Foto: Anja Mihić
Kraj marta obeležio je napad na slobodu studenata, slobodu profesora i na autonomiju najuglednije obrazovne institucije u Srbiji. Policija je i ovog puta bila protiv svojih građana. Pripadnici Uprave kriminalističke policije upali su u Rektorat u Beogradu. Na to se postavlja pitanje – dokle će se rušiti ugled najvažnijih ustanova u Srbiji?
Upad u zgradu Rektorata, koja se nalazi u jednom od najpoznatijih delova u Beogradu, preko puta Studentskog trga, izvršen je po nalogu beogradskog Višeg tužilaštva koje vodi Nenad Stefanović. Ovu, takozvanu istragu, dovode u vezu sa nedavnom smrću studentkinje Filozofskog fakulteta.
Umesto da se otkrije zašto i kako je došlo do smrti 25-godišnje studentkinje, tabloidi i vlast pretvorili su ovaj događaj u napad na akademsku zajednicu. Zbog upada Uprave kriminalističke policije u zgradu Rektorata, sinoć je organizovan protest, koji podseća na novosadske proteste povodom otkaza profesorke Jelene Kleut, kada je policija upala u zgradu Filozofskog fakulteta u tom gradu i fizički nasrnula na profesore i studente. Ovog puta, nije bilo na poziv nekog od profesora i osoblja, već po nalogu beogradskog tužilaštva.
Protest je obeležen brojnim incidentima, a policajci su kod Trga republike upotrebili pendreke. Sukobi su počeli nešto posle 19 časova, a nekoliko sati kasnije, okupljenima se sa terase Rektorata obratio rektor Vladan Đokić, koji je objasnio šta se u toku jučerašnjeg upada UKP-a u ovu zgradu desilo.
„Zaplenili su kompjutere i resivere. Pretresaju kancelarije. Traže dokumenta. A dok su to radili — režimska televizija je to prenosila uživo. Nisu došli da istraže. Došli su da ponize. Došli su da kažu svakom profesoru, svakom studentu, svakom građaninu: vidite šta se desi onima koji ne ćute”, rekao je rektor Đokić.
Rektor je u svom obraćanju naveo da ti kompjuteri koji su se nalazili u zgradi, ne sadrže nikakve informacije koje su relevantne za istragu smrti studentkinje. Kaže da je poenta jučerašnjeg incidenta bila da se građani uplaše, ali da su studenti spontano i bez poziva došli da odbrane Univerzitet.
„Vlastima koje su ovo naredile kažem sledeće: Možete da uzmete kompjutere i resivere. Ne možete da uzmete istinu. Možete da pretresete kancelarije. Ne možete da pretresete savest naroda”, poručio je Đokić u svom jučerašnjem govoru. „Možete da pošaljete policiju. Ali za svaku patrolu koju pošaljete, doći će hiljadu studenata”.
Slika jučerašnjeg dana je, prema Đokićevim rečima, pokazala da se vlast ne boji kriminala, već obrazovanja.
„Šesnaest ljudi je poginulo u Novom Sadu. Niko nije odgovarao. Niko nije smenjivan. Ali kada rektor stane uz studente — tada dolazi policija”, rekao je.
Danas je, nekoliko dekana novosadskih fakulteta, u zajedničkom saopštenju osudilo postupanje UKP-a. Ocenili su da je tim postupkom narušena autonomija univerziteta i dostojanstvo njegovih pripadnika.
Saopštenje su potpisali dekan Ekonomskog fakulteta Aleksandar Čučković, dekan Akademije umetnosti Zoran Krajšnik, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Srđan Rončević, dekan Građevinskog fakulteta u Subotici Milan Trifković i dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru Saša Marković.
Podršku su pružili studenti i profesori novosadskog Univerziteta, a profesor Filozofskog fakulteta Stefan Janjić sinoć je u svom govoru prozvao novosadskog rektora Dejana Madića, zbog toga što mesecima, nije na svom radnom mestu i ne bori se za svoju ustanovu kako to čini rektor Đokić. Ipak, poručio je da – neće stati ni odustati.
O studentima beogradskog Univerziteta i smrti studentkinje u programu na televiziji Pink, govorio je i ministar za javna ulaganja Darko Glišić.
On je u jutarnjem programu, kako je preneo portal Nova, napao Univerzitet u Beogradu, poručujući roditeljima da ne upisuju decu na „blokaderske fakultete“, jer će im ih vratiti u kovčegu kao što su, kako je rekao, vratili devojku iz Šapca, koja je 26. marta stradala na Filozofskom fakultetu.
Jutros je, kako prenose mediji, ispred beogradskog Rektorata mirno, dok su se ispred Predsedništva okupili novinari i novinarska udruženja, zbog prethodnih fizičkih napada na njihove kolege tokom izbora u 10 opština.
Autorka: Isidora Martać