Foto: Canva
Ulazak mladih na tržište rada u Srbiji predstavlja jedan od najvećih izazova nakon završetka školovanja. Nedostatak iskustva, niske početne plate, nesigurni uslovi rada i velika očekivanja poslodavaca samo su neki od problema sa kojima se mladi suočavaju prilikom pronalaska prvog posla. Anketa redakcije Mingl, tako, pokazuje da veliki broj mladih pristaje na loše uslove rada kako bi stekao iskustvo.
Miloš Turinski iz Infostud-a rekao je za Mingl da je položaj mladih na tržištu rada i dalje izazovan, naročito kada je reč o prvom zaposlenju.
„Mladi danas teže dolaze do prve prilike jer se od njih često očekuje kombinacija formalnog obrazovanja, praktičnih znanja i razvijenih poslovnih veština već na samom početku karijere. Iako poslova ima više nego ranije u određenim sektorima, prelazak iz obrazovanja na tržište rada ostaje jedna od najosetljivijih tačaka za mlade”, rekao je Turinski.
Posao nakon školovanja, kod mladih, zavisi od toga koja je struka u pitanju, gde žive, ali i od lične angažovanosti. Turinski je naveo da oni koji završavaju fakultete sa izraženijom praktičnom komponentom lakše ulaze na tržište rada.
„Mladi često izlaze iz sistema obrazovanja bez dovoljno praktičnog iskustva, dok poslodavci traže kandidate koji mogu brzo da se uključe u posao”, kaže Turinski. „Dodatni problem (pronalaska prvog posla) su nedostatak karijernog vođenja tokom školovanja, slaba povezanost obrazovnih institucija i privrede, ali i činjenica da deo mladih nema dovoljno razvijene poslovne i komunikacione veštine koje su danas veoma važne”.
Obrazovni sistem u Srbiji mladima, prema rečima Turinskog, daje osnovna teorijska znanja, ali ih često ne priprema dovoljno za realno poslovno okruženje. Tvrdi da nedostaje više praktične nastave, rada na konkretnim projektima, saradnje sa kompanijama i razvoja mekih veština poput komunikacije, timskog rada, organizacije i rešavanja problema.
Čak i poslodavci, kako kaže, u određenoj meri imaju nerealna očekivanja od početnika.
„Dešava se da kompanije očekuju da junior kandidati odmah budu potpuno samostalni i produktivni, što nije realno. Početnicima su potrebni mentorstvo, vreme za učenje i kvalitetno uvođenje u posao. Kompanije koje ulažu u razvoj mladih zaposlenih dugoročno imaju više koristi nego one koje očekuju ‘gotove’ kadrove”, rekao je Turinski.
Prema anketi redakcije Mingl, među sto mladih ispitanika starosti od 18 do 30 godina, 44 odsto navelo je da se mladi u velikoj meri „iskorišćavaju” na poslu, dok je nešto više od 55 odsto reklo da pristaje na loše uslove rada na prvom poslu samo kako bi steklo iskustvo. Isti procenat mladih naveo je da su početne plate izuzetno niske i da im ne omogućavaju finansijsku samostalnost.
Mladi, njih 30 odsto, pristali bi na niske plate radi iskustva, dok je nešto više od 44 odsto navelo da to zavisi od uslova koji im se nude.
Prvi posao im, u većini slučajeva, nije pružio priliku da se usavršavaju, ali im jeste doneo nove poslovne prilike. Više od polovine ispitanika navelo je da nadređeni i zaposleni u kompanijama i firmama uglavnom ne poštuju nove mlade koji dolaze. Niske plate, prekovremeni rad, kao i nedostatak sistemske podrške jedni su od glavnih problema koje su ispitanici naveli kao poteškoće sa kojima se suočavaju na prvom poslu. Posebno su naglasili potcenjivanje mladih zbog godina i zanemarivanje njihovog mišljenja.
„Početna plata danas ima mnogo veći značaj nego ranije. Mladi očekuju da posao obezbedi makar osnovnu finansijsku sigurnost i samostalnost”, rekao je Turinski. „Zbog troškova života, naročito u većim gradovima, koncept ‘radi za iskustvo’ više nije održiv za veliki broj mladih ljudi. Ako početna plata ne pokriva osnovne životne troškove, mladi će češće odbiti takvu ponudu ili nastaviti potragu za boljim uslovima.”
Turinski navodi da očekivanja mladih jesu drugačija, ali da nisu nužno nerealna. Oni, prema njegovom mišljenju, više vrednuju balans između privatnog i poslovnog života, fleksibilnost, kvalitetnu atmosferu i mogućnost razvoja. Tvrdi i da mladi otvorenije govore o zaradi i uslovima rada.
„Ono što ponekad nedostaje jeste realna slika da početak karijere često podrazumeva postepeni razvoj i sticanje iskustva kroz prve poslovne korake”, rekao je Turinski.
Mladima bi dolazak do novog posla olakšale mere koje bi bolje povezivale obrazovanje i tržište rada.
„To podrazumeva kvalitetne prakse, više saradnje fakulteta i kompanija, karijerno savetovanje, mentorski rad, subvencije za zapošljavanje mladih i otvaranje više pravih juniorskih pozicija. Veoma je važno da mladi još tokom školovanja dobiju priliku da steknu praktično iskustvo”, rekao je.
Kao rešenje problema, Turinski smatra da su potrebne promene i u obrazovanju i u državnom sistemu, ali i među poslodavcima.
„Obrazovanje treba da bude praktičnije i bliže potrebama tržišta rada. Država treba da stvara podsticaje za zapošljavanje mladih i jača programe podrške. Poslodavci, sa druge strane, treba više da ulažu u razvoj početnika i da budu spremni da mladim ljudima pruže priliku da uče i razvijaju se kroz posao”, naveo je Turinski.
Iako mladi danas imaju više mogućnosti za zaposlenje nego ranije, put do stabilnog i kvalitetnog prvog posla ostaje neizvestan. Sagovornik i rezultati naše ankete ukazuju da su potrebne promene i odgovorniji odnos poslodavaca prema početnicima. Bez kvalitetne prakse, mentorstva i pristojnih uslova rada, mladi će i dalje teško dolaziti do prilike da izgrade sigurnu profesionalnu budućnost.
Autorka: Isidora Martać