foto: Pixabay, BOŠ
Današnji dan je u obliku slobode, bez nametnute sramote, stega i žica. Svetski dan bez grudnjaka obeležava se u mesecu borbe protiv raka dojke kako bi se usmerila pažnja na prevenciju i potencijalno sprečavanje ovog zlokobnog neprijatelja žena.
Pored zdravstvenih razloga, koji se ne smeju zanemariti, važno je praćenje sopstvenih osećaja kada je u pitanju ova tema. Da li su zaista ocrtane bradavice preko garderobe neumesne? Ukoliko jesu, zašto su?
Kao i svim devojčicama u pubertetu, mama mi je kupila prvi ,,prekrivač sramote''. Bila sam presrećna, hej, postajem devojka, rastu mi dva malena šipka malo iznad stomaka. Međutim, paradoks – moram ih sakriti, tako rade sve tete iz moje okoline, da neko ne pomisli nešto što ne bi trebalo. Vremenom su ,,sramote'' rasle, pa tako i moja potreba da ih obavezno ,,upriličim'' pre izlaska iz kuće. Zato su dva brežića, koje sam zaista i tada jako volela, živela zarobljena u raznobojnim korpama. Uprkos estetici, nije im bilo lepo, sve dok im jednog dana, slučajno, nije postalo lepo. Naime, na putu između kuće i škole – nešto je čudno. Kao kada se rasplete kosa nakon čvrstog repa na vrhu glave, kao kada se otpusti kaiš pantalona za jednu rupicu. Nešto je lako – kao kada jaje ispadne iz svoje ljuske, pa se raširi kako mu je volja. Zaboravila sam da stavim brus! Panika! Nemam vremena da se vratim kući, zakasniću u školu. Nema veze, dobro je da u školi nema grejanja – neću skidati jaknu, niko neće ni primetiti. Hodam ja, hodaju i one, kakva harmonija u pokretima. U rebrima nema žica, nema ničega – nirvana. Narednog dana sam se napravila luda, namerno sam zaboravila da ga obučem, samo da opet osetim to ništa na sebi. Ne bih to pripisala nekoj posebnoj smelosti, hrabrosti, suprotstavljanju, prosto je – samo sam želela da se lepo osećam. Postepeno sam ga skidala sve više sa sebe, kao odeću prvog dana na plaži. Lišavanje grudnjaka uticalo je na brojna odbacivanja i drugih nesigurnosti, predrasuda, tabua. Kako su bradavice postajale vidljivije preko garderobe, tako sam sve više bila sigurna u jedno – neću više nikada dozvoliti da me bilo šta steže, ma kako god to izgledalo ili se tumačilo.
Grudi su isto što i koleno, nos, stopalo, oči, prst – različitih veličina i oblika. Nebitno je da li su velike, male, okrugle, spojene, razmaknute, razroke, atletske, zvonaste, asimetrične, spuštene. Jedino što je bitno je da su zdrave, ali i da je zdrav odnos žene prema svom telu.
Naposletku, tamo gde sam prvi put zaboravila da navučem stegu na svoje grudi, još uvek je kuća, od koje sam napravila gustu borovu šumu, gde sam prvi put videla divlljeg zeca i potčala prema njemu. I sada svaki put kad mi nedostaje da sam kod kuće, skinem brus i trčim za zecom.
Autorka: Nevena Branković