foto: Canva Iako se problem napuštenih pasa u Srbiji godinama predstavlja kao pitanje nedostatka kapaciteta i novca, taj problem praktično je postao unosan posao za deo sistema. Dok broj napuštenih pasa na ulicama ne opada, milioni dinara iz budžeta odlaze na zoohigijenske i veterinarske usluge, a institucije se suočavaju sa optužbama za netransparentnost i zloupotrebe. „Problem napuštenih pasa u Srbiji godinama se ne rešava, ne samo zbog institucionalne nesposobnosti i neodgovornosti, već i zato što je za mnoge aktere postao izvor stalnog profita”, ocenila je profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović za Mingl. U Srbiji, napušteni psi, prema njenim rečima, prestaju da budu živo biće kome je potrebna zaštita i postaju sredstvo za izvlačenje budžetskog novca. „A tamo gde na postojanju problema godinama zarađuje previše ljudi, problem prestaje da bude nešto što sistem želi da reši”. Uprava za veterinu je, prema rečima naše sagovornice, kroz IPA fondove Evropske unije dobila više od 1,3 miliona evra za projekat Reinforcement of Animal Health and Welfare in Serbia. „Ciljevu su bili, između ostalog, harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa EU standardima, unapređenje sistema dobrobiti životinja i razvoj efikasnijih mehanizama za upravljanje populacijom napuštenih pasa”, kazala je Bajović. „Polazeći od sadržine i ciljeva samog projekta, očekivano bi bilo jačanje institucionalne kontrole, transparentnosti i humanog postupanja prema životinjama”. Umesto toga, kako je navela, predstavljen nam je Nacrt izmena Zakona o dobrobiti životinja, koji je praktično, legalizovao sve sporne koruptivne prakse koje prate oblast zoohigijene. Ministarstvo poljoprivrede sredinom avgusta prošle godine objavilo je radnu verziju Nacrta. Njime je, kako je ranije u javnosti pisano, predviđeno da se životinja može usmrtiti ukoliko je povređena, neizlečivo bolesna ili joj zbog starosti otkazuju životne funkcije, za šta je potrebno mišljenje veterinara. Potvrda veterinara, međutim, nije potrebna ako je u pitanju uspavljivanje kako bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti, ni prilikom prevencije i kontrole bolesti. U njemu piše i da je moguća takozvana depopulacija, o kojoj odlučuje ministar poljoprivrede. Međutim, kako je ranije objašnjeno, tu se ne precizira na koje se životinje ovo odnosi, pa bi ta odredba mogla da se tumači kao dozvola za masovno usmrćivanje pasa i mačaka. „Zoohigijena je izričito prebačena iz veterinarske u komunalnu delatnost, nisu propisane mere obavezne sterilizacije i trajne identifikacije (čipovanja) pasa, uvedena je kategorija tzv. ‘kućnih odgajivača’, ‘ukinuta’ veterinarska pomoć psima u prihvatilištima”, rekla je Bajović. Zato je, ovo izazvalo burne reakcije u javnosti, pogotovo onih, koji brinu o napuštenim životinjama. Nakon toga, nacrt je formalno povučen na doradu. Sumnje da Uprava za veterinu godinama postupa nezakonito i netransparentno, dodatno su potvrđene nalazima Državne revizorske institucije, rekla je Bajović dodajući da je DRI utvrdila ozbiljne nepravilnosti u zakonitosti poslovanja i raspolaganja budžetskim sredstvima od strane Uprave za veterinu. „Revizori su utvrdili da su milionski poslovi veterinarskim stanicama i ambulantama poveravani mimo tendera i na osnovu ugovora koji su istekli još 2019. godine, što praktično znači da su isti subjekti godinama nastavili da dobijaju budžetski novac bez ikakve stvarne kontrole i konkurencije. Samo po tom osnovu im je isplaćeno 1,55 milijardi dinara budžetskog novca”, rekla je ona. Kako je navela, na lokalnom nivou komunalna preduzeća i zoohigijenske službe zaključuju ugovore sa veterinarskim ambulantama za sterilizacije, vakcinacije, čipovanje i lečenje pasa, nakon čega se samo formalno, kroz izveštaje, prikazuje da su usluge izvršene. „U stvarnosti, broj napuštenih pasa se ne smanjuje, psi nestaju iz evidencija, a postoje ozbiljne sumnje da se životinje ubijaju upravo kako bi se prikrilo da mere za koje se iz budžeta izdvajaju ogromna sredstva nikada nisu sprovedene u obimu koji je prikazan u dokumentaciji”, navodi Bajović. Prema njenim rečima, posebno zabrinjava nalaz da je Uprava za veterinu praktično izgubila kontrolu nad hiljadama službenih pasoša za kućne ljubimce. „Revizori su utvrdili da država nije imala podatke o čak 17.374 pasoša, odnosno nije znala da li su pasoši izdati, gde se nalaze, ko ih koristi ili da li su uopšte evidentirani u centralnoj bazi”, navela je ona. „U državi koja već ima ozbiljan problem sa ilegalnim prometom i izvozom pasa, gubitak kontrole nad hiljadama službenih pasoša otvara prostor za falsifikovanje podataka i međunarodni šverc životinja”. DRI, međutim, nema ovlašćenje da krivično goni odgovorna lica niti da izriče sankcije za utvrđene nepravilnosti. Zbog toga, kao i jer Bajović nije očekivala da će tužilaštvo na ovakav izveštaj reagovati po službenoj dužnosti, još u martu je sa pokretom Kreni-Promeni podnela krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu koje je nadležno za postupanje. „Do danas, međutim, javnost nema nikakvu informaciju da li tužilaštvo uopšte postupa u ovom predmetu, da li su prikupljena obaveštenja, saslušana odgovorna lica ili izvršene bilo kakve provere navoda iz prijave”, rekla je ona. Navela je i da sumnja da ovaj predmet stoji u fioci, pogotovo jer je svesna dosadašnje prakse rada institucija. Bez odgovora nadležnih institucija na nalaze DRI i navode iz krivične prijave, ostaje otvoreno pitanje da li će se problem napuštenih životinja rešavati kao pitanje javnog interesa ili će i dalje ostati prostor za sumnje u zloupotrebe i netransparentno trošenje javnog novca. Autorka: Isidora Martać
Mingl kutak
Bez kontrole i konkurencije: Kako su trošene milijarde za zoohigijenu?
