Mingl kutak arhiva

Oldtajmeri lete u nebo (ili ipak ne)?

Oldtajmeri lete u nebo (ili ipak ne)?

foto: Đorđe Nikolić

Buđenje. Alarm navijen da trgne Petru Stefanović iz snova već  u 6.30 ne da se ugasiti dok je ne natera da ga ugasi manuelno i odloži buđenje bar za još 15 minuta. Onda kafa i spremanje za još jedan dan na Hirurškoj klinici. Predočava nam kako joj je svaki dan dinamičan i kako nikada nije dosadno, što je čini jako srećnom i ispunjenom. Ono što jeneobično u vezi sa ovim običnim danom jedne studentkinje Medicinskog fakulteta u Nišu, jeste njen hobi i ljubav prema oldtajmerima, zbog čega na kliniku neće putovati gradskim prevozom ili normalnim savremenim automobilom, već ni manje ni više raritetnim Volkswagenom 1600L iz 1967. godine.

Kako kaže Petra, ljubav prema automobilima (u ovom slučaju oldtajmerima) prenosi se genetski. Priseća se kako ju je tata vodio na izložbe kola (novih i starih) dok su živeli u SAD, tako da je odmalena vezana za oldtajmer kulturu i kako ističe, urođeno joj je da voli automobile. Inače, ovaj model volksvagenovog automobila nasledio je legendarnu Bubu(Volkswagen Beetle). Nije imao takvu reputaciju ikone u auto-industriji krajem prošlog veka, ali je Tip 3, kako se još ovakav auto naziva, ostavio trag u svetu automobila svojim karakterističnim dizajnom. U Petrinom slučaju, njen automobil ima čak i trepavice i roze odsjaj.

„Voziti ovaj automobil ne može svako. Konkretno moj auto ne reaguje na svakoga. Reaguje samo na mene i mog oca. Sem mene i njega, niko ne ume da njime upravlja. Nikada ne znaš šta te čeka sa tako starim kolima, ali je osećaj koji pruža neopisiv”, ističe Petra.

S obzirom da je Petra članica lokalnog Oldtajmer kluba Niš, reakcije publike pogotovo na javnim skupovima i izložbama,nisu neuočljive. Kao jedina članica pomenutog kluba, kaže da su reakcije uglavnom pozitivno iznenađenje, pogotovo starijih ljudi, jer je njima videti taj auto reminiscencija njihove mladosti i nostalgija za prošlim vremenima. „To je oduševljenje i zaustavljanje. Svi me mole da im kažem ponešto o kolima. Pitaju me da li je to taj i taj model iz te i te godine. Uglavnom pogreše, zato što je naša folcika jedinstven primerak”, dodaje ona.

Čini se da Niš i dalje neguje oldtajmer kulturu, iako više nema tramvaje

Iako mnogi vlasnici istorijskih vozila, kako se zvanično odtajmeri zovu, ne voze svoje ljubimce svakodnevno, već ih samo dovoze na skupove i izložbe, imamo mnoge primere oldtajmera u Nišu koji se voze svakodnevno. Ne prođe dan da u saobraćajnom špicu ne uočimo neku Cipelicu, Dijanu, Fiću ili Ladu.. Ti prizori uvek izmame osmeh na lice ili jednostavno privuku pažnju.

Nišku oldtajmer scenu, skromnu i malu, karakterišu najmanje dva oldtajmer kluba i klub ljubitelja vespi pod nazivom „Vespa Naissus”. Pored aktivnosti, revija i skupova koje organizuju ova udruženja, Grad Niš, takođe, malo učestvuje u tome da građani ovog grada ne zaborave pejzaž prošlosti obojen oldtajmerima različitih vrsta i modela. Tako Nišvil džez festival već godinama organizuje, u sklopu svog pratećeg programa, oldtajmer izložbu u Tvrđavi.

Pored ovog festivala, Niš je dobio novi mlad festival direktno posvećen oldtajmerima, a on se zove „Oldtimer fest Dani piva”. Pored glavnog muzičkog programa, za sada, dvodnevnog događaja, jedan dan je rezervisan za izložbu istorijskih vozila u glavnoj pešačkoj ulici u Tvrđavi. Honda Civic, Citroen Dyane, Cadillac Eldorado, Buba Nemica, Saab i puno Fića, samo su neki od primeraka koji su se mogli videti na festivalu prošlog leta, uz automobile gostiju iz drugih gradova, ali i Severne Makedonije. Vlasnici svih ovih automobila bili su raspoloženi za ustupanje volana najmlađim posetiocima, kao i za fotografisanje. U razgovoru sa njima, zaključili smo da svaki automobil ima svoju priču, a poručili su da je neophodno mnogo truda, strpljenja i vremena uložiti u nešto što volimo.

Oldtajmer klub Niš, čiji je član i naša sagovornica Petra, tokom godine organizuje brojne aktivnosti, a otvaranje sezone uglavnom je rezervisano za početak proleća. Ono što iz kluba ističu kao manifestaciju bitnu za njih jeste „The Distinguished Gentleman's Drive”. U pitanju je međunarodna manifestacija humanitarnog karaktera, a dresscode je u skladu sa automobilima koji gosti voze – starinski i elegantno.

„Mi imamo i Family day, kada se skupimo mi članovi kluba i odvezemo na primer na Kamenički vis”, dodaje predsednik Oldtajmer kluba Nenad Avramović.

Nepostojeća zakonska regulativa jedna od glavnih izazova za vlasnike i ljubitelje oldtajmera

Kako je pisao portal Polovni automobili u decembru prošle godine, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema uređenu problematiku oldtajmera. Od godine 2018, oldtajmeri mogu da se u Srbiju uvoze, ali njihova registracija i vožnja nije moguća. Vlasnici mogu umesto toga da ih čuvaju u garaži ili dvorištu. Takođe, s obzirom da registrovani oldtajmeri u Srbiji nemaju svoju kategoriju u domaćim propisima, za njih važe ista pravila, kao i za automobile mlađe od 30 godina (oldtajmeri moraju da budu stari minimum toliko). To znači da su troškovi i procedura registracije isti, iako se neka vozila voze samo nekoliko puta godišnje. Međutim, Mašinski fakultet u Beogradu pripremio je Pravilnik za utvrđivanje statusa vozila od istorijskog značaja za Agenciju za bezbednost saobraćaja, o čemu je više pisao sajt Polovni automobili. Bivši predsednik Srpskog saveza za istorijska vozila Davor Ružić rekao je za Mingl da je zakonska regulativa izglasana u Skupštini u oktobru 2023. i da je ostaloda se donesu podzakonski akti. O ovome još uvek nije bilo reči u medijima.

„Moraju da postoje neke uredbe. Neke stvari bi se sigurno promenile nabolje. Za sada nisam imala problema zbog kojih bi mi činjenica da regulativa ne postoji smetala, ali možda može da se reši začkoljica oko registracije takvih vozila”, ocenjuje Petra Stefanović i dodaje da se  upravo zbog toga dešava da zaposleni na Tehničkom pregledu vozila prave problem oko nekih karakterističnih delova kola,, koji su bili normalni u vreme kada su neki automobili proizvedeni’’.

Na pitanje kako Oldtajmer klub Niš radi na poboljšanju  situacije oldtajmera u Srbiji, posebno u vezi sa nedostatkom regulative za registraciju i vožnju, Avramović kaže da su njihove aktivnosti vezane za dva postojeća saveza, a dodaje da je njegov klub aktivan učesnik svih dešavanja na oldtajmer sceni. Kada je u pitanju nedostatak Zakona koji će istorijska vozila tretirati kao posebnu kategoriju, kaže da je na državi da se bavi time i odluči da li će doneti svoj Zakon ili bar prekopirati tuđi, jer, kako kaže, bolje je da imamo ikakav nego nikakav. Dotakao se i zemalja iz okruženja, koje su, sudeću po njegovom mišlenju, donele Zakone koji su neprihvatljivi i za koje smatra da neće dobro funkcionisati

„Nemci imaju najbolji Zakon koji se tiče oldtajmera, zato što se kod njih menjaju tablice. Ipak, Skandinavci su, takođe, odlični po tom pitanju – dobiješ jednu tablicu i ta tablica je za ceo životni vek tog vozila. Zašto? Auto ima svoj identitet i svoj trag”, rekao je Nenad Avramović.

Da li ćemo oldtajmere na ulicama moći da vidimo samo u sklopu nekih budućih izložbi u kulturnim centrima i galerijama, kao što danas viđamo i niške tramvaje, zavisi od toga da li će ta izglasana regulativa koju je spomenuo Davor Ružić  promeniti neke, već standardne procerude, pogotovo u vezi sa registracijom vozila. Norme i standardi rastu, a oldtajmeri tome i dalje moraju da se prilagođavaju. Možda je pesimistično da govorimo o budućnosti istorijskih vozila, kada građani Niša još uvek mogu da čuju prepoznatljiv zvuk starog motora neke Bube ili sirenu koja može da istera iz pameti kakvu upravo ima Petrin Volkswagen. Važno je da ta slika roze Fiće ili svetloplave Cipelice u moru sivih modernih automobila u 15 časova na semaforu na Pevcu, i dalje nije postala bliska prošlost.

Autorka: Ana Adamović

Najnovije