foto: Tijana Obradović/BOŠ
Mladi su budućnost, glas, upornost, ideja, pokretač i snaga. Oni menjaju, vode, stvaraju, pomeraju. Glasno, hrabro, istrajno stoje jedni uz druge nastavljajući borbu koju nisu započeli. Stoje odlučno prkoseći nasilju, bahatosti, nepotizmu, nepravdi. Zahtevaju bolji život za svu decu Srbije nepraveći razlike u već podeljenom društvu. Znaju za šta se bore i kuda su se uputili.
Koračanje za budućnost
U Beogradu se tokom poslednjih mesec ipo dana, održavaju protesti protiv nasilja. Masovne pucnjave koje su se desile u Srbiji, probudile su želje za promenom i nagomilani bes i razočaranja zbog stanja u kome građanke i građani žive, ali i nadu da će zajedničko koračanje dovesti do urušavanja sistema koji ne poznaje bilo kakve vrednosti. Poletnost protestima daju mladi ljudi, studenti i srednjoškolci koji rame uz rame stoje sa svojim profesorima, roditeljima, kolegama, želeći da se bore za bolju budućnost. Dok su se oni borili za bolju budućnost, sistem je imao drugačije planove za njih.
O tome koliko država brine o mladima i koliko joj je važno da im omogući sistemsku podršku, možda najslikovitije govori osnivanje Ministarstva za turizam i omladinu. Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije iz 2022. godine, gotovo polovina mladih razmišlja o tome da napusti zemlju i ode na zapad u potrazi za boljim životom. Možda im Ministarstvo za turizam (i omladinu) pomogne u bržem pakovanju kofera. No, nije ovo jedino ministarstvo koje je zakazalo. Pred kraj juna u vestima se pojavila informacija da će studenti i studentkinje koji su primali i stipendiju Ministarstva prosvete i stipendiju Fonda za mlade talente, morati da vrate novac koji su dobili od Ministarstva prosvete. Obe stipendije namenjene su najboljim studentima i studentkinjama koji ispunjavaju određene kriterijume poput prosečne ocene, osvojenih ESPB bodova i sl. Do 2023. godine studenti i studentkinje primali su obe stipendije, iako se na sajtu Fonda za mlade talente navodi da to ne sme biti slučaj, te da studenti mogu da konkurišu za obe stipendije, ali da, s obzirom na to da se obe isplaćuju iz budžeta Republike Srbije, mogu biti korisnici samo jedne, te da se moraju odreći jedne od stipendija pre potpisivanja ugovora o stipendiranju. U praksi, to je godinama unazad izgledalo drugačije. Možda nije najispravnija odluka prijaviti se za obe stipendije, ali uzmimo u obzir uslove u kojima mladi u Srbiji žive, njihove prosečne zarade i kvalitet života, možemo razumeti zašto se dešava duplo prijavljivanje. Nisu mladi najurgentniji problem sistema koji ne funkcioniše decenijama unazad i sigurno da se do sada moglo naći mnogo lakših rešenja da se izađe na kraj sa ovim problemom. Interesantno je da se tajming za ovu odluku poklopio upravo sa istupanjem studentata protiv nasilja.
Uzmi je, ali je vrati
Na sajtu Ministarstva prosvete osvanulo je obaveštenje, u kome se navodi da su studenti i studentkinje korisnici obe stipendije tokom školske 2022/2023. u obavezi da vrate stipendiju koju su primali na navedeni žiro račun. Dakle, sistem koji nije funkcionisao, od studenata traži povraćaj novca koji je već davno potrošen na plaćanje stana ili studentskog doma, hrane ili skripti. Niko od njih nije stipendiju dobio nasumičnim izvlačenjem srećnih dobitnika, već zbog svog rada, ocena i truda koji je uložen da baš oni budu ti koji su zbog svega toga nagrađeni. Kako se konkurs za stipendiju Fonda za mlade talente raspisuje u aprilu, a rezultati konkursa budu poznati u junu, vremenski raskorak između ove dve stipendije, omogućavao je studentima da koriste i jednu i drugu. I to nikome nije smetalo. Međutim, nakon što je Ministarstvo prosvete odlučilo da je ipak možda i previše uložilo u one najbolje, odluka o davanju i uzimanju bila je promenjena. Đorđe Milićević, v.d. ministra prosvete izjavio je da niko ne želi da otima bilo šta studentima, te da će se potruditi da se pronađe bolje rešenje. Rekao je da je jedna od preporuka Državne revizorske institucije upravo bila da se vrati novac kako bi se obezbedio veći broj stipendija za studente i dodao da će se raditi na tome da se obe stipendije raspišu u isto vreme kako se ovakve situacije ne bi događale. Ovog puta sistem je odlučio da ipak ne kazni one najbolje koji stipendije ne troše na skupa putovanja ili odeću, već taj novac koriste kako bi u uslovima u kojima svakodnevno žive obični građani i građanke Srbije, uspeli da omoguće sebi iole pristojne uslove za život. Biti student u Kosovskoj Mitrovici, Nišu, Novom Sadu, Beogradu iziskuje mnogo više finansijskih sredstava od jedne ili dve stipendije koja se dodeljuje na osnovu ocena i proseka koji student ostvari. Ogroman broj studenata pored fakulteta radi jedan ili dva posla, kako bi uspeli da zarade novac za školovanje i osnovne životne potrebe. Odlazak na studije nije odlazak narodnog poslanika ili poslanice na službeni put uz privatnog vozača i obezbeđenu dnevnicu. To je odlazak koji nije nimalo lak i zato ga ne treba otežavati zbog propusta koje godinama pravi sistem, a ne studenti.
I večiti student i strani plaćenik
Velika je hrabrost mladih ljudi da glasno govore o onome u šta veruju. I velika je sramota političkih predstavnika da od mladih ljudi prave mete za jeftina, isprazna razračunavanja. Student Pavle Cicvarić našao se na tapetu Đorđa Dabića, državnog sekretara Državne uprave i lokalne samouprave. Uvredljivom, snishodljivom odnošenju prema Pavlu, priključio se i Aleksandar Martinović ministar pomenutog ministarstva. Niz uvreda, poput toga da je zajedno sa svojom porodicom plaćenik strane ambasade, do toga da je milioner i večiti student u svojoj 21. godini, bio je još jedan pokazatelj kako se sistem odnosi prema mladim ljudima u Srbiji. Sistem im stavlja metu na leđa, gura ih u kalup plaćenika, izdajnika, onog koji radi loše, samo zato što se bori za svu decu, sve studente, sve srednjoškolce, a ne samo one odabrane.
Danas je to bio Pavle, sutra će biti neko drugi ko će dići glas protiv nepravde i tražiti da se stvari isprave. Neko ko će želeti da sistem ne kažnjava one najbolje već da im bude podrška. Podrška kako bi svi studenti mogli da žive u normalnim, pristojnim uslovima, kako bi radili poslove za koje su se školovali i kako bi imali adekvatnu zaradu i mogućnost da se osamostale. Neophodna je sistemska podrška za sve potrebe mladih u Srbiji kako bi mogli da budu bezbedni, obrazovani, zaposleni, stambeno obezbeđeni, zdravi, zadovoljni. Sistem je zakazao, ali mi ne smemo. Mladi su jedina budućnost koju imamo. Mladi nisu neprijatelji.
Autorka: Miljana Jovanović