Foto: Andrej Veličković
Dok se približavaju izbori, politička borba ne vodi se samo u tradicionalnim medijima, na mitinzima i bilbordima, već sve više - na TikToku i Instagramu. Političari pokušavaju da se približe mlađoj publici kroz formate koje ona svakodnevno gleda, od neformalnih obraćanja i humora ili pokušaja humora do viralnih objava koje bi trebalo da stignu do što većeg broja korisnika.
Društvene mreže su postale prostor za borbu za pažnju mladih birača, ali umesto konkretnih političkih rešenja često dominiraju trendovi, humor i pokušaji da političari deluju spontano.
Kratki, emotivni formati, pozitivna atmosfera sa skupova, kolo, masovni dočeci, biciklističke ture, muzika i slogani - karakterišu uglavnom kampanju Studentske liste na društvenim mrežama.
Za razliku od tradicionalnih kampanja koje se „vrte” oko jednog lidera, Studentska lista na svojim zvaničnim nalozima izbegava personalizaciju pokreta, već je fokus na kolektivu.
Srpska napredna stranka, sa druge strane, oslanja se na personalizaciju i predstavljanje lidera, pre svega, nosioca liste Aleksandra Vučića, kroz prizemne, svakodnevne aktivnosti, poput odlaska u prodavnicu, maženja pasa i mačaka, isprobavanja gulaša. Osim Vučića, u tome prednjači Siniša Mali (SNS), koji na snimcima na Instagramu i TikToku hrani životinje, igra sa penzionerima i radnicima javnih preduzeća, duva svećice, igra tenis i boksuje protiv robota.
Za razliku od tradicionalnih kampanja, u kojima političke poruke uglavnom imaju unapred definisanu formu, društvene mreže ostavljaju više prostora za improvizaciju. Političari mogu da se predstave u neformalnim situacijama, obraćaju se direktno publici i koriste humor ili pokušaje humora kako bi njihovi sadržaji delovali pristupačnije.
Zabava umesto konkretnih rešenja
Vanredni profesor Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović ne primećuje mnogo toga inovativnog u okviru aktuelne kampanje i kaže da su se ključni akteri uglavnom zadržali na konceptima koje su negovali i pre ulaska u samu kampanju.
Smatra da je jedan od ključnih problema trenutnog načina vođenja kampanje na mrežama to što političari pokušavaju da zabave mlade, a ne da im ponude konkretna politička rešenja koja su važna za njihove generacije.
Pokušavaju da se obraćaju u skladu sa onim što su trendovi na toj mreži. Međutim, problem je što je najveći broj tih objava lišen konvencionalnih političkih sadržaja. TikTok je pokazao da može da bude ozbiljan kanal komunikacije u politici, ako se političke poruke prilagode trendovima, ali ako je cilj da se bude samo u trendu, a da se ponude konkretne poruke, dolazimo u opasnost da se takvim sadržajima mladi zapravo udaljavaju od politike. To se od tradicionalne kampanje razlikuje upravo po tome što su sadržaji na tradicionalnim kanalima komunikacije bazirani na političkim sadržajima i tu nema mnogo prostora za improvizaciju kao na društvenim mrežama - objašnjava on.
Smatra i da takvi sadržaji ne mogu mnogo da utiču na stavove mladih, niti da u velikoj meri promene njihova mišljenja, ali da mogu da ih ojačaju.
Ističe i da je važno razlikovati spontanu komunikaciju od pažljivo osmišljenih političkih sadržaja - pre svega, na osnovu neverbalne komunikacije.
Trenutna kampanja je zasnovana na pokušajima da se politički subjekti predstave kao obični, spontani ljudi iz naroda. Međutim, prisustvo jedne ili većeg broja kamera ih izmešta iz zone spontanosti. U najvećem broju slučajeva, po mom viđenju stvari, ti pokušaji izgledaju groteskno. Jedini segment u kojem je ta neka spontanost vidljiva jeste kada su te kamere udaljene i kada političari slobodno komuniciraju sa građanima, ali tu se stvara opasnost od gubitka kontrole nad narativom i onda se takvi snimci koriste samo kao montirani segmenti objava - navodi Obradović.
Zaključuje da su kratki snimci i mimovi dobri u pogledu mobilizacije za protestne aktivnosti, ali da u pogledu konkretnog političkog angažmana mogu da budu kontraproduktivni jer ne nude rešenja za postojeće društvene probleme kojih u Srbiji, kako kaže, nije malo.
Rizici su da se takve teme ne shvate ozbiljno i da se to ne manifestuje kroz glas u izbornom danu - poručuje Obradović.
Šta pokazuju nalazi Share fondacije
Share fondacija, koja radi monitoring kampanje na društvenim mrežama, kao jednu od glavnih karakteristika navodi talas botovskog zapraćivanja na Instagramu i obaranje naloga aktivista i medija.
Što se tiče oglasa, kako navode, najviše se pojavljuje Aleksandar Vučić, sa porukama „Nikada nisam odustao od borbe za naš narod” i „NATO? Nemamo, ali imamo mir i stabilnost”. Slede SNS, Stranka slobode i pravde i Pastor Balint, sa oglasima na mađarskom jeziku. Studentska lista ima mali broj oglasa, a među njima je i poziv na prijavu kontrolora i posmatrača za 25. oktobar.
Oglas SSP-a „Vučićev restoran se zatvara 25. oktobra” pojavio se kod gotovo svih naloga na društvenim mrežama, u svim klasterima - prostudentskom, pro-opozicionom i provladinom, kažu iz fondacije Share. U prostudentskom klasteru, prema njihovom nalazu, najviše je ponavljan poziv na 16 minuta tišine 1. oktobra, kada se se navršila 23 meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu i ta objava stigla je i do onih neopredeljenih. U pro-opozicionom klasteru, ističu, najviše je ponavljana grafika sa zahtevom za hitnu smenu i krivičnu odgovornost Aleksandra Šapića nakon fizičkog napada na odbornicu Pokreta “Kreni-promeni”.
Prvi put je objavljena noć posle incidenta, a najviše su je videle prostudentske persone, pa je putovala kroz tri klastera - navode iz Share fondacije. Najzad, u provladinom klasteru najviše je ponavljana fotografija transparenta „Srebrenica je genocid, Ratko Mladić zločinac” sa skupa u Novom Pazaru, uz poruku o „sektaškom skupu”.
Provladin fid nije bio jednoglasan. Pored vesti sa Šapićevim poricanjem, kružile su tvrdnje da je incident predstava od početka do kraja i da su ga napali pristalice Kreni-promeni, ali i objave samog pokreta iz Urgentnog centra - kažu iz Share fondacije.
U trci za pažnju na društvenim mrežama, broj pregleda i lajkova može da pokaže koliko je neka objava vidljiva, ali ne i koliko je birača uverila ili podstakla da izađu na izbore. Kratki snimci, slogani i neformalni trenuci mogu da budu ulaz u političku komunikaciju, ali ne mogu da zamene jasne programe i odgovore na probleme mladih.
Kako ocenjuje Obradović, kratke forme trebalo bi da budu poziv na ozbiljnije razgovore, debate i predstavljanje konkretnih rešenja, jer cilj kampanje ne bi trebalo da bude samo da političari postanu viralni, već da birači imaju dovoljno informacija da odluče kome će dati glas.
Autorka: Tamara Radovanović