foto: Mihajlo Zorić
Momci iz Hydrogen-a izazivaju pomešane emocije. Kad im pogledaš promo fotke, pomislio bi da je reč o srednjoškolskom bendu sačinjenom od likova koji mnogo vole manga i anime kulturu. Onda te odjednom spuca činjenica da je to bend koij je za 10 godina prošao PzE, svirao gde je stigao i došao do par hitova. Dodajte na to da je u pripremi ovog intervjua bio dostavljen folder sa press saopštenjima, fotografijama benda, pesmama, komentarima i dobijate to da je Hidrogen poprilično ozbiljno shvatio svoju ulogu na sceni. Ta ozbiljnost je izgleda sazrevanje, budući da je publika čekala istih tih 10 godina na njihov debitantski album, Čudna noć.
Album u sebi sadrži praktično dovoljno pesama da se svidi svakome ko bi za sebe rekao da je alternativan. Od pesama koje zvuče kao anime špice, do ozbiljnih dugometražnih poduhvata, Čudna noć jeste dobra sinteza svega što su momci uradili u proteklom vremenu, ali je i dobar pokazatelj njihovog sazrevanja. Album ima i određene western trenutke - dva revolvera i kilo prašine se u Novom Sadu može naći jedino na filmskom setu, ali zanimljivo je kako Podočnjaci najavljuju sam album. U redu je igra rečima, ali i bubnjevima. Lepršave činele dodaju jako zabavan trenutak na već razigranu pesmu, koja za moj ukus ima previše pomenutih anime trenutaka, što i jeste nešto što momci iz Hidrogena gotive.
ANTENA\SRCE\RADIO jeste ubedljivi hit - dobre vokalne melodije, bas gitara koja reži kao motori u pozadini, izuzetno dobra indi pesma. Linearne perkusije i trip-hop-esque vokali u pesmi Čudna noć možda bi mogli da prođu da tekst nije na nivou popunjavanja praznina i forsiranog rimovanja. Izvini deluje kao placeholder pesma svih svakodnevnih frustracija (nemam više para, izvini mama, izvini tata), te mi je malo proletela kroz slušalice bez da se preterano zadržala u glavi, premda su laserske gitare sa tonom dileja svakako moj fah.
Možda svaku zamerku koju bih imao za album pobija pesma beograd u vodi, kilometarski duga stvar o kojoj su momci imale posebne reči. Ako bih morao da izdvojim pesmu koja je ujedno veliki iskorak u odnosu na prethodni rad benda, ali i pesma koja obeležava osećaj Čudne noći, svakako je to ona u kojoj naši protagonisti kunu beogradsku infrastrukturu, pored ostalog.
Za kraj, drago mi je da više ne rade muziku na engleskom, ali to je isključivo moj odnos prema muzici; naši bendovi treba da pevaju o našem svetu, a naš svet još uvek ne zna engleski - makar dobar deo našeg sveta. Hidrogen jeste deo našeg sveta i njihova muzika mnogo rezonuje za našim svetom - ne moramo ih davati preko bare!
INTERVJU
Mingl: Vi ste bend koji postoji već neko vreme, čini mi se desetak godina (srećna vam prva decenija!), međutim, ove godine će izaći vaš album prvenac. Za dobar ručak je potrebno dosta vremena, te verujem da su se ove pesme dugo, dugo, dugo kuvale. Da li je to jedini razlog zašto ste ovoliko čekali na objavljivanje prvog albuma?
Mario: Hvala hvala! Jeste, bogami, dugo se kuvalo.
Vujad: Teško je objaviti album u ovoj ekonomiji.
Pavle: Pogotovo u Srbiji.
Nikola: Te 2016. godine bili smo još srednjoškolci. Ja nisam ni gitaru znao svirati još, nismo ni znali da li ćemo praviti originalan material ili ne. Trebalo nam je par godina da uđemo u ritam kako da funkcionišemo kao bend, šta su čije uloge i kakvu muziku želimo da pravimo. Bili smo neko vreme bez bubnjara dok nismo upoznali Vujada, pa smo pisali muziku na engleskom, pa nam se to nije više dopadalo i tako u nedogled. Veoma smo neodlučni, pored toga što smo teški perfekcionisti. To je verovatno najveći razlog zašto album tek sada izlazi.
Mingl: Uvek su mi bili zabavni kreativno-tehnički procesi kreiranja albuma. Možete li da nam približite, ne samo kako je tekao proces pravljenja pesama, već i snimanje? Da li ste otkrivali neke nove tehnike, zvukove...?
Mario: Svakako. Eksperimentisali smo sa puno različitih tehnika za snimanje i kroz tu igru dobili veoma zanimjive rezultate. Dali smo prostora starijim pesmama da se pretvore u nešto novo, kao i prostora za potpuno nove pesme. Na primer, ‘Čudna noć’ nije ni bila u originalnom spisku za ovaj album – nije ni postojala. Dok smo radili na albumu jedno veče Nikola je iz dosade krenuo da svira tu dobro prepoznatljivu bas liniju. Pavle se odmah dohvatio telefona da snimi. Ubrzo su nastali vokali i gitare. Maltene cela pesma se materijalizovala te jedne večeri.
Nikola: Bilo je tu svega i svačega. Zvuk talasa na kraju pesme ‘Na sedmom nebu’ smo dobili tako što sam otkrio u nekom momentu da sporo prelaženje dlanom preko nameštaja zvuči identično kao nežno obrušavanje talasa na plaži. Mario je bio pored mene i snimao kako 2-3 minuta mazim kauč.
Pavle: Mnoge od pesama su godinama u nastajanju. One su se menjale i razvijale zajedno sa nama. ‘Sećanje #1’ je prošlo kroz 3-4 potpuno drugačije verzije dok nismo došli do dobitne kombinacije. Ista je priča i sa ‘Na sedmom nebu’ i ‘beograd u vodi’.
Vujad: Bilo nam je izuzetno zabavno da ubacijemo razne perkusivne elemente kao slojeve. Otvorilo je dimenziju našem pisanju za koju nismo pre znali. Uspeli smo da spojimo sve te nove eksperimentalne elemente sa našim zvukom u jednu kohezivnu celinu.
Mingl: Sećanje #1 je inspirisano stripom "MU" koji su napisale i nacrtale Ana i Sara Živković. O čemu je reč?
Nikola: Ana i Sara su nam se javile ubrzo nakon našeg nastupa na ‘Pesmi za Evroviziju’ 2024.. Oduševila ih je naša muzika i došli smo na ideju da stupimo u saradnju. Ana i Sara Živković su autorke tzv. prve srpske mange, strip ‘MU’ i njegov nastavak ‘UM’. One su smatrale da naša muzika savršeno ide uz njihov rad te smo odlučili da posvetimo dve pesme njihovom stripu. ‘Sećanje #1’ i ‘Sećanje #2’ direktno su inspirane njihovom pričom i atmosferom. Ideja nam je bila da, ako je ‘MU’ anime serijal, naše pesme bi došle kao uvodna i odjavna špica.
Sećanje #1 svoj krešendo pakuje kroz celu pesmu i već mogu da se zamislim kako je slušam u onim tihim periodima kada dan prelazi u veče, negde posle sedam sati. Sećanje #2 već može da bude onaj poslednji autobus koji hvataš kući nakon aftera, blago pregažen…
Mingl: Fotografiju na omotu potpisuje Mihajlo Zorić iz benda See It My Way. Kako ste pronašli zajednički jezik i šta je namera omota?
Mario: Miku smo upoznali 2021. kad smo izbacili prvi singl. Odmah nas je primetio, jer je ‘See It My Way’ bio jedan od retkih bendova koji prave muziku na engleskom, i to veoma blizu žanrovski. Definitivno smo srodne duše i isti žanr ljudi.
Pavle: Fotkao nam je svirke par puta i mnogo nam se dopalo kako izgleda. Počeli smo da se družimo konstantno i da sviramo zajedno. Prirodno smo došli do toga da nas fotka i nekad snima. Uvek je znao kako da prenese ono što treba na sliku.
Nikola: Za omot albuma smo hteli da prenesemo čudnost ove noći, te smo napravili fotku gde se stvarno zagledaš i pitaš ‘Šta se tu dešava?’. Veliki smo fanovi renesansnih slika u kojima ima mnogo dešavanja, dramatičnih momenata i neka dubina i priča. Ostavio bih svakome da proceni za sebe šta se na omotu dešava…
…Kao veliki ljubitelj Vranjkovića, uvek me pozitivno iznenade pesme sa dužom minutažom; beograd u vodi odjekuje u srcima svih pridošlica i provincijalaca, naročito u onim trenucima kad kažemo sebi bože, što mrzim Beograd.
Mingl: Novi Sad je uvek važio za jak grad kada je reč o andergraund bendovima, naročito kada je reč o hardcore punk sceni. Alternativa je više gravitirala ka prestonici, makar se meni čini. Da li pomenuti stih iz beograd u vodi opisuje kakav odnos imate prema Beogradu ili se tu krije još nešto?
Vujad: Ne gajimo nikakvu mržnju prema andergraundu Beograda, ipak je Novi Sad dovoljno blizu. Mrzimo Beograd jer je većinski ružan, ima previse blještevih reklama, guši se u automobilima i autoputevima i investitorskom urbanizmu. Infrastruktura mu se raspada i gubi ono malo funkcionalnosti što je imao. Beograd je otelotvorenje svega što trenutno nije u redu u Srbiji a u srži svega toga je svakako naselje Beograd na vodi. Upravo zbog ovoga je ‘beograd u vodi’ jedina pesma na albumu koja je napisana malim slovom.
Mingl: Odnos prema spotovima se drastično promenio u našem malom rok mikrokosmosu. Vi dajte veliku pažnju vizuelnom aspektu vaše muzike, što verujem da nije uvek lako pretočiti u video - kako taj proces teče?
Mario: Istina, poklanjamo veliku pažnju vizuelnom delu našeg identiteta ali uglavnom tražimo najrealističniju ali i najzanimljiviju ideju koju možemo izvesti sa minimalnim troškovima.
Pavle: Takođe se trudimo da spotovi ne oduzimaju od pesama već da se međusobno upotpunjuju.
Nikola: Sam taj proces je dosta dugačak i mukotrpan, ali je zato i veoma zabavan. Kad nekom padne na pamet neka ideja, gledamo kako i da li je možemo sprovesti. Smišljamo rešenja ili menjamo ideje po potrebi. Bitno je imati viziju i verovati joj. Uglavnom se vodimo time šta bi nama bilo zanimljivo i upečatljivo da vidimo u nečijem spotu.
Mingl: U kopanju nekih intervjua po Popboksu videh da su imali kratak tekst o tome šta naši muzičari rade preko dana, pa su se tu našli razni poslovi. Kako balansirate radni i kreativni život, naročito kada ovaj kreativni život, pretpostavljam, često pati zbog toga?
Pavle: Jedva. Nikako.
Vujad: Moj dnevni život finansira moj kreativni život.
Nikola: Radni, kreativni, socijalni, porodični, ljubavni životi. To je mnogo života. Gotovo je nemoguće balansirati ih. U svakom momentu više od pola njih ispašta.
Mario: Čak i tada, za neke stvari se vredi cimati.
Mingl: Za kraj, najavite nam neke nove aktivnosti! Gde vas možemo čuti, planirate li neku turneju, promociju albuma, etc?
Nikola: Planiramo prolećnu turnejicu u svrhu promocije albuma. Sviramo u Subotici, Somboru, Novom Sadu i Beogradu u maju mesecu.
Mario: Otvaraćemo baštu KST-a 14. maja i neverovatno smo uzbuđeni. Pored nas će svirati i Keni nije mrtav i Sijenke. Vidimo se tamo!
Pre nego što naši čitaoci pohrle na streaming platforme, hajde da se upišete u Mingl leksikon!
Koje vam je omiljeno mesto za izlazak u NS, a koje u BGD?
Vujad: U Novom Sadu je to Tramontana picerija, a za Beograd bih rekao Kvaka 22.
Mario: Crna Kuća 13 u Novom Sadu, za Beograd nisam siguran.
Nikola: Meni je Crni Ovan u Novom Sadu okupirao srce.
Pavle: Vjeran pas u BG-u je vajb, a za Novi Sad se podrazumeva - Crni ovan i Crna kuća.
Omiljena marka automobila?
Nikola: Stojadin.
Vujad: Seat vario.
Pavle: Suzuki Swift.
Mario: Opel Zafira.
(ovo su sve pozajmljeni auti koje smo pokvarili tokom naših bendovskih avantura)
Koji su vam najdraži domaći bendovi?
Mario: Sitzpinker.
Vujad: Bijelo Dugme.
Pavle: IDEM.
Nikola: Definitivno IDEM.
Da morate da se bavite jednom olimpijskom disciplinom, koja bi ona bila?
Vujad: Skok u vis.
Mario: Karling.
Pavle: Skakanje skijama.
Nikola: Da li su izbacili brejkdensing?
Razgovor vodio: David Tadić