Izbrisane iz istorije, a prisutne u kvizovima: Žene koje nismo učili u školi

foto: AI

Kada pomislimo na istoriju koju smo učili u školi, deluje kao da su svet gradili, osvajali i objašnjavali isključivo muškarci. Međutim, iza kulisa najvećih naučnih otkrića, vojnih pobeda i tehnoloških revolucija, često su stajale žene čija su imena  nestala iz udžbenika. Srećom, istorija ima svoj način da ispravi nepravdu — ako ih nismo sretali u lekcijama, ove neverovatne žene danas pronalaze svoje mesto u interesovanjima mladih, pab kvizovima i opštoj kulturi. Predstavljamo ti vizionarke, ratnice i inovatorke koje su promenile svet, a čija imena jednostavno moraš da znaš. 

Gordana Todorović

Jedna od najdarovitijih i najtragičnijih figura srpske književnosti 20. veka. Kao pesnikinja, istakla se još u srednjoj školi kao drugarica i saradnica Branka Miljkovića u školskom književnom klubu. Već sa svojom prvom zbirkom pesama Gimnazijski trenutak osvojila je najviša književna priznanja u bivšoj Jugoslaviji, fasciniravši kritičare brojnim kovanicama u duhu narodnog jezika, koje su donele su novu svežinu u srpsku poeziju. Gordana je bila jako nežnog zdravlja, a bolest koja ju je celog života pratila, povukla ju je iz javnog života.  Njena poezija ostaje dragulj domaće književnosti koji kvizovi često koriste kao pitanje za prave znalce.

Artemizija Đentileski (Artemisia Gentileschi)

U dobu kada je ženama bilo zabranjeno čak i da kupuju slikarski materijal bez dozvole muškarca, Artemizija je postala jedna od najvećih slikarki baroka. Njena dela nisu bila samo umetnost — bila su vid osvete i borbe. Nakon što je preživela zlostavljanje i sramotno suđenje, slikala je snažne, nepokolebljive žene iz istorije i Biblije, stojeći rame uz rame sa Karavađom. Feminističke autorke su uzdigle Artemiziju do statusa feminističke ikone, što je pripisivano njenim slikama strašnih žena i njenom uspehu kao umetnice u polju kojim dominiraju muškarci, dok je istovremeno bila samohrana majka.

Harijet Tabman 

Bila je američka crnačka aktivistkinja poznata pod nadimkom Crni Mojsije. Rođena u ropstvu, Harijet ne samo da je pobegla na slobodu, već se vraćala na jug SAD-a čak 13 puta kako bi spasila stotine ljudi putem Podzemne železnice. Tokom Američkog građanskog rata postala je prva žena u istoriji SAD koja je predvodila oružanu vojnu operaciju, postala prva špijunka u istoriji, a kasnije se borila i za pravo glasa žena. 

Nur Inajat Kan 

Indijska princeza, spisateljica dečijih priča i pacifistkinja — koja je postala prva radio-operaterka poslata u okupiranu Francusku tokom Drugog svetskog rata. Kao britanska špijunka pod kodnim imenom Madelen, sama je održavala komunikacionu mrežu u Parizu dok su je agenti Gestapoa neumorno jurili. Ni pod najbrutalnijom torturom nije odala nijednu tajnu. 

Čing Ši 

Kada pomisliš na gusare, verovatno zamišljaš muškarce sa povezom preko oka, ali najuspešniji pirat u istoriji bila je žena. Čing Ši je komandovala flotom od preko 1.800 brodova i 80.000 gusara u Južnom kineskom moru. Bila je toliko moćna da je kineska dinastija morala da sklopi mir sa njom, dozvolivši joj da zadrži sve svoje bogatstvo i povuče se u miru.

Ejda (Ada) Lavlejs

Ćerka čuvenog pesnika Lorda Bajrona izabrala je brojeve umesto stihova i postala prva računarska programerka u istoriji! U 19. veku napisala je prvi algoritam namenjen obradi na računaru. Ejda je uvidela da mašine mogu raditi mnogo više od prostog računanja vek pre nego što je stvoren prvi moderni kompjuter. Prešla je granicu stereotipne uloge žene i bila je jedan od pionira u istraživanju računara i programiranju. Iako je njen život bio kratak, i živela je pre sto pedeset godina, naslutila je većinu od onoga što se danas smatra modernim računarstvom.

Rozalind Frenklin 

Jedna od najvećih nepravdi u istoriji nauke vezana je za njeno ime. Njen čuveni „Snimak 51“ (rendgenski snimak) bio je ključni dokaz koji je otkrio dvostruku heliks strukturu DNK molekula. Njen rad je iskorišćen bez njenog znanja, a Nobelovu nagradu su pokupili Votson i Krik, dok je Rozalind ostala u senci sve do nedavno.

Liza Majtner

Austrijsko-švedska fizičarka koja je prva teorijski objasnila i imenovala proces nuklearne fuzije (cepanja jezgra). Njen dugogodišnji saradnik Oto Han dobio je Nobelovu nagradu za ovo otkriće, dok je Liza potpuno preskočena od strane komiteta. Ipak, pravda je delimično zadovoljena: hemijski element majtnerijum (Mt) danas nosi ime upravo po njoj.

Draga Dejanović

Smatra se jednom od prvih srpskih feministkinja i glumica koja se sredinom 19. veka odvažno borila za obrazovanje žena. Kroz svoje tekstove i pesme otvoreno je kritikovala društvo koje ženu vidi samo kao domaćicu, tražeći da se devojčicama omogući jednako školovanje. Njen rad bio je znatno ispred vremena u kom je živela.

Mitra Mitrović

Spisateljica, revolucionarka i prva ministarka u istoriji Srbije koja je vodila  resor prosvete nakon Drugog svetskog rata. Bila je neumorna ratnica za opismenjavanje i emancipaciju žena na ovim prostorima, ali i oštra intelektualka koja se nije libila da uđe u sukob sa političkim dogmama svoga vremena.

Ksenija Atanasijević

Prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu (sa samo 28 godina) i prva ženska profesorka na univerzitetu. Bila je vodeća srpska filozofkinja, prevoditeljka i intelektualka. Uprkos tome što je trpela strašnu sujetu i sabotaže svojih muških kolega, njena dela iz filozofije i danas se proučavaju širom sveta.

Marija Maga Magazinović

Žena koja je donela moderan balet i umetničku igru u Srbiju. Maga je bila pionir u svakom smislu — prva žena koja je radila kao novinarka u listu Politika, prva koja je izborila pravo da žene redovno studiraju na Filozofskom fakultetu i aktivna borkinja za ženska prava početkom 20. veka.

Simon de Bovoar

Francuska filozofkinja, književnica i majka modernog feminizma. Njena knjiga Drugi pol promenila je način na koji svet posmatra rodne uloge i društvene norme. Čuvenom rečenicom: Žena se ne rađa, ženom se postaje, postavila je temelje savremenog razmišljanja o slobodi, jednakosti i ljudskim pravima.

Razlog zbog kog se ove žene sve češće pojavljuju na pab kvizovima i u pop kulturi nije samo želja za ispravljanjem istorijskih nepravdi, već prosta činjenica da su njihove biografije fascinantne. Svojim radom, hrabrošću i intelektom menjale su svet u trenucima kada im je to isto društvo aktivno branilo da uče, stvaraju, vladaju ili istražuju.

To što su njihova imena godinama ostajala na marginama udžbenika, a neka čak ni tu, ne govori o nedostatku njihovog uticaja, već o tome ko je imao privilegiju da piše zvanične narative. Od laboratorijskih skrovišta u kojima su nastajala otkrića vredna Nobelove nagrade, preko brodskih paluba i špijunskih mreža, pa sve do filozofskih katedri i književnih salona, ove žene su postavljale temelje savremenog sveta.

Danas, kada na kvizu odgovaramo na pitanje o prvoj programerki, zaboravljenom snimku DNK strukture ili kraljici pirata, mi ne učimo samo nasumične činjenice za poen više. Mi ponovo sklapamo kompletniju, tačniju i nepravedno zapostavljenu sliku ljudske istorije — sliku u kojoj su žene uvek bile prisutne, glasne i presudne.

Autorka: Ines Arsenijević