Foto: Canva
Dnevni, noćni, sa krilcima, mirišljavi, klasični - sve su ovo vrlo poznati atributi uložaka koje devojke i žene koriste svakog meseca. Iako nam reklame diktiraju opise, na pakovanjima nekih proizvođača nema čak ni sastava.
Kako se nedavno potegla polemika o sastavu uložaka na mreži X, odnosno o izostanku spiska sastojaka ovih menstrualnih prozivoda, mnoge devojke zapitale su se: Šta se to u njima krije?
Sa dr Aleksandrom Buha Đorđević, sa katedre za toksikologiju razgovarali smo upravo o sastavu uložaka. Ona je obrazložila da su menstrualni ulošci sastavljeni od više slojeva celuloze, koja je prirodni materijal, ali i nekih materijala od plastičnih vlakana poput polietilena, polipropilena i poliestera. Tu su naravno i različiti lepkovi, smole i boje, a u nekim proizvodima čak i parfema.
„Pored namerno dodatih sastojaka, analitičke studije su u različitim menstrualnim proizvodima detektovale i tragove ftalata, parabena, fenola, isparljivih organskih jedinjenja, mirisnih hemikalija i drugih supstanci. Neke od ovih supstanci dokazani su endokrini ometači i mogu dovesti do povećanja rizika od poremećaja funkcije endokrinog sistema.” objašnjava dr Buha Đorđević.
Ona za Mingl napominje da ne predstavlja sve ovo rizik, već je važno proceniti koliko se supstance iz proizvoda oslobađa, koliko dospeva do kože ili organizma i da li je ta doza dovoljna da izazove štetan efekat.
„Upravo tih podataka često nemamo i susrećemo se sa nedovoljnom transparentnošću sastava. U tom smislu, posebno su zanimljivi parfemi. U jednoj analizi apsorbujućih higijenskih proizvoda pronađeno je osam poznatih mirisnih alergena, a kod dela proizvoda potrošač iz deklaracije nije mogao da zna da su prisutni.”
Problem je i u regulaciji jer na nivou EU trenutno ne postoji opšta obaveza da kompletan sastav menstrualnog proizvoda bude naveden na pakovanju, što je Evropska komisija potvrdila 2025. godine. To ne znači da proizvod ne mora biti bezbedan; znači da je transparentnost prema potrošaču slabija nego kod kozmetike.
Ona dalje objašnjava da najčešći problemi ne uključuju izloženost hemikalijama iz uložaka, već su više posledica kombinacije vlage, toplote, trenja i okluzije.
„Vulvarna koža je osetljivija od kože na mnogim drugim delovima tela. Ako je nekoliko sati u vlažnom i zatvorenom okruženju i postoji trenje, mogu se pojaviti crvenilo, svrab, peckanje i osećaj žarenja. Ređe se može javiti prava alergijska reakcija. U medicinskoj literaturi postoje dobro dokumentovani slučajevi alergije na smolu koja može biti sastavni deo lepka, na parfeme, kao i na pojedine sastojke koji su korišćeni u adhezivima, odnosno lepcima.”
Ona ističe i da je važno ne pripisati automatski svaku neprijatnost ulošku i da slične simptome mogu davati kandidijaza, druge infekcije, dermatološka oboljenja, parfimisani gelovi za intimnu negu, vlažne maramice ili čak deterdžent za veš.
Bojazan da neke substance mogu ući u organizam kroz uloške jeste opravdana, jer neke studije prikazuju da se u ulošcima mogu naći raznik endokrini ometači koji utiču na hormone.
„Najnoviji podatak dolazi iz studije objavljene u februaru 2026. godine. Istraživači su analizirali 16 vrsta uložaka i sedam dnevnih uložaka dostupnih u Južnoj Africi i u svakom analiziranom proizvodu pronašli najmanje dve od ciljanih endokrino aktivnih supstanci. Za neke od njih, posebno pojedine ftalate i bisfenole, iz drugih studija znamo da pri određenoj izloženosti mogu uticati na reproduktivne hormone, funkciju jajnika i štitaste žlezde. Međutim, veoma je važno naglasiti da prisustvo neke supstance u ulošku nije isto što i dokaz da ona tokom realne upotrebe ulazi u organizam u količini dovoljnoj da izazove hormonski poremećaj.” objašnjava dr Buha Đorđević.
Postoje studije, kako je kazala dr Buha Đorđević, koje pokazuju da menstrualni ulošci verovatno nisu najveći izvor ukupne izloženosti ftalatima (supstance u plastičnim jedinjenjima), te nema razloga za paniku niti za tvrdnje da ulošci izazivaju neplodnost ili endokrine bolesti, ali isto tako nije ni opravdano ignorisati činjenicu da su u nekim ulošcima pronađene supstance za koje znamo da imaju endokrinu aktivnost i da postoji dovoljno razloga da se traže veća transparentnost sastava, kvalitetnije studije o stvarnoj apsorpciji i dugotrajnoj izloženosti, kao i da se iz predostrožnosti biraju neparfimisani proizvodi sa jasno navedenim materijalima, preporučuje ona.
Testiranja i transparentnost
Iako prolaze dermatološka ispitivanja, ulošci ne podležu istoj vrsti testiranja kao lekovi. Ne postoji komisija koja pre stavljanja svakog uloška na tržište radi kliničko ispitivanje proizvoda. Primarna odgovornost za bezbednost je na proizvođaču, a zatim postoje zakonski zahtevi, nadzor tržišta i mogućnost laboratorijskog ispitivanja, povlačenja proizvoda i drugih regulatornih mera.
U EU proizvođač mora da sprovede internu analizu rizika, da identifikuje i kontroliše moguće rizike i da potrošaču pruži relevantne informacije i upozorenja. U Srbiji su ovakvi proizvodi obuhvaćeni propisima o predmetima opšte upotrebe. Zakon zahteva zdravstvenu ispravnost i bezbednost, predviđa laboratorijsko ispitivanje i sanitarni nadzor.
Dr Aleksandra Buha Đorđević kaže da postoje i stroži dobrovoljni kriterijumi: „Na primer, EU Ecolabel za apsorbujuće higijenske proizvode ima dodatne zahteve u pogledu određenih hemikalija, materijala i procesa proizvodnje. To ne znači da je proizvod bez Ecolabel oznake nebezbedan, ali takva oznaka može biti dodatna informacija potrošaču.”
„Ono što bi bilo idealno da vidimo u budućnosti jeste još više od samog zakonskog minimuma: obavezno objavljivanje kompletnog sastava, harmonizovane metode za ispitivanje onoga što se iz proizvoda stvarno oslobađa tokom upotrebe i više podataka o dugotrajnoj realnoj izloženosti.” dodaje ona.
Za razliku od tampona, ulošci ne mogu izazvati sindrom toksičnog šoka, a neki od neželjenih efekata upotrebe uložaka mogu biti iritacija kože i dermatitis. Kada su infekcije u pitanju, tu nema bojazni, s obzirom da njih utiče više faktora.
Poslednjih godina pojavili su se i novi menstrualni proizvodi poput menstrualne čašice, za koju dr Buha Đorđević objašnjava da je jedna od najbolje proučenih alternativa i dostupni podaci pokazuju da je, uz pravilnu upotrebu, generalno bezbedna i da ne narušava vaginalnu floru.
One su izrađene od medicinskog silikona, ređe od termoplastičnog elastomera ili lateksa. Prednost je što ne sadrže celulozu, lepkove i parfeme karakteristične za jednokratne uloške, ali ni ona nije potpuno bez rizika i zahteva pravilno postavljanje, redovno pražnjenje i higijensko održavanje. Perivi platneni ulošci takođe mogu biti dobra opcija ukoliko se pravilno peru, potpuno osuše i čuvaju, mada za sada nema dovoljno dokaza da su zdravstveno superiorni u odnosu na jednokratne uloške.
„Najvažnije je da nema razloga za paniku: standardni ulošci se generalno smatraju bezbednim kada se pravilno koriste. Sa toksikološkog stanovišta razumno je ipak smanjivati nepotrebnu izloženost tamo gde je to jednostavno odnosno birati proizvode bez parfema, sa transparentnim sastavom i koristiti ih u skladu sa uputstvom.” zaključuje ona.