Možda nismo u svakom momentu bili ponosni „na ono što jesmo“. Možda smo previše puta rekli ili pomislili na to kako jedva čekamo da odemo „odavde“. Ali čak ni u tim momentima ne zaboraviš ko si, odakle si i ono čuveno – „čiji si“. Možda je i istina da u našoj zemlji i nema toliko šansi za nas – mlade, budućnost, ali i da dobijemo tu čuvenu „šansu“ i da je ostvarimo, u stvari, koji nam je onda cilj? Šta dalje?
Naravno, sve nas čeka kad se vratimo. Izmenjeno ili ne, bolje ili ne. Kakvo god da je, naše je. I na nama je da ga učinimo posebnim, boljim, vrednijim, a time i ostale, posebno sebe, ponosnijim.
Danas, 20. juna 2015. godine ponosna je cela Srbija. Ponosni su oni što su daleko. Ponosna je Srbija preko granice, preko okeana, na najjužnijoj i najsevernijoj tački naše planete. Ponosni su oni i što nisu sa nama. Svet vrišti sreću. Smeh. Sjaj u očima. Ponos u pogledu. Mnogo uplakanih lica, ali srećnih. Valjda smo u celoj potrebi da se dokažemo nekome, zaboravili koliko smo zaista posebni. I koliko nam to niko ne može oduzeti. Koliko je to, u stvari, samo naše. Naše i ničije više. Kakva god situacija da je, u kom se god vremenu nalazili, okolnosti ne treba da nas promene. Okolnosti treba da nas nauče bitnim stvarima, a najbitnija od svih jeste da se izborimo sa nedaćama, sa onim pravim žarom koji će svaki plamen da zapali, ali ne i da sagori u potpunosti. Dovoljno će biti to što će se plamen vijoriti i što će neko o tome pisati istoriju.
U ovim jedinstvenim, neponovljivim momentima, samo pomislim – O Bože, hvala ti jer imam o čemu da pišem. Hvala ti jer si mi danas dao razlog da se osećam najposebnije na svetu. Hvala ti jer si pokazao koliko je moja zemlja i dalje šampion, kada treba da se odigra igra i pobedi ili pak kada treba da ispadneš čovek.
Dobrodošao u zemlju šampiona. Tvoj zadatak je da postaneš baš takav jedan. Da se nikada ne ugasi plamen koji je zapaljen danas. Da budeš nečiji uzor, razlog za osmeh, motivacija.
Samo, ne daj da se plamen ugasi. Ko zna ko će ga i kada sledeći put zapaliti…
Autorka: Milana Veljko