sme biti oštećena, to jest po kojoj nije pisano, podvlačeno ili zaokruživano. Kada je pronađe, nosi je u Univerzitetsku biblioteku na skeniranje. Tada se potpisuje i obavezuje da neće kršiti autorska prava. Nakon skeniranja, sledi višenedeljna digitalizacija knjige. Onda je literatura u elektronskoj formi i ona je konačno može slušati pomoću govornog programa. Tek tada počinje učenje. Tokom ovog procesa, ona nema smernice ni pomoć nastavnog i administrativnog osoblja. Katarina ne zna da čita Brajevo pismo, ali Brajevih knjiga u stručnoj literaturi svakako jedva da ima.

Institucionalna podrška

Kancelarija za studente sa invaliditetom postoji još od 2008. godine. Njen cilj je unapređenje uslova obrazovanja i pružanje podrške studentima sa invaliditetom. Uz to, osnažava kompetencije zaposlenih na univerzitetu, kako bi profesionalno pristupili radu sa studentima sa invaliditetom. 

Kancelarija je 2013. godine obezbedila robot book scaner (skener za knjige) koji se nalazi Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. On služi za digitalizaciju literature koju Katarine i ostali slepi i slabovidi mogu dobiti besplatno. 

Koordinatorka kancelarije Ljupka Mihajlovska kaže da zadatak kancelarije nije na listi prioriteta akademske zajednice i uprave, ali se trude da stvore male pomake.

„Problem nedostatka udžbenika u pristupačnom formatu je osnovni problem kada govorimo o učenju. Mnogi fakulteti rade na rešavanju tog problema. Na primer, Pravni fakultet obezbeđuje slepim studentima udžbenike u elektronskoj formi, s tim što oni potpisuju da neće zloupotrebiti autorska prava” , govori Mihajlovska.

Međutim, fakulteti poput Filozofskog imaju obimne literature sa dosta različitih izdanja, od kojih su neka stara. Kada su literature stare, uglavnom je na njima pisano, zaokruživano ili su jednostavno izbledele, a zbog toga govorni softver iz njih ne može pročitati tekst.

 „Da bi se uslovi studiranja poboljšali, to se pre svega mora sistemski urediti. Treba primeniti pravilnik o obavezi. U standardima za akreditaciju visokoškolskih ustanova postoji obaveza da sve bude pristupačno studentima sa invaliditetom. Po tim standardima svaka VŠU treba da ima bar jednu osobu koja je zadužena da koordiniše stvarima od važnosti za studente sa invaliditetom. S druge strane, to je nerazvijeno i radi se dosta proizvoljno. Najčešće se zaposleni iz studentske službe samo imenuju za koordinatora. Nema sredstava da postoji pozicija na fakultetu koja bi se bavila samo time” , ističe Mihajlovska.

Prema Članu 103. Zakona o visokom obrazovanju, studenti sa invalitetom i studenti upisani po afirmativnoj meri koji u tekućoj školskoj godini ostvare 36 ESPB bodova imaju pravo da se u narednoj godini finansiraju iz budžeta. Prema Članu 109. istog zakona, student sa invaliditetom i student koji je upisan na studije po afirmativnoj meri zadržava status studenta do isteka roka od 12 godina. Ove zakonske mere jesu olakšavajuće, ali ne utiču na rešavanje suštine problema u obrazovanju slepih i slabovidih. Zakonski obezbeđene usluge, poput unapred pripremljene literature bi bili konkretniji odgovor na prepreke u njihovom obrazovanju.

Antrfile: Prema podacima iz Kancelarije za studente sa invaliditetom, prošle godine se na univerzitet upisalo 9 slepih i slabovidih studenata, pretprošle 12. Po podacima prikupljenim do 2021. godine, na Beogradski univerzitet se po godini upiše do 15 slepih ili slabovidih osoba.

Čitanje ili slušanje?

Postoje dva načina kako slepi i slabovidi studenti uče. Prvi je čitanje putem Brajevog pisma, a drugi je preslušavanje literature pomoću govornih programa. Međutim, prvi način je manje zastupljen zbog svoje nepristupačnosti. Na fakultetima, literature retko ima i u digitalizovanoj formi. Brajeve knjige su posebno retke, pogotovo kada je u pitanju stručna literatura. Njihova proizvodnja zahteva posebne štampače, te se zato najčešće pribegava učenju preko digitalizacije literature koja kasnije može da se sluša.

Upravo u tome, Nevena Jovanović iz Fondacije FIBI za podršku licima sa znatno smanjenom i bez funkcije vida, uočava problem. Ona upozorava da je Brajevo pismo, kao matično pismo za slepe i slabovide u odumiranju.

„Ne ponosim se trenutnim stanjem kada je o pitanju obrazovanje slepih i slabovidih. Čak i kad dođu na fakultet, to se svodi na preslušavanje, tek da se položi ispit. Otud se javlja problem što ne znaju Brajevo pismo. Kad ga ne znaju, oni uglavnom ništa ni ne čitaju, a kad neko ne čita, ne može ni da se obrazuje. Čitanje prstima je ono što je za ostale čitanje očima. Jedini način da činjenica uđe u svest je čitanjem, a slepi i slabovidi to rade prstima. To je jedina praksa koja mora da se vrati“ , procenjuje Jovanović. 

Antrfile: U Srbiji je 1996. godine je izašlo 45 naslova na Brajevom pismu, 1997. je izašlo 47 naslova. Prošle godine je izašla jedna knjiga, a pretprošle dve knjige.

Opstanak Brajevog pisma

Danas postoje brojne asistivne tehnologije. One predstavljaju pomoćne digitalizovane i specijalne alate koji omogućavaju slepima i slabovidima da nepristupačan tekst pretvore u čitljiv zvučni ili taktilni oblik. Neke od tih tehnologija su Brajev red - elektronski uređaj sa pokretnim tačkicama koji prikazuju tekst u Brajevom pismu. Pored njega, tu su i čitači ekrana, audio softveri i softveri za prepoznavanje teksta. 

Međutim, Nevena tvrdi da iako te tehnologije pomažu, problem u sistemu obrazovanja za slepe i slabovide i dalje ostaje nekorišćenje Brajevog pisma.

„Danas živimo u digitalnom dobu. Nove tehnologije postoje, ali je Brajevo pismo potisnuto. Ono nije ni priznato i nema pravnu težinu. To je zato što su na čelima institucija nekompetentni ljudi. Preti mu mogućnost da se jednostavno zaboravi. Nekada je bilo teško napraviti Brajevu knjigu jer se štampala na limu. Sada imamo štampače, ali knjiga nema. Da bi bilo bolje, organizacije koje se bave marginalnim grupama ne smeju biti stranačke i na njihovom čelu moraju biti kompetentni ljudi. Takođe, slepi i slabovidi moraju steći svest o tome da je Brajevo pismo neprikosnoveno“ , naglašava Jovanović. 

Marakeški ugovor, koji je Republika Srbija potpisala 2013. a potvrdila tek 2020. godine, podrazumeva da slepa i slabovida lica mogu bez dozvole nosioca autorskog prava da prilagode primerak dela u pristupačan format. To podrazumeva i univerzitetsku literaturu koju studenti mogu naći u skriptarnicama ili knjižarama. Međutim, otežavajuće okolnosti ostaju te da slepi i slabovidi studenti moraju sami da prođu proces nabavke literature. U Engleskoj fakulteti unapred spremaju prilagođenu literaturu. Ostaje pitanje - ako je Srbija potpisala Marakeški ugovor, zašto fakulteti nemaju pristupačnu literaturu na raspolaganju studentima kojima je neophodna?

Autor: Luka Mitrović