foto: AI
U isto vreme kada odgovaraju na poruke, planiraju ispitni rok i pokušavaju da uklope posao i društveni život, mladi danas vode tihu borbu sa pritiskom koji često ostaje nevidljiv. Burnout, nekada vezivan za starije i poslovno iscrpljene ljude, sve češće postaje deo svakodnevice mladih. Pitanje više nije da li su mladi “preosetljivi”, već šta ih dovodi do toga da se već u dvadesetim osećaju kao da su na ivici iscrpljenosti.
Jovana Pongračić, studentkinja je Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ali to nije njena jedina aktivnost – osim toga, ima brojne vannastavne aktivnosti. Socijalni život joj nije loše pozicioniran, ali je stvar u tome što u društvu, zbog brojnih obaveza u toku dana, ili nedelje, ima trenutak „gašenja” jer joj je potrebno pet minuta samo za sebe.
Stres je deo njene svakodnevice, kao i kod njenih vršnjaka, a faktori su različiti.
„Uglavnom su sve stvari povezene i sve one utiču u određenim periodima i u nekoj meri“, kazala je Pongračić za Mingl.
Postojao je čak i period kada je bila potpuno iscrpljena. Tada se, naravno, naređaju ispitni rokovi, posao, ali i druge vannastavne aktivnosti. Međutim, problem joj nije u tome što postoji toliko stvari da uradi, već pritisak u glavi koji joj postavlja pitanje: „Hoću li uspeti to da postignem“?
„Nije mi problem da radim, da učim, ali mi je problem da li ću sve to da stignem u određenom roku i da li sam prosto u svakom trenutku isto raspoložena, jer opet faktori i okolnosti su drugačije i često se dešava da me nešto privatno poremeti”, navela je Pongračić.
Ljudima je teško da prepoznaju svoje emocije, često izbegavamo da poslušamo svoje telo i uočimo da nam se nešto dešava, a još veći problem nastaje onda kada pokušavamo da ubedimo sebe da određeni faktor nije razlog našeg lošijeg zdravlja – mentalnog ili fizičkog. Studentkinja Pongračić primetila je kod sebe da nekad „nije okej”, u situacijama kada je bila pod pritiskom zbog velikih obaveza nije praštala sebi, bila je samokritična i forsirala sebe do samog kraja.
„U poslednje vreme se dešava da ne mogu da budem u istom trenutku na više događaja koje sam planirala, jer prosto fizički nije moguće, ali, onda sam shvatila i da previše obaveza ne znači da sam ja manje vredna, ukoliko stavim jednu obavezu, a ne pet u tom danu“, rekla je ona, dodajući da joj je danas mnogo lakše da prepozna šta je zapravo važno i šta joj ugrožava zdravlje.
Kod nje, burnout izaziva anksioznost, ali i umor – mada je umor stigne tek nakon završenih obaveza, jer se fokusira na to da prvobitno završi zacrtane ciljeve.
Smatra da je burnout danas normalizovan u velikoj meri, u smislu da su mladi postali svesni da to postoji i da je to pojava koja se desi nakon prevelike presije i forsiranja. Smatra da se danas dosta više priča o tom terminu i da su mladi shvatili da je normalno doživeti ga i ustanoviti kako je do njega došlo.
„Mislim da novije generacije, stavljaju mentalno zdravlje u prvi plan, što mi je jako drago, i drago mi je što se to neguje. Nekad je okej da osetimo i pritisak i stres jer nam je stalo do nekih stvari, ali nije normalno da konstantno budemo anksiozni, da se osećamo umorno, da nemamo uredan san, ishranu“, rekla je Pongračić.
Maša Vračar iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) ocenila je da se mentalno zdravlje mladih danas ne može posmatrati izolovano.
„Ono je direktan odraz šireg društvenog, ekonomskog i institucionalnog konteksta u kojem mladi žive. Kroz istraživanja koje smo objavili, ali i kroz kontinuirani rad sa mladima širom Srbije, jasno je da su stres, nesigurnost i osećaj preopterećenosti postali deo njihove svakodnevice”, rekla je Vračar za Mingl.
„Život mladih danas karakterišu produženi tranzicioni periodi (osamostaljivanja), nesigurni karijerni putevi i stalna potreba za prilagođavanjem. U takvom kontekstu, mentalno zdravlje postaje pitanje opstanka u svakodnevici, a ne samo individualnog blagostanja. Ono što dodatno zabrinjava jeste da institucionalni sistem i dalje reaguje parcijalno: kroz projekte, kratkoročne inicijative ili pojedinačne programe, umesto da mentalno zdravlje mladih postavi kao prioritetnu javnu politiku”, primetila je Vračar.
Kaže da je porast iscrpljenosti, anksioznosti i burnout-a kod mladih i te kako merljiv i da istraživanje o zdravlju mladih pokazuje da njih 22 odsto oseća visok nivo stresa, dok dodatnih 19,6 beleži umeren nivo, što znači da se gotovo polovina mladih nalazi u stanju kontinuiranog psihološkog opterećenja.
„Imamo generaciju koja balansira između obrazovanja, pokušaja zapošljavanja i društvenih očekivanja, često bez jasnog osećaja sigurnosti ili kontrole nad sopstvenom budućnošću. U tom smislu, burnout kod mladih nažalost postaje obrazac ponašanja koji se normalizuje“, ocenila je Vračar.
Podaci, kako tvrdi, pokazuju da su obrazovanje, zapošljavanje i ekonomska nesigurnost među ključnim izazovima za mlade. Na pitanje o tome, da li se situacija kod mladih pogoršava u poslednjih nekoliko godina, Vračar kaže da se može govoriti i o pogoršanju i o većoj vidljivosti problema.
„Pandemija je bila prelomni trenutak koji je otvorio prostor za javni diskurs o mentalnom zdravlju, ali nije rešila strukturne uzroke. Nakon pandemije, mladi su nastavili da se suočavaju sa ekonomskom nesigurnošću, otežanim pristupom stabilnim poslovima i opštim osećajem društvene neizvesnosti”, navela je ona.
Sistem obrazovanja i tržište rada u Srbiji, prema rečima Vračar, nedovoljno prepoznaju problem burnout-a kod mladih.
„Mentalno zdravlje još uvek nije integrisano kao sistemska komponenta obrazovanja, već se tretira kao dodatna tema ili individualna odgovornost. U praksi, to znači da veliki broj mladih prolazi kroz obrazovni sistem bez adekvatne podrške u razvoju mehanizama za nošenje sa stresom”, rekla je ona. „Na tržištu rada, posebno za mlade koji tek ulaze u sistem, burnout se često ne prepoznaje kao problem, već kao očekivani deo procesa. Kultura “izdrži i snađi se” i dalje je dominantna, što dodatno normalizuje iscrpljenost“.
Ocenila je da je najveći problem u tome što ne postoji sistem kao podrška mladima.
„Podrška mentalnom zdravlju mladih u Srbiji često zavisi od projekata, lokalnih inicijativa ili pojedinačnih napora, što znači da nije jednako dostupna svima“, navela je Vračar.
Između ličnih ambicija, društvenih očekivanja i sistema, mladi danas balansiraju na granici izdržljivosti. Dok pojedinci pokušavaju da pronađu sopstvene mehanizme za očuvanje mentalnog zdravlja, mnoge organizacije koje se bave mladima upozoravaju da odgovornost ne može ostati samo na njima. Ako burnout postaje pravilo, a ne izuzetak, pitanje više nije kako da se mladi prilagode pritisku – već kako da se sistem prilagodi njima.
Autorka: Isidora Martać