Foto: Canva
Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar, u digitalnom prostoru često deluje kao još jedan datum sa unapred pripremljenim vizualima, standardizovanim porukama i heštegovima koji u predviđenih 24 sata preplave fidove društvenih mreža. Međutim, kada se telefon isprazni, ostaje pitanje: gde prestaje trend, a gde počinje stvarnost? Zbog čega nam je ovaj datum zaista važan i šta se dešava kada se svetlo ugasi, a tišina ostane?
Više od trending teme: Šta se krije iza 10. oktobra?
Kada 10. oktobra otvoriš Instagram ili TikTok, algoritam će te gotovo sigurno zatrpati estetski upakovanim karuselima, pastelno obojenim citatima o brizi o sebi i heštegovima poput #MentalHealthMatters. U eri u kojoj je sve merljivo brojem lajkova i deljenja, lako je pomisliti da je Svetski dan mentalnog zdravlja samo još jedna u nizu kampanja kreiranih za podizanje angažmana na društvenim mrežama. Međutim, iza ove digitalne estetske zavese stoji priča koja traje duže od tri decenije i koja je izgrađena na prekoj potrebi da se izmesti tema o kojoj se decenijama ćutalo.
Sve je počelo 10. oktobra 1992. godine, na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje (WFMH), globalne organizacije osnovane još krajem četrdesetih godina prošlog veka. Zanimljivo je da prvobitna ideja tog 10. oktobra uopšte nije bila fokusirana na jednu konkretnu temu, niti je postojala razrađena strategija kakvu vidimo danas. Primarni cilj bio je jednostavan, ali u to vreme revolucionaran: stvoriti jedan univerzalan dan u godini koji će primorati javnost, medije i vlade širom sveta da uopšte progovore o mentalnom zdravlju.
U to vreme, stigmatizacija je bila neprikosnovena. Razgovor o psihičkim problemima bio je obavijen sramom, a mentalni poremećaji su se uglavnom potiskivali iza zatvorenih vrata ustanova ili porodičnih domova. Bilo je neophodno postaviti taj datum u kalendar kako bi se stvorio bezbedan prostor za edukaciju i zagovaranje boljih uslova lečenja. Prvih par godina, ovaj dan je obeležavan kroz višesatne televizijske prenose širom sveta, gde su stručnjaci odgovarali na pitanja građana i po prvi put javno demistifikovali osnovne pojmove iz psihijatrije i psihologije.
Od tog trenutka, 10. oktobar prestaje da bude samo simboličan datum i postaje globalni pokret koji vrši pritisak na zdravstvene sisteme, skreće pažnju na prava pacijenata i povezuje organizacije od Severne Amerike do Azije. Tokom godina, teme su se hvatale u koštac sa starenjem, ženskim zdravljem, traumama, ali i radnim mestom i mladima.
Algoritmi podrške: Da li nam društvene mreže pomažu ili odmažu?
Odnos društvenih mreža i mentalnog zdravlja je komplikovan. S jedne strane, mreže su učinile čuda za destigmatizaciju: nikada nije bilo lakše pronaći zajednicu, pročitati tuđe iskustvo i shvatiti da nismo sami u onome što osećamo. Edukativni sadržaji i direktan razgovor o terapiji postali su norma, što je ogromna pobeda. S druge strane, sami algoritmi su dizajnirani tako da nas drže u stanju stalne uporedbe. Neprekidni priliv tuđih uspeha, „idealnih“ života i estetičnih rutina stvara podsvestni osećaj da zaostajemo. Takođe, postoji opasnost od tzv. pop-psihologije – površnog pretvaranja kompleksnih dijagnoza u proste trendove ili sažimanja dubokih emotivnih stanja na savete od 15 sekundi.
Od podizanja svesti do realne akcije: Šta nam zapravo nedostaje?
Iako je podizanje svesti ključan prvi korak, ono samo po sebi nije dovoljno ako ostane u okvirima lepih reči. Glavni problem danas više nije samo to da li smemo da priznamo da nismo dobro, već – šta se dešava kada to izgovorimo? Tu nastupa zid sistemskih nedostataka: privatna psihoterapija je mnogima finansijski nedostupna, dok je u državnom zdravstvenom sistemu zakazivanje sporo, a kapaciteti prepunjeni. Na univerzitetima i u školama i dalje nedostaje dovoljan broj besplatnih, pristupačnih savetovališta koja razumeju specifične pritiske sa kojima se mlade generacije suočavaju. Potrebna nam je konkretna institucionalna podrška, edukacija o mentalnoj higijeni od najranijeg uzrasta i sigurni prostori u kojima traženje pomoći nije luksuz, već osnovno pravo.
Kako da 11. oktobar ne bude samo obična nedelja (ili ponedeljak)
Prava vrednost 10. oktobra meri se onim što radimo kada on prođe i kada se pažnja javnosti preusmeri na druge teme. Briga o mentalnom zdravlju ne sme da bude jednodnevni podsetnik ili kratkotrajni nalet empatije na mrežama, već trajna navika. To znači učiti kako da postavimo granice, kako da prepoznamo sopstvene signale umora i kako da budemo prisutni za ljude u svom okruženju – ne samo usputnim pitanjem, već iskrenim sluhom za njihov odgovor. Ako iz ovog teksta treba da ponesemo jednu stvar, to je da provera kako su naši bližnji, kao i razumevanje prema samom sebi, mora da traje svih 365 dana u godini.
Ovaj dan nije tu samo da bismo podelili citat o podršci, već da nas podseti da mentalno zdravlje nije luksuz, niti tema rezervisana za krize, već osnovni stub svakodnevnog života.
Autorka: Ines Arsenijević