foto: Canva
Kada ti Spotify na kraju godine kaže da imaš muzički ukus kao da imaš 87 godina, retko kome bi prva pomisao bila da si srednjoškolac. Upravo ovaj muzički ukus odlikuje mladi bend Jazzology koji je za kratko vreme osvojio srca beogradske publike i ljubitelja džez scene.
Jazzology je džez fank i fjužn bend nastao krajem 2023. godine Počeli su kao duo gitariste Krsmana Petrovića i klavijaturiste Nemanje Vračarića. Obojica pohađaju muzičku školu „Stanković”, na džez odseku. Njihova saradnja krenula je iz prijateljstva, što se vremenom pokazalo kao odlična odluka. Kažu da su kao bend veoma prilagodljivi i da mogu biti duo, trio i kvartet, u zavisnosti od toga gde sviraju. Bendu su se pridružili i basista Vuk Stojkić i bubnjar Ilija Starčević, a trenutnu postavu čine Krsman, Nemanja i bubnjar Andrej Tričković.
Mingl: Kako je izgledao sam početak osnivanja benda?
Nemanja: U periodu osnivanja benda, spremali smo se i probali zajedno za prvi koncert u školi. Vremenom su se i naši profesori uključili i dodatno nas podstakli da sviramo zajedno. Od nastupa na danu škole, kao da nam je sve krenulo, prepoznali su nas kao bend i počeli da nas zovu, prvo iz škole da nastupamo na školskim događajima. Naše probe su umele da potraju i po 8 sati.
Nakon toga, bend je dobio poziv da nastupi na Banskom džez festival u Bugarskoj na sceni mladih talenata, uz još tri nastupa na različitim festivalskim scenama. Njihova prva iskustva zajedničkog nastupa počeli su na školskim koncertima, a ubrzo su prešli na sviranje u džez Klubovima u Beogradu i Smederevu. Nakon nekoliko uspešnih nastupa, bend je pozvan na festival „Kulturno leto u Smederevu”, gde su oduševili publiku I razbili predrasude o svojim godinama.
Mingl: Kako je tekao razvoj benda uz muziku kojom se bavite?
Krsman: Iako mnogi misle da je džez „sofisticirana muzika”, to je muzika koju kao izvođač oblikuješ da izgleda „kao ti” a ne tako kako je neko propisao da se svira, to je i razlog zašto volim tu muziku. Za pesmu koja je najsporija na svetu, mogu da napišem aranžman i da je pretvorim u brzu, i niko se neće buniti. Možeš sebe da opisuješ kroz muziku, pogotovo uz improvizaciju. Vremenom smo počeli da pišemo autorsku muziku, imao sam ideje koje nisu toliko razrađene, dok je Nemanja imao jasniju ideju i zapisane projekte. Ja sam prešao na džez sa klasike, dok je Nemanja to slušao mnogo duže od mene, međusobno smo nadograđivali ideje. Slušanje muzike je veoma bitno, ono što sam ja praktikovao je da slušam i potpuno „nepoznate umetnike” za inspiraciju. Većinski u džezu, umetnici imaju uticaj jedni na druge. Tokom vežbanja sam smislio frazu koju sam smislio za pesmu „Crazy Cats”, gde sam napravio grešku, a od greške u vežbanju je nastalo ono što se meni izdvaja u pesmi i čini je jednom od najboljih koje smo napravili. Na svirkama i festivalima upoznali smo mnoge umetnike iz Evrope sa kojima smo razmenili ljubav prema muzici.
Dok su radili kao duo , počeli su da komponuju originalne pesme, iz kojih su nastale „Nothing Like Midnight”, „Danube Blues” i „Take 4”. Tokom kratkog perioda kao trio, stvorili su „Crazy Cats”. U fazi kvarteta, bend je napisao dodatne kompozicije, uključujući „Downtown Groove”, „Wrong Direction”, „Blue Bud” i mnoge druge. I dalje komponuju i smišljaju novu muziku.
Jedan od ciljeva benda za ovu godinu je da objave svoj prvi album autorske muzike.
Mingl: Planirate li saradnju sa nekom vrstom izdavača u budućnosti, kako biste imali pomoć oko koji bi pomogao oko albuma i organizacije budućihdaljih koncerata?
Krsman: Voleli bismo da imamo izdavača, obično neko iz benda, uglavnom ja, komunicira sa potencijalnim izdavačima. Što se svirki tiče, u početku sam išao i zakazivao svirke po Beogradu, dok klubovi nisu počeli nas da zovu. Naša prva klupska svirka je bila u Vikasha Jazz klubu, gde smo imali stalni termin, dok je klub postojao. Bluz i Pivo je po meni klub gde je atmosfera uvek fenomenalna. Posebno su nam dragi humanitarni koncerti.
Mingl: Koliko je formalno obrazovanje značajno za jedan ovakav bend i stvaranje muzike uopšte?
Krsman: Škola nam je pomogla za pisanje, uz pomoć znanja koje sam stekao u školi za komponovanje, napisao sam i svoj prvi aranžman za big bend „Crazy Cats” . Ono što je možda još važnije, nikad ne bih mogao da napišem aranžman bez mnogo slušanja i vežbanja. Postoji jedan način na koji se teorija uči, ja sam je sebi približio na neki svoj način, malo drugačiji od školskog pristupa, onako kako sam razumeo, ali je ipak bilo tačno. Po meni, presudno za džez je slušanje muzike , nikada ne bih mogao da napišem aranžman za big bend da ne slušam tu muziku stalno.
Mingl: Imate li nešto što bi voleli da poručite publici i budućim slušaocima?
Krsman: Pokušaćemo uvek da približavamo muziku koju volimo publici. Ova muzika je nešto što istinski volimo. Džez se udaljava od ljudi, ali je veoma važan i bitan za kulturu i trudićemo se da održimo ovo što imamo, ipak moj Spotify kaže da imam 87 godina po muzičkom ukusu. ☺
Razgovor vodila: Anastasija Vučković