Sve je to gradonačelnik „popravio“: Beograd u doba Šapića

Foto: AI

Dok je u javnosti aktuelna vest da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić postavio novu skulpturu u prestonici na Terazijama, ne možemo a da se ne podsetimo niza stvari koje je glavni čovek u Beogradu sve „popravio“, uradio i izgradio. Sagovornik Mingl redakcije, Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana (PSG), ocenio je da je novina na Terazijama „možda najbolja slika Šapićevog mandata“.

„Kada pogledate Šapićev mandat, teško je pronaći veliki projekat koji je on osmislio, započeo i završio tako da je trajno promenio kvalitet života Beograđana“, rekao je Simić.  Zato je, kaže on,  grad zatrpan njegovim ličnim „idejama“ - kružnim tokovima i proširivanjem svih ulica od, kako navodi, njegove kuće do Starog dvora, satom od 12 miliona dinara, ali i ogradama koje su nas, samo prema do sada dostupnim ugovorima, koštale oko 60 miliona dinara, žardinjerama i raznim preprekama po trotoarima. 

„Šapić je sam govorio da je samo za radove na gradskim saobraćajnicama tokom 2025. izdvojeno oko 15 miliona evra, a problem je što građani za taj novac često ne dobijaju bolje funkcionisanje grada, već novu improvizaciju i novo gradilište”, navodi Simić.

Kako je ocenio Simić, najbolji primer Šapićevog upravljanja gradom je da uradi nešto skupo, potom da ga pompezno otvori, a onda ubrzo i ponovo popravlja, što je slučaj sa rekonstrukcijom Trga Nikole Pašića. Radovi koji su trajali 285 dana, umesto prvobirno predviđenih 210, pa je završna vrednost, kako je rekao, dostigla oko 700 miliona dinara.

„Krajem 2025. pojavljuje se nova intervencija na tek rekonstruisanom trgu vredna oko 350.000 evra. Sat na Trgu republike plaćen je 12 miliona dinara, a ubrzo nakon postavljanja se pokvario i kasnije je morao ponovo na servis”, kaže Simić.

Ističe da je najveći problem u tome što je Šapić razorio sistem grada.  Kako je naveo, javni prevoz danas guta oko četvrtine gradskog budžeta, dugovi rastu, gradski saobraćajni prevoz duguje milijarde, privatni prevoznici prete obustavama, a MMF je Beograd prepoznao kao fiskalni rizik. 

„Šapić je građanima prodavao priču o ‘besplatnom’ prevozu, dok je iza kulisa napravljen sistem koji nas godišnje košta desetine milijardi dinara i koji ni za taj novac nije dovoljno pouzdan, bezbedan i kvalitetan, a novac dobijaju firme kao jedini ponuđači, sve povezane sa njihovim kontraverznim biznismenima”, naveo je. „Najgore nasleđe ovog mandata zato nije ružna skulptura, već grad koji je finansijski i organizaciono doveden do ivice izdržljivosti”. 

Kantar, koji je sada izazvao burnu reakciju javnosti, prema Simićevim rečima, gradonačelnik je najavio kao „iznenađenje” za kraj maja, uz svoj, kako je istakao, karakterističan način komunikacije da se drugi „spreme da sikću otrov“. 

„Na kraju je ogromna vaga postavljena tek 30. juna, dakle mesec dana posle njegove najave. Još ozbiljnije je to što ni nakon postavljanja javnost nije dobila jasan odgovor koliko je skulptura koštala, ko je naručilac i kroz koji postupak je posao realizovan”, rekao je Simić. „Mi danas u centru glavnog grada imamo objekat čiju cenu građani ne znaju, a to mnogo više govori o Šapićevoj vlasti nego sam izgled tog objekta”.

Glavni grad se stalno kopa, stvaraju se gužve, a dodatno zabrinjava i zatvaranje ulice Bulevara despota Stefana zbog pripreme za izgradnju metroa. Ujedno, sređuje se i plato ispred Hrama svetog Save, a nedavno je Šapić rekao da je odlučeno da bude manje kamena iz prvobitnog projekta. 

„Odlučili smo se da manje bude kamena iz prvobitnog projekta. Šteta je bilo uništavati park koji tu postoji već nekoliko decenija", kazao je Šapić istakavši da su sada radovi podeljeni u dve faze. U toku naredne godine biće potpuno uređen Karađorđev park i plato oko Hrama Svetog Save”, naveo je ranije Šapić prenosi Nova. 

Nije problem bio samo u tome što je gradonačelnik Beograda konstatno dolazio na ideje novih skulptura i kružnih tokova, već to što praktično „ignoriše” postojanje velikog broja rupa širom beogradskih ulica. Najnovija uočena rupa, obeležena je na jedan zanimljiv način, od strane našeg sagovornika Simića, koji je na rupi okačio fotografiju Šapića, nedaleko od Kalemegdana. 

Ipak, ne možemo a da se ne vratimo na period radova u Ulici Teodora Drajzera. Rekonstrukcija je započeta 2024. godine, planirano je proširenje na više traka, kao i zamena vodovodne mreže. Više puta je odlagan rok, poslednji put rečeno je da će se otvoriti krajem jula 2025, ali je zvanično otvorena u avgustu prošle godine. 

Beograd se, kako je i Simić ocenio, stalno prekopava, rokovi se pomeraju, cene rastu, ono što je novo brzo se popravlja, a osnovni problemi grada ostaju. 

„Beograđanima ne treba još jedno ‘iznenađenje’ gradonačelnika treba im grad koji normalno funkcioniše”, zaključio je Simić.

Autorka: Isidora Martać